Second Life kao masovni multiplayer naslov više pretenduje da bude virtuelni svet nego računarska igra. Za razliku od drugih online ostvarenja, cilj u Second Lifeu nije da kreirate svoj lik i potom uzmete mač (ili pištolj) i lišite života sve koji su neljubazni prema vama, već da učestvujete u virtuelnom svetu koji je u razvoju, a možete da ga gradite i oblikujete, stvarajući igre, avanture, ostale aktivnosti itd.

Igra se pojavila pre godinu dana, tokom kojih je proizvođač Linden Lab oblikovao softver koji je tek nedavno dobio svoj finalni izgled. Za to vreme igra je stekla preko 15.000 korisnika. Oni su stvarali nove zadatke i mogućnosti, predmete, nekretnine i vozila, a potom ih prodavali na virtuelnom tržištu. Preko 300.000 (pravih) dolara je „obrnuto” tokom tih godinu dana kroz kupoprodaju unutar Drugog života. Korisnici mogu da kupuju i prodaju sve – od odeće, modela igrača, oružja, lampi, tepiha, muzičkih instrumenata, automobila i kafića, do velikih poseda, kuća, hacijendi i sličnih stvari.

U Drugom životu se možete baviti bilo čime. Za izvesnu svotu možete kupiti plac, na njemu izgaditi kuću i sve propratne objekte, a potom ga iznova prodati na „pijaci”. Za sada rekord u prodaji drži kuća na plaži koja je prodata za čak 800 dolara! U stvarnom svetu to nisu nikakve pare za jedan takav posed, ali, uzevši u obzir da je transakcija obavljena unutar igre za parče „virtuelnog raja”, mogli bismo se zapitati – „kud plovi ovaj brod?”. Zbog toga je Second Life nadasve revolucionaran naslov, u kojem su programeri prvi put uspešno naterali igrače da pored mesečne pretplate ulože velike količine novca i u samu igru, ali i da nešto od nje eventualno i dobiju.

Pošto se priključite, odlazite na Prelude Island, mesto na kojem se bavite svojim osnovnim sposobnostima i prolazite tutorijal koji traje oko 20 minuta. Zaista je potreban, pošto su kontrole nešto komplikovanije i zahtevaju dosta vremena da ih savladate. Nakon tutorijala naći ćete se u gradu, gde možete potražiti prijatelje ili nastaviti obilazak hodajući, teleportujući se ili – na najzanimljiviji način – letenjem.

Pored toga što na početku igre možete detaljno obraditi svoj lik – od visine i težine do boje kose, odeće i cipela – prerađena verzija omogućava da igrači ubacuju sopstvene animacije likova, i to renderovane u potpuno različitim modelarskim programima od onih koje igra sadrži. Moguće je i ubacivanje muzike u mp3 ili ogg formatu.

Program za modeliranje i ubacivanje predmeta u igru veoma je moćan i obezbeđuje korisnicima širok dijapazon mogućnosti. Neki učesnici su otišli toliko daleko da su u određenim delovima grada napravili trkačke staze i bolide!

Iako možete doći do oružja i krenuti u bitku na specijalnim delovima mape, to nije centralna tema igre, zbog čega joj se mnogi vraćaju. Žitelji su dobroćudni, prijateljski nastrojeni, bez tenzija i podela. Stanovnik Drugog života je više zainteresovan za pravljenje 3D replike zgrade Beograđanke nego za svakodnevni masakr.

Linden Labs često organizuje takmičenja u pravljenju „mini-igara”. Jedan od pobednika nedavno je napravio „katapult turnir” u kojem su igrači razbijali zidine grada, a oštećenja su izgledala prilično realno zbog korišćenja Havok fizičkog sistema. Drugi pobednik je napravio bokserski ring. Da biste nokautirali protivnike, morate prvo svom liku ubaciti animacije udaraca, nabaviti dobre rukavice, pa tek onda učestvovati u meču kontrolišući poteze. Vredne pomena su i kopija Tekkena, rekonstrukcija bitaka iz Drugog svetskog rata itd.

Igra košta 10 dolara mesečno (postoji i sedmodnevno besplatno igranje), ali tu nije kraj. Kupovina dodatnih predmeta, oružja ili nekretnina zahteva pravi novac. No, ako se dovoljno „ušemite”, možete kupovati placeve za male pare i potom ih prodavati za stotinak dolara. Nije loše, za džeparac...

Milan ĐUKIĆ