Dragan KOSOVAC

1. jul 2024.

Kada nekome pomenete sandbox naslove, najčešće prvo pomisli na „velike igre”, kao što su ostvarenja iz serijala Assassin’s Creed, Red Dead Redemption ili GTA. Ipak, postoji i druga strana medalje, sandboxi koji su manji po površini in-game sveta, obimu priče, broju likova, pa, čak, i količini aktivnosti kojima igrač može da se zabavlja, ali imaju toliko šarma, vedrine i pozitivne energije, da će nekoga ko se upusti u igranje u tom okruženju držati zabavljene satima, sve dok ne okonča druženje sa blentavim likovima i svetom u kom se obreo. E, pa, upravo je reč blentavo ona koju bismo odabrali kao glavnu odrednicu indie sandbox collect-a-thona Tiny Terry’s Turbo Trip, a koje je delo holandskog studija snekflat (toliko su kul da im se naziv firme piše malim slovom).

Igra počinje „s neba, pa u rebra” u birou za zapošljavanje u gradiću zvanom Sprankelwater, u kom simpatični humanoid zvan Terry traži posao. Ne zbog novca, beneficija ili želje da napreduje na korporativnoj lestvici. Ne, Terry ima ispravne životne prioritete: on želi da iskoristi priliku dok su njegovi roditelji na godišnjem odmoru i nađe posao, kako bi dobio automobil kojim će odleteti u svemir! Rečeno - učinjeno, a naš junak nalazi poslodavca u lokalnoj taksi kompaniji, oduševljenog time što njegov novi zaposleni ne želi platu, već samo vozilo kojim će ostvariti svoj san. Naravno, kada dobije svoj mali, simpatični žuti automobil, Terry postaje svestan da njime neće moći da se domogne svemira, već će morati da ga unapredi na sve moguće načine, a to podrazumeva istraživanje grada i zavlačenje u svaki zavučeni ćošak u potrazi za komadima metalnog otpada koje u radionici koristite kao materijal za uzdizanje nivoa automobila.

Dok redakcija „Sveta kompjutera” i kuća „Politika” ne podržavaju konzumiranje opojnih sredstava, igranje Tiny Terry’s Turbo Tripa ostavlja utisak sličan gledanju starih crtanih serija iz češke ili poljske škole animiranog filma (koje je puka egzistencija u drugoj polovini prošlog veka oterala u apsurdizam) ili njihovih tematskih naslednika sa Cartoon Networka i Adult Swima (za koje ste sigurni da su delo ljudi koji redovno nešto duvaju). S obzirom na to da je studio snekflat iz Holandije, gde su narkotici legalni, nije isključeno da je bilo „hemijskih pomagala” pri stvaranju ove igre. Ipak, njeni dominantni aduti nisu „vutra-humor” i iritantno preterivanje, već čisto zdrava doza otkačenosti i pomenute blentavosti koja svemu uliva vedru atmosferu.

Sam vizuelni dizajn takođe je za svaku pohvalu. Svi žitelji ovog sveta izgledaju kao da su ih od plastelina izvajala deca iz početnih razreda osnovne škole, a sam Sprankelwater je mini-studija o prostornoj ekonomičnosti. Naime, igrački svet ovog gradića nije velik, ali je odlično osmišljen, sa pametno raspoređenim segmentima i vertikalnom komponentom koja doprinosi tome da vožnja vašim automobilčićem nikada nije u opasnosti da bude preduga ili dosadna, već ste uvek prilično brzo na novom mestu, gde sakupljate metal ili se upuštate u nadrealističku konverzaciju sa nekim NPC-om. Najveća doza čari ovog ostvarenja proističe upravo iz toga što se serijski upuštate u apsurdističke interakcije sa likovima koji su jednako šašavi kao što je i sam Terry. Takođe, opšti ton ovog naslova je takav da je bolje što umesto glasovne glume igra koristi „besmisleno ćeretanje” i oblačiće sa dijalozima kako biste, ipak, skapirali o čemu se radi. Inače, ti dijalozi su odlično napisani, tako da je svaka interakcija istovremeno simpatična, vesela i proširuje vaše saznanje o svetu u kom se nalazite.

Tiny Terry’s Turbo Trip je „mala igra” koja u svom deminutivnom paketu donosi poveliku količinu dobre energije i vesele razonode, a sve to po ceni nižoj od 18 evra na Steamu. Ipak, igra koja može da se pređe za nekih šest sati verovatno nije nešto što će se svideti većini fanova sandbox naslova, jer ovo nije tipična „velika” sandbox igra. Tako ćemo TTTT preporučiti prvenstveno ljubiteljima blesavih crtanih filmova i klincima, a zatim i svim ostalim igračima koji vole „male”, feel-good naslove.