Kada se pre dve godine Blitzkrieg pojavio i postao sleeper hit, Nival i CDV su brzo ukapirali da su dobili sopstvenu zlatnu koku. Dve zvanične i jednu nezvaničnu ekspanziju kasnije, interesovanje prosečnog igrača za još jedan bis (uz reciklažu iste tehnologije) drastično je opalo. Nival nije gubio vreme i bacio se na izradu nastavka koji će istovetnu kombinaciju akcije i simulacije prepakovati iz sveta sprajtova u treću dimenziju. Blitzkrieg 2 se diči punim 3D engineom, čime je u startu otklonjena jedna od glavnih zamerki prvoj igri. Poboljšana preglednost naplaćena je kroz drastično povišene hardverske zahteve – za ugodno iskustvo uz Blitzkrieg 2 potrebna je prilično jaka mašina. Izuzimajući novo ruho i gomilu ispravki čiji se efekat oseti tek posle nekog vremena, ovaj naslov na prvi pogled neodoljivo podseća na prethodni, što i nije tako loše.

Obim igre je primetno veći. Izraženo u brojkama, Blitzkrieg 2 nudi preko šezdeset istorijskih misija raspoređenih u tri dugačke kampanje, uz učešće bezmalo svih zaraćenih strana (od Japanaca do Francuza) na više frontova širom Evrope, severne Afrike i Azije. Pod vašom komandom naći će se oko 250 autentičnih jedinica (od čega četvrtina otpada, kako autori ponosno ističu, samo na pešadiju). Treba ipak napomenuti da značajan procenat ove impresivne brojke zapravo podrazumeva višestruke varijacije osnovnih modela, koje će nešto značiti samo najzagriženijim ljubiteljima ratne tehnologije (nama ostalima jednostavna određenja light, medium i heavy govore sasvim dovoljno). Avijaciju je sada moguće delimično kontrolisati, prvenstveno kroz višestruko zadavanje ciljeva tokom jednog preleta. Mornarici je takođe dodeljena mahom sporedna uloga koja se obično svodi na transport i podršku.

Svetu trojku na kojoj se zasnivala većina vojnih operacija tog vremena čine oklopna vozila, artiljerija i pešadija. Kao i u prvoj igri, tenkovi će služiti kao vaše glavno ofanzivno oružje, uz blisku podršku pešadinaca i prethodno omekšavanje neprijateljskih položaja artiljerijom. Blitzkrieg 2 nagrađuje kombinovanje snaga, pre svega zbog naprednog sistema oštećenja koji prati debljinu oklopa na više različitih mesta na vozilu, kao i moć penetracije svake ispaljene granate. Dodatni modifikatori stupaju na snagu u zavisnosti od toga da li se jedinica nalazi na otvorenom ili u rovu (u slučaju pešadije) odnosno da li je ukopana (u slučaju tenkova). Ovaj sistem sasvim fino funkcioniše u praksi, naročito pošto je odnos pešadije i tenkova promenjen u odnosu na original – na bojnim poljima Blitzkriega 2 oklopna vozila vode glavnu reč.

Napredovanje kroz igru rešeno je na zanimljiv način. Tri kampanje podeljene su na više poglavlja, a pojedinačno poglavlje obično sadrži oko pet misija. Misije je moguće prelaziti bilo kojim redom, s tim što se finalna misija, posle koje prelazite na sledeće poglavlje, otključava tek kada igrač pređe određeni broj ostalih misija (igra će vam sugerisati pravilan redosled prelaska, koji uopšte ne morate da pratite). Prelazak svake misije donosi bonuse u vidu poboljšanja određene klase jedinica ili otključavanja novog roda vojske. Na ovaj način igrač sam kontroliše kojim tempom prelazi kampanju, a u manjoj meri može da utiče i na odnos snaga unutar svoje armije.

Druga velika novina tiče se sistema pojačanja. U Blitzkriegu 2 nema izgradnje baze niti štancovanja jedinica tako da igrač mora da se osloni isključivo na jedinice koje su mu dodeljene. Ipak, nekoliko puta tokom misije možete pozvati pojačanja. Tipovi jedinica koje je moguće pozvati variraju od misije do misije, kao i to koliko ih puta možete pozvati. Igrač koji se oslanja na to da će tenkovi da odrade najveći deo posla zatražiće još koji bataljon, dok će neko drugi možda radije naručiti eskadrilu bombardera. Caka je u tome što se svako naručeno pojačanje crpi iz opšteg rezervoara koji važi za celo poglavlje: što više pojačanja iskoristite u jednoj misiji, manje će vam ostati za sledeću. Ovo najviše dolazi do izražaja u finalnim misijama, kada postanu dostupna sva neiskorišćena pojačanja. Budući da su finalne misije obično daleko teže, broj preostalih jedinica na koje možete računati bitno utiče na krajnju težinu prelaska.

Još jedna zanimljiva novina jeste koncept dodeljivanja komandira određenom rodu vojske. Što se neki rod kojem je dodeljen vođa bolje pokaže na bojnom polju, to će taj komandir brže napredovati kroz činove, a svaki novi čin donosi značajne bonuse rodu pod njegovom komandom. Opseg taktičkih mogućnosti dostupnih igraču ostao je pozamašan. Tenkovi mogu da se ukopaju ili da postave zasedu, kao i da stvaraju nove putanje ležernim rušenjem drveća i omanjih zidova. Pešadija ima nekoliko različitih modova kretanja, od puzanja do juriša. Neprijateljsku artiljeriju je moguće zauzeti pošto se pobije ljudstvo. Kamioni mogu da prevoze vojnike i opremu, kao i da vuku teške topove. Inženjeri kopaju rovove, popravljaju gusenice na tenkovima i postavljaju mine.

Sve ovo znači da je količina mikromenadžmenta koju tipična misija zahteva od igrača takođe pozamašna (na svu sreću, zadržana je mogućnost pauziranja akcije). Interfejs nije doživeo veće promene u odnosu na prvi deo, što znači da su prečice na tastaturi prosto neophodne za uspešno komandovanje, s tim što je čak i tada broj tastera koji je potrebno zapamtiti popriličan. Barem vam kontrola kamere neće zadavati nikakve probleme: upravljanje je krajnje intuitivno, iako je stepen zuma ipak mogao biti nešto veći. Stiče se utisak da je grafika ovog puta nešto šarenija (gust crni dim i eksplozije se posebno ističu), mada Blitzkrieg 2 u poređenju s konkurencijom deluje tek prosečno. Podrška za modove i scenario editor koji dolazi uz igru šalju jasnu poruku o tome koliko Nival i CDV očekuju da se Blitzkrieg 2 zadrži na našim hard diskovima. Ako vam se svideo prvi deo, ovaj encore vas neće razočarati.

Đorđe NAGULOV