Godina 2005. će biti dobra za simulacije letenja, rekao je u nedavnom intervjuu Scott Gentile, predstavnik Shockwave Productionsa i menadžer projekta Battle of Britain II. Da, biće dobra zahvaljujući ljudima kao što su on, Oleg Maddox i celokupni staff Lead Pursuita, vizionarima koji su hrabro uleteli u težak i ekonomski neizvestan tip poduhvata. Kreirati hard-core simulaciju letenja koja će da povrati milione uložene u razvoj jeste poduhvat teži od Igmanskog marša.

Battle of Britain II sledi isti kurs kao Falcon 4: Allied Force. Autorski tim posao na razvoju nije započeo od apsolutne nule, već je kupio licencu i source kod od vlasnika prava na prethodni naslov. Rowan’s Battle of Britain je iskorišćen kao osnova, s tim što je simulacioni i kampanjski engine modifikovan tako da smo dobili potpuno novu igru, dostojnu višegodišnje distance u odnosu na osnovnu verziju. Ovakav pristup ima smisla jedino u slučaju kada original koji podleže modifikaciji ima snažan pedigre, što je u ovom i slučaju Falcona 4.0 neosporno. Zlobnici će ovakvom „patchwork” načinu rada na igri zameriti nedostatak pravog vizionarstva i autorskog pečata na svim nivoima dizajna, ali naše mišljenje ipak stoji na strani kompromisnog pragmatizma: bolje je da dobru simulaciju dobijemo nekako nego nikako. Autori Lock Ona su išli putem kojim se ređe ide (od nule) pa njihovu igru zbog džaka bagova niko nije mogao da igra u prvih godinu dana.

Battle of Britain II je kompleksna kombinacija simulacije letenja i operativne strategije. „Vožnja” borbenih misija i njihovo planiranje stoje na ravnopravnoj osnovi tako da je možda i nezahvalno igru „brendirati” kao puku simulaciju kada ona realno predstavlja nešto mnogo više od toga. Kao i u Falconu 4.0: Allied Forceu (komparacija s ovim naslovom je apsolutno neizbežna), od veštine planiranja vazdušnog rata zavisi mnogo više nego od performansi u jednom borbenom letu. Izmene u odnosu na originalni Battle of Britain su prisutne na svim poljima: od redizajniranog i daleko preglednijeg kampanjskog interfejsa, preko modifikacije AI rutina (bilo vaših eskadrila bilo protivničkih), do grafike u simulacionom modelu. Kampanju bitke za Britaniju, podeljenu na nekoliko istorijskih „kritičnih” faza, možete igrati na strani R.A.F-a i Luftwaffea, pri čemu kompjuterski protivnik (ako nas sećanje ne vara) problemu planiranja napada i odbrane sada prilazi na mnogo logičnijoj osnovi. Na (ne)uspeh napadačkih planova sada utiče mnogo više faktora koji zaista funkcionišu u skladu s istorijskim modelom. Kalkulacija efekata napada na radarske stanice i aerodrome (recimo) sada se obavlja na daleko kompleksnijoj razini, što je dozvolio petogodišnji evolutivni napredak u snazi prosečnog kućnog kompjutera koji tera igru.

Veštačka inteligencija vaših i protivničkih vazdušnih asseta zaista predstavlja kvantni skok u svetu simulacija: u ovom tipu igara ovakve stvari nisu na prvi pogled očigledne, ali pažljivija analiza otkriva upotrebu realne lovačke taktike pri napadu na formacije bombardera i njihovoj odbrani. Velika taktička jednačina u vazdušnim bitkama jeste prisustvo real weather modula u okviru terenskog enginea, kojeg u originalnoj verziji igre nije bilo. On na potpuno realan način simulira promenljive vremenske uslove i dozvoljava real-time transfer iz, recimo, oblačnog fronta u blistavo čisto nebo, sa desetinama nijansi između. Ovo po kvalitetu jako podseća na sistem viđen u Microsoftovom Flight Simulatoru 2004, a novost je za ratne simulacije letenja.

S audio-vizuelne strane igra ne donosi napredak koji bi bio apsolutno primeren petogodišnjoj distanci između originala i rimejka. Teren deluje pomalo siromašno: dosta teksturnih mapa se ponavlja ili jako malo varira u odnosu na dominantnu šemu. Najviše izmena tiče se redizajniranih modela aviona, kao i pomenute uspešno implementirane simulacije elementarnih nepogoda i tranzicije iz „lepog” u „ružno” vreme. Nažalost, verzija igre koja je došla u prodavnice pati od prilično čudnog baga koji povremeno zabetonira igru, zahtevajući restart sistema ili odlazak u Windows i manuelno gašenje not responding igre. Ovo se najčešće dešava (bar nama) pri tranziciji između simulacionog i kampanjskog enginea, kada igra ne uspeva da dovrši učitavanje 3D terena. Autori su svesni problema i obećavaju da će ovaj propust tehničke prirode biti rešen već u prvoj zakrpi.

Battle of Britain II: Wings of Victory je rimejk i modifikacija koja je na svim poljima ispala bolja nego čuveni original. Ako zanemarimo manjkavosti 3D enginea, jedina realna mana ostaje pomenuti bag (sasvim sigurno) privremenog karaktera.

Miodrag KUZMANOVIĆ