Ko šta radi, „Disney” obara rekorde. Animirani film „Toy Story 2”, nastavak prvog kompjuterski dizajniranog crtaća u istoriji, već u prvoj nedelji prikazivanja ostvario je zaradu od gotovo 60 miliona američkih dolara. Dakle se ta cifra popela danas, nekoliko meseci nakon premijere, možemo samo da pretpostavimo. Da u kvalitet filma ne treba sumnjati, sem astronomske zarade govore i tri nominacije za značajne filmske nagrade – dve za Zlatni globus i jedna za Oskara. Da li se nova igra „Disney Interactivea” u svojim okvirima može meriti sa svojim filmskim uzorom?

Tokom izrade nastavka jedne od najprodavanijih platformskih igara, „Disney” se oslanjao na dobro provereni recept – mnogo dobre muzike, nešto video inserata iz filma i dobra igrivost. Razlika je u tome što je ovoga puta klasična skrolojuća 2D platforma prebačena u 3D okruženje. S obzirom da se radi o „Disneyevom” prvom ozbiljnijem izletu u svet 3D platformskih igara (A Bug’s Life ne računamo u ozbiljne pokušaje), Toy Story 2 ima više slabosti koje su drugi proizvođači, „Ubi Soft” pre svega, uspešno prevazišli. Iako je sasvim prosečno ostvarenje, Toy Story 2 uživa veliku popularnost zahvaljujući pre svega zanimljivim likovima i dobrom scenariju koji prati filmsku priču.

Igra počinje u trenutku kada zli kolekcionar kidnapuje Vudija. Ovoga puta Baz je taj koji kreće u spasilačku misiju koja se sastoji iz petnaestak opsežnih i tematski raznovrsnih nivoa. Tu su i Glavonje, desetine protivničkih likova svih veličina i na stotine objekata s kojima možete doći u dodir. Princip igranja je uobičajen za ovu vrstu igara – sakupljanje dodataka i ispunjavanje specifičnih zadataka koji vode do predmeta koji predstavlja ključ za naredni nivo. Toy Story 2 odlikuju prostrani nivoi i nelinearnost igranja. Do potrebnih žetona može se doći na više različitih načina, ispunjavanjem zadataka, kroz borbu s Glavonjama i na još nekoliko načina. To znači da, i kad igrate nivo iz početka, ne morate sve uraditi na isti način ili jednostavno možete prvi put probati jednu, a potom neku drugu varijantu. Postoji i nekoliko mini-zadataka i mnoštvo dodataka koje treba sakupiti, kao i nekoliko skrivenih lokacija koje otkrivate tumarajući po ćoškovima nivoa. Potrebnu raznovrsnost povećavaju i jednostavni logički problemi koji se povremeno pojavljuju.

Zadaci su jasni i lepo osmišljeni, pa se ni najmlađi igrači neće lako zbuniti. Iako je za prelazak dovoljan samo jedan žeton, preporučljivo je pokupiti barem još jedan, jer se na kasnijim nivoima traži veći broj žetona nego što se na toj lokaciji može sakupiti (u tom slučaju morate se vratiti na već završene deonice). Sve u svemu, s dizajnerskog aspekta malo šta se može zameriti.

Grafika je pristojna, izrazito šarena i obogaćena 3D efektima kojih je, ipak, moglo biti više. Zamerke se odnose na lošiju implementaciju hardverskog omekšavanja zbog čega je prisutna neprijatna pikselizacija, pa prikaz, iako je u Direct 3D režimu, više liči na softverski emulaciju (srećom, zbog izrazite dinamičnosti igre nećete imati previše vremena za zagledanje tekstura). Tu je i još nekoliko „dečijih” bolesti kao što su probijanje i nestajanje tekstura, manji broj poligona po objektu i nekoliko propusta koji ukazuju na potrebu da se 3D engine doradi. Problem s pozicioniranjem kamere, problem koji do danas ne prestaje da muči veliku većinu 3D platformskih igara, prisutan je i ovde. Kamera je nepredvidive „naravi” – taman kad zauzmete odgovarajući položaj za izvođenje pokreta kamera će se, „ničim izazvana”, pomeriti i onemogućiti zadovoljavajuću preglednost koju dodatno ometaju slabo uočljivi objekti.

Zvuk je odličnog kvaliteta, što je zaštitni znak filmova i igara kompanije „Disney”. Animacija likova je dobra i programeri zaslužuju sve čestitke. Isto važi i za bogat repertoar pokreta (skok, dupli skok, pucanje, ljuljanje, penjanje, pomeranje objekata, upotreba specijalnih dodataka i drugo). Kontrolni sistem je takođe dobro urađen, pa ne bi trebalo da bude problema s upravljanjem. Nesrećna kamera i ovde može da pokvari izvođenje skoka. No, na takve probleme smo u toj meri navikli da ih prihvatamo kao nužno zlo. Struktura nivoa je odlična, dok je raspored kutija sa savetima je mogao biti bolji (vrhunac gluposti je kutija s informacijom o dvostrukom skoku do koje se može dopreti jedino izvođenjem duplog skoka). Igra je prilagođena i početnicima i izuzetno spretnim igračima koji bi na svakom nivou trebalo da sakupe svih pet žetona.

Toy Story 2 je solidna, čak i šarmantna igra namenjena kako mlađim tako i starijim ljubiteljima platformskih igara. Verovatno ćete najviše uživati u video insertima koji služe kao uvod u svaki nivo.

Gradimir JOKSIMOVIĆ