Vladimir PISODOROV

1. maj 2024.

Koliko vam je potrebno vremena i klikova mišem da obavite pojedine stvari pod Windowsom? Složićete se, ponekad i previše! Najgore od svega je to što se često radi o zahvatima koji bi trebalo da se podrazumevaju i korisnicima budu nadohvat ruke, ali nisu. Nisu retke situacije i da ono što ste naumili uopšte ne može da se izvede na način na koji ste to zamislili, jer su programeri iz Redmonda imali drugačiju viziju. Konačno, šta tek da kažemo za nove verzije Prozora (Desetku i Jedanaestku), kod kojih se mešaju dva sveta: moderni i legacy. O tome koliko je tu teško doći do određenih podešavanja ili obaviti određenu vrstu posla na održavanju ne vredi ni da počnemo da raspravljamo.

Bilo kako bilo, ovog puta predstavićemo vam pet (i po) korisnih programa, koji će Windowsu proširiti funkcionalnost, ubrzati proces stizanja do rezultata, ali i pružiti mogućnosti koje nisu predviđene. Sem dva, koja postoje i u varijanti „za dž”, svi su besplatni i kada budete videli šta mogu, više nećete moći bez njih.

Everything 1.4.1

Kako da poboljšate sistemsku pretragu, čitajte na stranicama rubrike Tips and Tricks, a onima koji ne planiraju da funkciji Search daju drugu šansu, preporučujemo da probaju Everything (www.voidtools.com, 1,71 MB). U pitanju je mašina za pretragu lokalno uskladištenog materijala, koja, inicijalno, na ekranu prikazuje baš sve! Kada počnete da upisujete karaktere u polju za pretragu, rezultati se filtriraju... Stvari ovde nisu zakomplikovane postojanjem online pretrage, skladišta „u oblaku” i sličnih marifetluka, već se u obzir uzimaju isključivo lokalni fajlovi i folderi. Indeksiranje sadržaja obavlja se automatski, baš kao i nadogradnje baze u slučajevima kada unosite izmene (i to u realnom vremenu). Indeksiranje baze u kojoj se nalazi 120 hiljada fajlova traje svega jednu sekundu, dok će za milion datoteka biti potrebno oko minut. Pritom, Everything je blagonaklon prema potrošnji hardverskih resursa, a možete da ga pokrenete pod gotovo svim verzijama Windowsa, pa čak i XP-om. Još jedna stvar koja ovom programu ide u korist je i to što ga je moguće koristi u prenosivoj varijanti, koju smo i mi isprobali.

Everything krasi izuzetno jednostavan upravljački interfejs. Podrazumevano, postoje svega četiri kolone podataka u kojima se smeštaju nazivi, putanje, veličina i datum poslednje izmene. Iznad je polje za pretragu, ali i klasičan meni. Odatle, u skladu sa sopstvenim potrebama, možete da prilagodite funkcionisanje programa, pa, čak, i da u vatru ubacite korišćenje kategorija (slično kao kod sistemske funkcije Search). Tako, izlistan sadržaj automatski može da se filtrira kako bi se prikazali audio-komplementi, video-snimci, dokumenti, kompresovan sadržaj, izvršne datoteke, folderi... Kao što možete da vidite, i ovde je program bogatiji mogućnostima od sistemskog takmaca. Ono što ne budete mogli da podesite kroz menije, moći ćete kroz sekciju s podešavanjima, što će vas, na kraju, dovesti do zaključka da je Everything daleko moćniji nego što ste to u prvi mah pomislili. Programu može da se „naredi” da se pokreće zajedno sa Windowsom i da, dok je aktivan, „čuči” na systrayu i odatle posmatra akcije korisnika.

TreeSize Free 4.72

Windows ima alatke koje mogu da vam pomognu u razračunavanju sa nagomilanim đubretom. Međutim, malo toga može da vam pomogne kada je sortiranje podataka u pitanju i ručno brisanje datoteka. Možda jurite specifičan sadržaj, a ne znate tačno gde bi on mogao da se nalazi, a možda želite da vam jasno bude ukazano na to pod kojim direktorijumima se nalazi najviše podataka. Upravo u tim situacijama će TreeSize Free (i.sk.rs/359935, 16 MB) da bude od neprocenjive vrednosti. Baš kao i u slučaju Everythinga, pored instalacione, na raspolaganju je i prenosiva verzija, a koju smo pohitali da isprobamo.

