Ako se vlasnici konzola za igranje ičim mogu pohvaliti, onda je to neverovatno dobar izbor raznovrsnih platformskih igara. Jež Sonic, braća Mario i Crash Bandicoot glavni su junaci igara koje su postavile sve standarde kvaliteta za ovu vrstu arkada na konzolama. Pa ipak, povremeno se pojavi poneki novi lik koji, iako ne pretenduje na tron koji drže pomenuti heroji, donosi potrebno osveženje. Jedan od takvih junaka je i simpatični krokodilčić Croc, lik s kojim su se vlasnici PC računara prvi put susreli pre par godina, u vreme kada su 3D platformske igre tek bile u povoju. Tada nas je igra Croc iznenadila s više aspekata. Pre svega, to je bila, za ono vreme, neverovatno dobro urađena 3D platforma koja je nagovestila sve mogućnosti novog žanra. S druge strane, njena hardverska zahtevnost bacila je u očajanje vlasnike prosečnih PC konfiguracija, naglasivši sve izraženiju potrebu za (tada još uvek luksuznim) 3D akceleratorskim karticama.

Zvanični nastavak ove dopadljive platforme donosi čitav niz poboljšanja u odnosu na prethodno izdanje. Ipak, ni u najboljem svetlu ova igra ne može prevazići popularnost jednog Raymana 2 čija superiornost još uvek ni iz daleka ne dolazi u pitanje. Slično prvom nastavku, zaplet je i ovde konstruisan u obliku humanitarno-spasilačke misije u kojima Croc pomaže svojim malenim prijateljima rase Gobbos. Međutim, umesto linearne serije monotonih misija ovde postoje četiri sveta sa mnoštvom manjih misija koje treba izvršiti proizvoljnim redosledom. Na glavnoj areni svakog nivoa nalazi se više vrata ispred kojih stoji po jedan Gobbo koji obajašanjava svoj problem, odnosno strukturu zadatka koji vas čeka s druge strane vrata. Cilj misija varira od prostog sakupljanja dodataka do trke čamcima, sakupljanja Gobbo bebica i drugih neobičnih zadataka.

Dizajn nivoa je odličan, čak bolji nego u većini sličnih igara. Četiri sveta u koje su grupisani svi nivoi, u stvari predstavljaju četiri plemena Gobbosa koji žive u različitim prirodnim okruženjima. Grafika je vrlo dobra, naročito o višim rezolucijama, gde do izražaja dolazi kvalitetno bojenje tekstura (3D kartica se podrazumeva). Dizajn i animacija glavnog lika su odlični; i dalje je prisutan simpatični „vrckavi” hod kojim nas je Croc u prvom nastavku oduševio, a postoji i niz novih pokreta kao što su pentranje uz litice, ljuljanje na lijanama, kretanje uz pomoč ručki na plafonu (kao u Tomb Raideru). Zvučni efekti su odlični, naročito Crocovi borbeni pokliči dok protivnike udara repom. Poseban „šmek” Crocu 2 daje raznovrsnost mini-igara kao što su trka gliserima na prvom nivou, igra ponavljanja i dr.

Najviše poteškoća tokom igranja zadaju problematičan sistem kontrole i, naravno, loša kamera. Upravljanje Crocom povremeno se pretvara u izrazito neprijatno iskustvo, bilo da igrate preko tastature ili nekog analognog uređaja. Iako možda zvuči čudno, najviše problema zadavaće vam okretanje u mestu, jer su kontrole konfigurisane tako da je svaki od četiri tastera za orijentaciju ujedno i taster za kretanje. Recimo, umesto da Croca samo orijentišete u određenu stranu, on će krenuti u tom smeru i zauzeti željenu poziciju tek nakon nekoliko koraka. Zamislite samo koliko to može biti nezgodno kad se nađete na uzanim platformama, a ispod vas se nalazi ambis ili jezero vulkanske lave. Takav sistem nameće potrebu kontinualnog kretanja, dakle ne smete zastati nijedan trenutak, naročito kada skačete s platforme na platformu. To igranje čini zamornim, jer je teško održati fokusiranu pažnju duže od nekoliko minuta. Srećom, u zakrpi koja je sadržana u novijim verzijama igre nalazi se opcija za podešavanje kontrola tako da se tasterima levo i desno Croc samo rotira, a kreće se jedino preko tastera napred i nazad (opcija se pokreće iz menija koji se tokom igre poziva pritiskom na taster ‘Esc’).

Za česte gubitke života veliki deo krivice snosi i kamera čiji je položaj unapred definisan i fiksiran i ne može se proizvoljno menjati ni u jednom trenutku. Preglednost platformi koje su na većoj visini je izuzetno loša, a pritom ne postoji mogućnost osmatranja okoline, što je za ovakvu igru neoprostiv propust (da ne pominjemo da time rigidnost kontrolnog sistema još više dolazi do izražaja). Šlag na torti je bezvezan sistem nastavljanja nakon izgubljenog života – igra vas vraća na početak deonice, ali samo s jednom energetskom crtom! Da li je u pitanju rudiment s PlayStationa ili nešto drugo nije pitanje kojim mi treba da se bavimo, tek činjenica je da se igre za PC moraju drugačije praviti. Pojedini nivoi (naročito oni na kojima sakupljate predmete) su bespotrebno oduženi, dok je igra u globalu previše kratka. Težinska usklađenost nije dovoljno dobra, pa se u okviru iste misije nalaze, jedna do druge, izrazito laka i veoma teška deonica. Svi nabrojeni nedostaci narušavaju fluidnost igranja i ukupan utisak.

Ne možemo reći da Croc 2 nije zabavna igra, pa je zato toplo preporučujemo, ali samo iskusnijim „platformašima” koji će moći da prevaziđu nedostatke kontrolnog sistema i lošu definiciju kamere.

Gradimir JOKSIMOVIĆ