Iskustvo nas uči da tematski usko opredeljene igre uvek primamo s dozom zadrške, bez obzira na žanr kome pripadaju. Kada su arkadne simulacije vožnje u pitanju, to se odnosi na automobile samo jednog proizvođača čija se raznovrsnost nikada nije mogla meriti s klasičnim simulacijama koje pružaju bogatiji izbor različitih modela. Međutim, Beetle Crazy Cup (alias Beetle Buggin’) u tom smislu predstavlja izuzetak.

Ako bi trebalo da zamislimo zanimljivu, raznovrsnu, tehnički atraktivnu i nadasve neobičnu simulaciju vožnje, onda bi to bio upravo ovaj program. Prvu igru u potpunosti posvećenu najpoznatijem „Volkswagenovom” modelu potpisao je, a ko bi drugi, renomirani „Infogrames”. Automobil stoleća do sada se u igrama pojavljivao samo u „sporednoj ulozi” uglavnom zbog, za trkačke fešte slabih performansi. Međutim, popularna „buba” se u svojoj domovini smatra itekako pogodnom mašinom za „friziranje”. Zahvaljujući tome ustanovljeno je i takmičenje u kome učestvuju svi modeli koji su se od ranih tridesetih godina pojavili na ulicama (pored fabričkih tu su i prepravljeni modeli). Beetle Crazy Cup se zasniva na tim trkama.

Raznovrsnost je epitet koji najbolje opisuje sve elemente igre. Najpre automobili – postoji preko 50 mašina baziranih na 18 „Volkswagenovih” modela čije se karakteristike (namena, brzina, upravljanje i drugo) značajno razlikuju. Sem klasičnih modela tu su Baja bagi varijante, kombiji, Monster Truck Bug „alamunje” i ručno rađene limuzine sa nitro-pogonom. U početku nisu svi modeli dostupni, što zavisi od količine bodova, odnosno novca koji sakupite tokom trka. Staze su takođe raznovrsne, ali ne i najbolje dizajnirane, što se u ovom slučaju može oprostiti. Najbolji deo predstavljaju trke koje su toliko raznovrsne da moraju biti posebno opisane.

Speed je klasična brzinska trka na kružnim stazama gde je za prolazak u naredni krug neophodno pobediti (povremeno se morate služiti i prljavim trikovima). Jump je takmičenje u skokovima gde na vijugavom zaletištu treba postići određenu brzinu, a na stotinak metara ispred skakaonice uključiti nitro pogon (za prolazak u sledeće kolo treba preleteti određenu distancu). Buggy su klasične off-road bagi trke, još zanimljivije od brzinskih takmičenja, ali nešto teže za upravljanje. Monster je solo trka na vreme u kojoj treba vrlo pažljivo upravljati teškim Volkswagon kamionetima. Na kraju, tu je i Cross, verovatno najzanimljivije takmičenje u kome se vožnja odvija po pravilima reli vožnje.

Postoji nekoliko modaliteta igre. Single Race režim vam omogućava da probate po jednu stazu iz svake kategorije, Championship se sastoji iz tri kruga sa pet etapa, dok Challenge predstavlja najpotpuniju varijantu takmičenja. Tu se svaka takmičarska kategorija sastoji iz četiri težinska kruga, a nakon pobede u svakoj od njih otvara se završni šampionat u kome vas čeka još nekoliko vožnji. Sem toga, u Challenge režimu postoji mogućnost igranja bonus igara kao što su brzinske trke u kojima učestvuju novi modeli Bube, trka kombijima i drugo. Teško zarađeni novac ovde trošite isključivo na kupovinu jačih modela (motor se ne može kupiti odvojeno), jer na višim nivoima ne možete pobediti ukoliko ne pribavite neki jači model od onog koji vam je standardno ponuđen. Režim za više igrača obuhvata standardne protokole za mrežno i Internet povezivanje, kao i mogućnost igranja dva igrača na podeljenom ekranu (split screen), što je uvek dobrodošla opcija. Jurnjava s živim protivnicima je, ne treba to posebno naglašavati, daleko interesantnija.

O tehničkim karakteristikama igre može se govoriti u superlativima. Bilo da krenete od genijalno dizajniranih menija, brižljivo kreiranih modela ili izvrsno implementiranih 3D efekata, tek na svakom koraku vidljiv je uložen trud i neosporan programerski talenat. Najviše pohvala zaslužuje odličan AMBUSH engine koga je tim „Xpirala” razvijao pune dve godine. Beetle Crazy Cup je prva simulacija vožnje u kojoj su svi elementi pozadinske grafike provučeni kroz 3D engine, zahvaljujući čemu ima neograničenu distancu iscrtavanja. To praktično znači da su svi udaljeni objekti poligonalni i da tokom vožnje menjaju veličinu u zavisnosti od dela staze na kome se nalazi igrač (recimo, udaljene planine vam se bukvalno približavaju dok vozite prema njima). Definitivno, bitmapiranim pozadinama konačno je odzvonilo. Najlepše tek dolazi – softverski rendering gotovo ni po čemu ne zaostaje za hardverskim (čak su i složeniji svetlosni efekti dobro emulirani)! To će svakako obradovati sve ljubitelje dobrih vožnji koji u računaru nemaju 3D akceleratorsku karticu. Svakako, za punu detaljnost prikaza i potpuni ugođaj biće potrebna pomoć 3D kartice i nešto jača mašina od navedenog minimuma (koji je za današnje uslove, blago rečeno, smešan).

Ipak, kada je u pitanju fizički model, novi engine je donekle podbacio. To se naročito odnosi na brzinske trke i krajnje nerealno ponašanje vozila, posebno u krivinama. Uletanje u oštre krivine u punoj brzini praćeno je drastičnim usporenjem skrolovanja pozadine (u trenutku se čini kao da stojite u mestu), osetljivost upravljača je preterana i paradoskalno raste s brzinom kretanja, a odbijanje vozila pri udaru u prepreku je previše elastično (ako se, ne daj bože, u tunelu očešete o zid, skakutaćete levo-desno poput kugle u fliper mašini). Srećom, u drugim kategorijama takmičenja ima daleko manje propusta ovog tipa.

Gradimir JOKSIMOVIĆ