Upravljački interfejs podseća na mešavinu pojednostavljenih verzija File Explorera i MS Officea. Najveći deo ekrana služi za prikaz drveta direktorijuma (otud i naziv programa), dok se iznad nalazi paleta s alatkama, izvedena u ribbon maniru. Program je namenjen za automatsku procenu zauzetog prostora na hard-disku, koji se, potom, prikazuje „rascepkan” na direktorijume. Automatski se vrši sortiranje na osnovu najvećeg zauzeća, a podaci koji se „čitaju” jednim pogledom na ekran od velike su koristi. Na primer, osim ukupnog zauzeća, možete da vidite koliko se u direktorijumu nalazi fajlova i foldera, ali i kada se dogodila poslednja izmena sadržaja. TreeSize Free automatski će obaviti skeniranje poddirektorijuma, što znači da možete da nastavite da „razbijate” prikaz sve dok ne dođete do krivca za veliku potrošnju skladišnog prostora. Na korisniku je da odluči da li će vodeći parametar da bude veličina, broj datoteka ili procentualno zauzeće, dok dodatne informacije mogu da se dobiju ukoliko se kursor miša „parkira” iznad željenog unosa.

Velika brzina rada, razumljiv i vizuelno prijemčiv prikaz, koji može da se menja tako da se podaci predstave na grafički još ubedljiviji način (čak i putem 3D grafikona), stvari su koje ćete teško moći da zanemarite. Naravno, tu je i opcija da direktno iz programa oslobodite prostor na skladišnom medijumu. Ruku na srce, to ćete morati da uradite iz sistemskog kontekstualnog menija. Komercijalna verzija programa (košta 25 evra), donosi dodatne mogućnost kada je prikaz informacija u pitanju (na primer, može da se prikaže sto najvećih datoteka ili da se poređaju po formatu zapisa), ali i funkciju koja će vam pomoći ukoliko ste se dali u lov na duplikate datoteka razbacane po hard-disku.

LockHunter 3.4.3

Da li vam se dešavalo, a ovo pitamo kolokvijalno, da ste se nameračili na brisanje neke datoteke, ali to iz nepoznatog razloga ne možete da učinite? U takvim situacijama obično je krivac neki od instaliranih programa ili sistemskih procesa, ali koji? Kada je u pitanju reprodukcija multimedijalnog sadržaja, stvari baš i ne mogu toliko da se komplikuju da bi vam zagorčale život, što ne znači da kod nekog drugog širokorasprostranjenog tipa datoteka to ne može da bude slučaj. Windows vam, naravno, neće pomoći, pa će nekad taksativno navesti koji je sporni proces u pitanju, a nekad će vas „oduvati” i na ekranu ispisati da se radi o nepoznatom procesu. Kako je ovako nešto uopšte moguće?

Ako budete imali sreće i priliku da dobijete informaciju od Prozora, sledi drugi deo golgote. Sad morate da skoknete do Task Managera, kako biste pokušali da locirate počinioca. Nekad ni to ne pomaže, već samo restartovanje mašine, što nije ni elegantno, ni zgodno rešenje. Kao lek, prepisujemo LockHunter (lockhunter.com, 3,21 MB), prenosivo programče koje će vas poštedeti svih nabrojanih muka. Uz njegovu pomoć, ne samo da ćete moći da obavite brisanje „zaključanih” datoteka, već ćete moći da pristupite i njihovom premeštanju, kopiranju, pa, čak, i promeni naziva. Program će umesto vas „ubiti” proces koji ne dozvoljava brisanje datoteke, a može i da obavi deaktiviranje spornih DLL. Jedna on najvećih prednosti je to što se LockHunter integriše u shell Windowsa, a to znači da će biti dostupan iz sistemskog kontekstualnog menija.

Kada naiđete na datoteku koja ne može da se obriše, kliknite desnim tasterom miša na nju i iz kontekstualnog menija odaberite funkciju What’s locking this file?. Na ekranu će „iskočiti” jednostavna radna forma, pri čijem vrhu će biti ispisana putanja do datoteke koju želite da obrišite. Odmah ispod je paleta dostupnih alatki, a onda i najveći deo u kom će biti izlistani programi i procesi koji sprečavaju da dođe do brisanja datoteke. Po defaultu, na raspolaganju su dve akcije koje možete da učinite: da otključate fajl (Unlock It!) i da ga obrišete (Delete It!). Ako poželite da mu promenite naziv ili da ga kopirate, moraćete da kliknete na taster Other.

SyncBackFree 11.3

Još jedna stvar koja je mogla da bude bolje rešena pod Windowsom jeste bekapovanje podataka. Ono je moguće, za to postoji i novorazvijena alatka, ali ako vam je dojadilo da čekate i da se bakćete s poluzavršenim proizvodima, bacite pogled na SyncBackFree (i.sk.rs/359937, 40,77 MB). U pitanju je besplatno ostvarenje, jednostavnog upravljačkog interfejsa, koje donosi mnogo više mogućnosti nego što se to u prvi mah čini.

