Da nešto neće biti u redu sa Invictusom dalo se naslutiti još iz samog naslova: latinski pridev na pročelju igre baziranoj na grčkoj mitologiji?! Pošto dešavanja u igri od nastanka samog Rima (i latinskog jezika) deli jaz od najmanje 1000 godina, ovo je mirisalo na laganu neozbiljnost. Ili američki smisao za istoriju.

Početni paradoks ubrzo postaje prilično minorna stvar u poređenju sa mnoštvom konceptualnih i tehničkih rupa kojima Invictus vrca sa svih strana. Kao i u slučaju Bravehearta, originalna i zabavna premisa je potpuno upropašćenja katastrofalnim izvođenjem. No, dok bi Hrabro srce moglo biti spaseno kolekcijom zakrpa, ovde pomaže samo kompletna revizija koda igre. Ili Recycle Bin.

Vaš angažman u svetu grčkih bogova (i polubogova) kreće jednom svađom na Olimpu: Posejdon, bog mora, gnevan je na Odiseja (između ostalog, ubio mu je sina) i na njegovog mentora Atinu i tvrdi da je kompletna pustolovina (dešavanja u „Odiseji”) i uspešan povratak na Itaku i Penelopi plod čiste sreće, a nikako Atininih mudrih saveta i smernica. Atina mu uzvraća izazovom: tvrdi da je u stanju da učini isto sa bilo kojim smrtnikom koga Posejdon izabere. Rukavica je bačena, a izabrani smrtnik dobija zadatak da prođe kroz niz postavljenih testova (questova), zadobije poštovanje kompletnog Panteona i natera Posejdona da izgubi opkladu. Ulog je sudbina čovečanstva i pretnja boga mora da će sve završiti pod vodom. Izabrani smrtnik ste, naravno, vi...

Iako se reklamira kao real-time strategija, Invictus je nešto više od toga: u pitanju je RPS (role-playing strategy), koja pomalo podseća na budući izgled Warcrafta 3. Imate grupu heroja, grupu kupljenih pomagača (vojnici ili monstrumi), mapu sa nekoliko questova u okruženju, srećete NPC karaktere, nalećete na karakonžule, spasavate zmajeve i ubijate lepe princeze (ili beše obrnuto...?). Postavka je dobra, čak i odlična. Šta onda nije u redu?

Da krenemo od totalno neadekvatne, ružne i nepregledne grafike. Svet Invictusa, kao i njegovi protagonisti, baziran je na voxel modelima, urađenim na prilično aljkav i naprosto ružan način. Ako su vam „NovaLogicove” igre (Delta Force, na primer) delovale zrnasto i gadno, sačekajte da vidite ovo: likovi koji ne poseduju više od nekoliko frejmova animacije, iskrzani do neprepoznatljivosti, tabanaju loše obojenim terenom (256 boja) koji vam uleće u ekran nekom vrstom valjkastog morphinga. Pored toga što izgleda grdno, ceo vizuelni segment jako zamara mašinu: na procesorima od 300 MHz i 64 MB RAM-a, igra predstavlja niz seckavih skakutanja od koga bole oči. Kamera, doduše, dozvoljava pozicioniranje, ali je vrlo verovatno da vam nijedan od ponuđenih uglova i perspektiva neće potpuno odgovarati.

Realizacija same postavke izgleda dobro na papiru, ali je u praksi nešto sasvim drugo: neograničena sloboda u okviru postavljenih zadataka u praksi znači tumaranje po selima i šumama i eventualnu eliminaciju nekoga ili nečega što vam stoji na putu (razbojnika, harpije, meduze, kostura...), uz skupljanje power-upova u vidu zlatnih jabuka, ambrozije i ponekog unikatnog predmeta (Atinin štit, na primer). Interakcija sa NPC-ovima, seljanima, herojima i drugim likovima se svodi na čitanje stripskih oblačića, uz eventualnu mogućnost kupovine (najčešće energetski power-up). Naravno, suvislih dijaloga i grananja questova u zavisnosti od toga nema ni od korova. U svakoj od misija imate jedan ili više krajnje prozaičnih zadataka (poneki i sa vremenskim ograničenjem), koji se bez izuzetka daju kompletirati prostom selekcijom jedinica i postavljanjem pointera na protivnika koji misli drugačije. Vašu ekipu pre borbe možete pripremiti stavljanjem u neku od formacija (Line, Wedge, Box), koje u praksi ne znače apsolutno ništa: u zbijenom vidu će se zaglavljivati jedan iza drugoga, dok će se širi tipovi (Line) automatski raspršiti čim padnu prvi udarci.

Heroji koje na početku birate (Persej, Herkul, Elektra, Ahil...) predstavljaju srž vaše borbene družine (War Party), a u svakom trenutku uz njih možete voditi još šest kupljenih side-kickova. Heroji skupljaju iskustvo, ofanzivne i defanzivne karateristike im rastu sa napretkom po nivoima, ali na njih nemate apsolutno nikakvog uticaja. Pobede u misijama donose priliv zlata i tzv. „božanskih” poena, koje možete iskoristiti za prizivanje specijalki koje svaki od heroja poseduje (transformaciju u gigantskog pauka, neku vrstu Chain Lightninga, itd.). Zlatom kupujete dodatne jedinice i unapređujete već postojeće, čime ćete biti motivisani da ih čuvate i unapređujete kroz niz sve težih i težih bitaka.

Miodrag KUZMANOVIĆ