Ista meta, isto odstojanje! Prethodna rečenica na najbolji mogući način oslikava novu verziju popularnih „Ski skokova” koja nam dolazi iz kuhinje medijske kuće RTL i njenih softverskih aprentisa 49 Gamesa. S obzirom na to da nema apsolutno nikakvu konkurenciju na dotičnom polju igara, autorski tim je sasvim opušteno pristupio radu na verziji za 2006. godinu, što će svi ljubitelji ove serije odmah primetiti.

Po startovanju igre dočekuje vas dobro poznato okruženje i izbor sijaset igračkih modova među kojima je, svakako, najzanimljiviji karijerni mod (ali i onaj u kojem možete da „glumite” selektora) koji nudi mogućnost kreiranja sopstvenog skakača (pored odabira nekoliko različitih izgleda lica, mogu se definisati i fizičko-tehničke osobenosti kroz sedam kategorija) i njegovog kasnijeg unapređivanja uspešnim kompletiranjem takmičenja. Mikromenadžerska komponenta (da je tako nazovemo) oduvek je bila jača strana igre pa su autori dodatno poradili na njenoj organizaciji. Ubačeno je nekoliko manje-više bitnih novotarija, ali se sve i dalje svodi na mukotrpan trening (može da se automatizuje), voštenje skija i prikupljanje novca za kupovinu bolje opreme. Ipak, treba pomenuti da je sada moguće pristupiti i dodatnom treningu, da je baza pitanja u karijernom modu proširena za 500 unosa (govorimo o kvizu) te da je zahtevnim igračima omogućeno igranje koje podrazumeva modifikovan način izvođenja skokova (inače, sistem u suštini nije pretrpeo nikakve promene).

Ono na čemu je autorski tim, po sopstvenim rečima, najviše radio jeste fizički model skakača koji je sada sposoban da daleko realnije dočara pokrete u vazduhu, ali i celokupnu motoriku na zaletištu i pri doskoku. Napredak je vidljiv (pokreti su upečatljiviji), ali još uvek ostaje konstatacija da se odvajanje od skakaonice i doskok suviše „kruto” odigravaju (mada je ceo efekat znatno prirodniji nego ranije). Ipak, u ovom segmentu nema mesta većim zamerkama – postojeće stanje sasvim će dobro poslužiti da vas privuče igri i dočara atmosferu.

Kada su grafička rešenja u pitanju, dizajnerima se zaista nema šta prigovoriti (doduše, tako je bilo i ranije). Iskorišćen je isprobani grafički engine, uz dodatak novih efekata, pa celokupni zimski scenario izgleda za nijansu primamljivije nego ranije. Najviše oduševljava pogled sa vrha skakaonice na tzv. landing zone i okolinu borilišta jer je cela scenografija uklopljena sa gotovo fotorealističnim prizvukom. Inače, autori su implementirali brojne specijalne efekte (čak i vatromet na tribinama kojim se publika drži „u raspoloženju”), a pogotovu su dobro dočarane snežne oluje (pahulje u gustom naletu „filuju” prikaz, krošnje obližnjeg drveća se povijaju pod naletima vetra) ili izazovi noćnog skakanja.

Ono što će zagrižene ljubitelje (a znamo da ih kod nas ima u priličnom broju) ove nordijske discipline pomalo razočarati jeste ponovni izostanak realnih imena skakača, sponzora i proizvođača potrebnih rekvizita i prateće opreme. U RTL-u kao da su potpuno zanemarili ovu komponentu i očigledno je da im ne smeta što korisnicima iz godine u godinu priređuju isto razočaranje. To je velika šteta s obzirom na to da takmičenja bez virtuelnog prisustva Janea Ahonena, Adama Mališa, Jakuba Jande, Martina Helvarta i ostalih „orlova” zaista nije isto iskustvo.

Vladimir PISODOROV