Marko VASILJEVIĆ

1. jul 2024.

Ponekad čovek ostane zatečen, bez reči pred tragedijom čiji je svedok. Mučnina pomera želudac, a hladan znoj obliva lice. Teško je, ali ljudi koji su kaljeni u vatrama različitih izazova neće odustati tek tako. Pravi heroji ne okreću leđa kada je najteže. Naprotiv, to su trenuci kada se pojedinci žrtvuju zarad većine, onih koji će ostati da se sećaju njihovih imena. Sećajte se i autora ovih redova koji je istrpeo ovaj užas od igre, kako vi ne biste morali. (Uz izvinjenje herojima koji su dali svoje živote proleća 1986. godine u okolini Černobilja, njima je svakako bilo neuporedivo teže.)

Već mnogo puta ispričanu priču o strašnoj nuklearnoj katastrofi valja ponavljati kao opomenu da se sa nekim stvarima ne igra. Zbog zanemarivanja protokola koji garantuju bezbednost, došlo je do katastrofalne reakcije koja je detonirala reaktorski blok 4 nuklearne elektrane u Černobilju i raspršila radioaktivne čestice hiljadama kilometara daleko. Kao posledica, zvanično, umiru dva radnika postrojenja, kao i još 28 vatrogasaca i pripadnika ekipe koja se bavila čišćenjem. Čitav grad Pripjat evakuisan je, kao i nekih 200.000 stanovnika u pogođenoj zoni. Ne zna se tačan broj onih koji su ugroženi u godinama nakon incidenta. Čak 600 hiljada likvidatora angažovano je da se bavi čišćenjem i sanacijom posledica ove katastrofe.

Ništa od toga nećete saznati iz igre Chornobyl Liquidators. Iako je početna ideja, valjda, bila da vas stave u čizme tih nesrećnika koji su morali da se bave posledicama katastrofe, autori su se malo pogubili oko toga šta je, zapravo, sadržaj koji hoće da vam ponude. Igra počinje kao simulator gašenja vatre i scenom reaktora u plamenu, što je, valjda, trebalo da zapanji igrače, ali zapanjujuće je samo to koliko čitava ta scena secka i trza od bagova. Zatim, sledi more veoma površnih propusta koji suzbijaju uranjanje u igru, kao, na primer, crevo koje povezujete sa hidrantom koje nema nikakav kontakt sa objektima oko sebe. Scena za scenom daje taman toliki nivo interakcije da opravda odmotavanje unapred napisanog scenarija. Svet u kome se nalazite previše je izveštačen da bi vas uvukao u atmosferu, a krivac nije samo odsustvo fizike, već i svi ostali elementi. Posebno se ističe čitav „trud” oko NPC-a koji su zaista van svakog komentara.

Sem tog početka gde se vrzmate, gasite požar i sakupljate komadiće grafita lopatom, očekuje vas još par scena. Eksterijeri izgledaju očajno, sa mnoštvom lokacija koje obilazite sa nekom četkom i prskalicom za voćke, pa, kao, čistite radioaktivne čestice koje izgledaju kao da je neko bacio peglu na patos. Malo se ubeđujete sa ljudima da napuste svoje kuće. Malo se ganjate sa KGB agentima i otkrivate zavere i tako dalje, dok ne prođe tih četiri-pet sati ničega i igra se završi. Srećom, tada prestaju vrtoglavice i druge neprijatnosti koje će vam igra garantovano pružiti, ali ne zbog ubedljivih prikaza nesreće, već zbog katastrofalne kamere i nedostatka optimizacije.

Poljski studio koji stoji iza ove ruševine od igre već ima za pojasom nekoliko simulatora, boljih od ovog. Uglavnom, imali su potrebu da više puta tokom igre i jadnih cut-scene pauza obaveste publiku o tome kako su poljske vlasti reagovale 1986. godine i svojim građanima obezbedile tablete joda, a Rusi ništa, krili su informacije od građana. Pa kad su Poljaci izmerili radijaciju i pomislili da se desio nuklearni napad, a Rusi opet ćute. Sve to stvara utisak propagandnog pamfleta, stvorenog sa namerom da nam objasni da su Rusi u celoj situaciji ispali baš loši, a Poljaci su super, iako nemaju veze sa ovim događajem. Ili imaju? Ko zna, ali kvalitetu igre to svakako ne doprinosi.

Ovo je mogao da bude naslov sa interesantnom i dubokom pričom, pa makar fiktivnom, a i sa solidnim gameplayom. Moglo je sve da prođe bez bagova, ali se, avaj, ni to nije desilo. Umesto ičega značajnog, dobili smo malo EPP-a, dosadnu mehaniku i loše tehničke detalje. Ako su autori imali želju da do igrača dosegnu na nekom meta-nivou, pa da lošim gameplayom i nepostojećom ispeglanošću namerno izazovu napade vrtoglavice i mučnine, onda svaka čast.