Koncept sa puno potencijala, baziran na sistemu pravila bogatom idejama i mogućnostima onomad beše neadekvatno pretočen u kratku neinspirativnu storiju. Fenomenalna grafika i uzbudljivo izvođenje behu nagrđeni radom nesposobnog scenariste koji je sprečio da MechWarrior 3 postane ono što je objektivno zaslužio: najbolja Mech-based pustolovina. Ista sudbina se protegla i na ovaj Expansion Pack, koji uz neosporne kvalitete originala nosi kob neubedljivog literarnog predloška.

Dešavanja u Pirate’s Moonu usko se nadovezuju na MechWarrior 3: posle uspešne bitke na Tranqulitiju i eliminacije poslednjeg uporišta klana Smoke Jaguar, slavni Lance, formacijski vod od 4 BattleMecha (Dominic Paine, Alan Matilla i Epona Rhi) na čelu sa poručnikom Sinklerom dobija stražarsku dužnost na malom rudarskom mesecu. Rivalstvo dve korporacije, uz iznenadnu pojavu pirata željnih kontrole nad bogatim nalazištima germanijuma uskoro potpaljuje varnicu novog sukoba, koji od ograničene makljaže ubrzo prerasta u totalni rat. Odsečeni od pojačanja, naši junaci će once again pokušati da uvedu red u haos, potkrepljuući svoje zahteve 50+ tonskim hodajućim argumentima.

Za razliku od originala, Pirate’s Moon poseduje nešto više misija (oko 20) podeljenih na dve kampanje (Inner Sphere i NewBelt Pirates), koje su težinski prilagođne isključivo najiskusnijim igračima. Struktura novih misija ostaje šablonski niz napadačko-odbrambenih zadataka, od kojih se odbrambeni izdvajaju posebno velikim faktorom iritacije: nepregledni talasi protivnika sa znatno poboljšanim AI-em, uz neophodnost savršene koordinacije kamaradima iz sopstvenog lanca i natprosečne pažnje pri projektovanju borbenog kompleta koji nosite potpuno odsecaju sve igrače koji nisu višegodišnji (i fanatični) ljubitelji ovog serijala.

Zadržimo se na trenutak na tome. Mnogo veći problem od hardverskih zahteva predstavljaju pravila Mechwarrior univerzuma. Nedostatak originalnog uputstva i bilo kakve statistike u okviru igre (koja bi objasnila razliku između više desetina raznih energetsko/projektilskih oružja i galimatijasa ofanzivno/defanzivnih dodataka za vašeg mecha) vrlo efikasno sprečava početnika da postigne bilo kakav uspeh u igri. Razlike između PPC-a i ER PPC-a? LRM-5, LRM-10, LRM-15, LRM-20? Različiti nivoi zagrevanja u odnosu na oružje koje se koristi? Razlika između endo-steel i standardne strukture mecha? Raspored tonaže i tipa oklopa (standard, ferro-fibrius)? Kritične tačke, nemogućnost kačenja određenog oružja na pojedine udove? Tipovi motora i težinsko-energetske kategorije istih. Šifrovani nazivi dodataka (MASC, AMS, BAP, C3 Computer, C3 Slave...)? Tipovi mechova se još i daju „provaliti” po težini (što teži, to opasniji), ali ostalo... Ljubitelji „Activisionovog” MechWarriora 2 (daleko najbolje igre na tu temu) će sve ovo prihvatiti kako i dolikuje starim majstorima, dok će ostali iznervirano mahati pesnicom iz spaljenog BattleMecha zbog misije koja im se činila rutinskom.

Od konceptualnih novina, ovde srećemo nove modele mechova (nove u odnosu na MechWarrior 3), prevashodno iz najjače, assault kategorije: Atlasa, Awesomea, Masakaria... Tu je i gomila novog naoružanja, premijerno prikazanih u gold verziji MechCommandera (X-pulse laser, Heavy Thunderbolt, LBX auto cannon...). Balans nekih tipova znatno je izmenjen (LRM-20 je bar duplo ubojitiji, PPC vas mnogo više zagreva, pulse laseri su efikasniji...), a srazmerno je povećana otpornost mecha na pogotke u nogu i „gyro overload” (povezano sa padanjem na leđa), što je, po rečima čelnika u „Microproseu”, pored pojednostvljivanja single misija znatno ruiniralo multiplayer. Novina su i noćne bitke, koje ćete voditi uz svetlost spoljnih reflektora (šta bi sa IC image-intensiferima iz MechWarriora 2?) i koje se po tenziji znatno izdvajaju od „standardnih” dnevnih okršaja.

Na pravu stvar, koja se zove MechWarrior 4 sačekaćemo još najmanje godinu dana. Igra je trenutno u alpha fazi izrade, pojavili su se prvi screenshotovi (deluju manijakalno dobro), a engine pokazuje znatna unapređenja u odnosu na aktuelni iz „trojke”. Ono što je još zanimljivije je činjenica da ponovo uskačemo u čizme klanovskog pilota (kao u MechWarrioru 2), kao i autorska obećanja da će igra posedovati mnogo izražajniju priču prepunu filmskih sekvenci sa živim glumcima (Wing Commander: Prophecy?). Nama ostaje samo da „precrtavamo dane”, u nadi neće biti standardnih odlaganja koja postaju uobičajena praksa većine izdavača.

Miodrag KUZMANOVIĆ