U narodu se kaže: „Konja koji dobija trku ne treba menjati”. Ali problem nastaje ako konj koji nema potrebne predispozicije za osvajanje prvog mesta u derbiju, iznenada zablista i donese pobedu svom gazdi zahvaljujući nekim nespornim kvalitetima i prosečnoj konkurenciji koja je zatajila. Postavlja se pitanje da li treba menjati konja, jer je izvesno mala šansa da u sledećoj trci ponovi isti uspeh, ili ga po svaku cenu forsirati i dalje, sve dok ne bude više u stanju da trči, nadajući se da će mu zvezde barem još jednom biti naklonjene?

Ono što se trenutno događa sa serijom FRP avantura Might & Magic savršeno se uklapa u ovu priču. Istorijat Might & Magica može se podeliti u tri perioda: prvi (1988-1989), u kome su objavljena prva dva nastavka za Apple kompjutere, drugi (1991-1993), kada se prešlo na PC računare u VGA rezoluciji, i treći, koji je započet igrom M&M VI: The Mandate of Heaven (1998) i koji još uvek traje. Zajednička karakteristika sve tri faze u razvoju serijala bila je i ostala takozvana „štanc” politika. Naime, kada bi jednom usvojili određeni koncept igre i „engine” koji je pokreće, autorski tim „New World Computinga” bi za kratko vreme serijski izbacio nekoliko avantura ne vodeći mnogo računa o održavanju njihovog kvaliteta. Kada je posle punih pet godina pauze i značajnih poboljšanja, manje u tehničkom, ali mnogo više u idejnom smislu, objavljen M&M VI, činilo se da je takva politika firme postala prošlost. Bila je to pogrešna pretpostavka...

Nepunih devet meseci nakon pojave „sedmice” (For Blood and Honor), Might & Magic je doživeo svoju osmu inkarnaciju. Danas, kada se čekanje na najavljene kompjuterske igre oteže kao gladna godina, deluje zapanjujuće da jedna FRP avantura može biti napravljena u tako kratkom roku. Izgleda da je i sama kompanija „3DO” bila zatečena takvim razvojem događaja — u momentu objavljivanja igre čak ni oficijelni Internet sajt nije bio završen, što je svakako kuriozitet.

Day of the Destroyer je završnica tzv. „Kreegans” trilogije koja obrađuje događaje vezane za pokušaj vanzemaljaca da osvoje planetu koja se sastoji od tri velika kontinenta: Enrotha, Erathie i Jadamea. „Šestica” i „Sedmica” pokrile su zemlje kojima vladaju loze Ironfist i Gryphonheart, a sada je došao momenat za završni obračun koji će se dogoditi na teritoriji divljeg kontinenta Jadamea, čija su prostranstva stecište svega najgoreg što se može naći na planeti. Burni događaji započeće paralelnim otvaranjem portala prema četiri elementalske ravni, što će dovesti do opšteg haosa i ugroziti opstanak samog sveta.

Novine koje donosi Day of the Destroyer pre svega dolaze do izražaja na polju izbora likova. Ovoga puta, po ugledu na AD&D avanture, igrač na početku bira samo jednog glavnog junaka oko koga se vrti celokupna radnja. Kako igra bude napredovala, njemu će se pridužiti još četiri heroja, koje po slobodnoj volji može primati u grupu i kasnije otpuštati. Oni koji su navikli da večito vode pozitivne likove kojima samo nedostaju božanski oreoli oko glave, biće ne malo iznenađeni mogućnošću da regrutuju kreature poput mračnih vilenjaka, vampira, trolova, nekromansera, pa čak i zmajeva. Jadame je zemlja u kojoj su normalna ljudska bića retka sorta, pa pokoji hrabri vitez ili miroljubivi sveštenik više liče na ovčice zalutale među čopor vukova, nego na heroje koji su u stanju da spasu svet od uništenja. Sistem napredovanja likova je isti kao u M&M VII, s tim što su specifični likovi dobili posebne veštine koje karakterišu samo njih. Vampiri, na primer, zahvaljujući svojim moćima, na „grandmasterskom” nivou mogu da se pretvore u bestelesno biće kome klasična oružja ne mogu ama baš ništa. Od ostalih noviteta pomenimo da je igrački interfejs u načelu ostao isti, ali da je zahvaljujući novom grafičkom dizajnu deo površine ekrana koji on pokriva znatno smanjen, čime je aktivni prozor za pogled na okolinu uvećan skoro duplo (panoramski se proteže po celoj širini ekrana). Kao i u prethodnom nastavku, igrač će biti prinuđen da više puta donosi krupne odluke po sistemu „ili-ili”. Na taj način ostvareno je višestruko grananje radnje.

„3D engine” koji pokreće Might & Magic VIII je konj iz uvodne priče ovog teksta. Jon Van Caneghem i njegovi saradnici ove godine ušli su u trku za najbolji FRP jašući ostarelo kljuse. Potpuno ignorišući buru kritika izrečenih na račun tehničke izvedbe inače odličnog sedmog nastavka, programeri „NWC-a” su odlučili da i sledeći, osmi, naprave pomoću zastarelog, po svim kriterijumima odavno prevaziđenog „enginea”. U poređenju sa lepotom grafike koju su u poslednje vreme ponudili The Wheel of Time, Quake III ili Battlezonne II, M&M VIII izgleda kao proizvod iz mračnog srednjeg veka. Koliko će ovaj drski potez uticati na njen (ne)uspeh na igračkom tržištu, ostaje da se vidi. Srećom, autorski tim je najavio da će sledeća igra iz M&M serijala korisiti „Monolithov” LithTech „3D engine”.

Slobodan MACEDONIĆ