Na početku, moraćete da definišete „profil”, to jest, da odredite uslove pod kojima će se obavljati bekapovanje podataka. S obzirom na to da možete da ih imate više, gledajte da mu nadenete naziv koji će ga dovoljno razlikovati od ostalih na listi. Program podržava tri vrste bekapovanja podataka, a osim pukog kopiranja sadržaja na novu lokaciju, tu je i mogućnost mirrorovanja, ali i sinhronizovanja podataka. Potonje je krajnje korisno ukoliko se nalazite u situaciji da koristite i originalne i bekapovane verzije datoteka. Na ovaj način, one će biti updateovane i uvek ćete imati pristup najsvežijim verzijama. Mogućnost sinhronizacije naročito je važna ukoliko se za skladištenje kopija koriste USB „fleške” ili prenosivi hard-diskovi. Podaci ne moraju da se „povlače” isključivo sa lokalnih memorijski nosača, već je dozvoljeno i koketiranje sa mrežnim, pa i FTP resursima. Slična situacija je i „na izlazu”, s tim da tamo materijal može da se kompresuje i uskladišti pod skutima jedne datoteke. Kroz inicijalni proces kreiranja profila vodi vas „čarobnjak” i nema šanse da zalutate.

Kada budete definisali osnovne postavke, dobićete mogućnost pristupa punom dijapazonu funkcija. Treba istaći da u bilo kom momentu možete da „naredite” sinhronizaciju podataka i to u oba smera. Osim ručne kontrole, na meniju se nalazi i mogućnost zakazivanja bekapa u tačno naznačeno vreme, dok prilikom aktiviranja profila možete da budete obavešteni porukom. Konačno, bekapi mogu da se obavljaju i u određenim, redovnim vremenskim intervalima, čime se još više smanjuje mogućnost da dođe do gubitka podataka. Kada malo više zagrebete ispod površine, uvidećete da je SyncBackFree moćna alatka za bekapovanje podataka, za čije će vam savladavanje biti potrebno nešto više vremena. Doduše, to važi isključivo ukoliko resurse budete hteli da koristite kao napredni korisnik. U suprotnom, držite se radnog režima Easy i nećete imati problema. Ako vam bude zatrebalo još više manevarskog prostora i mogućnosti, možete da se opredelite za komercijalnu verziju, ali će vas to zadovoljstvo koštati 50 evrića.

WiFi Password Revealer

Još jedan posao koji je pod Windowsom moguće obaviti, ali na krajnje komplikovan i dugačak način, jeste prikazivanje pristupne lozinke za bežičnu konekciju. U kućnom okruženju ovo nije stvar koja će vam zadavati glavobolju (ako nešto znate, to je onda lozinka za kućni ruter), ali ako vam je lozinka potrebna na nekom drugom mestu, dok koristite laptop i treba da je „predate” drugom korisniku, propisno ćete se oznojiti. Verovali ili ne, do dolaska do lozinke deli vas neverovatnih osam koraka. Evo dobre ideje za temu za neko od narednih izdanja rubrike Tips and Tricks.

Grind može da se izbegne ukoliko se odlučite za korišćenje besplatnog programčeta WiFi Password Revealer (i.sk.rs/359938, 3,78 MB). Nažalost, ne dolazi u prenosivoj, već isključivo instalacionoj varijanti, ali šta da se radi. Nakon što završite trivijalnost zvanu postavljanje u rad, od obelodanjivanja Wi-Fi lozinke deli vas dvoklik mišem na prečicu programa na desktopu. Gotovo momentalno, na ekranu će, u sićušnoj radnoj formi, biti prikazani svi potrebni podaci. Videćete naziv i oznaku uređaja koji je iskorišćen za pristup bežičnim resursima, baš kao i naziv mreže. Ovo je izuzetno važno, jer je program u stanju da „izvuče” podatke za sve mreže kojima ste ranije pristupali. To znači da tu mogu da se nađu lozinke iz kafića, privatnog smeštaja i svih ostalih mesta na kojima ste bili i bežično pristupali internetu. Kako je sve uredno i pregledno sortirano u tabeli, neće vam biti problem da razaznate važne informacije. Treba da znate da WiFi Password Revealer nije namenjen za „razbijanje” lozinki i da služi isključivo da obelodani one koje ste koristili na legalan način. To što vam štedi tonu vremena, usputni je perk. Ako nekog zanima, na ekranu će biti ispisani podaci o tipovima korišćenih zaštita, za svaku od detektovanih konekcija.

Podaci smešteni u ćelijama mogu da se kopiraju u memoriju, a može da se pristupi i generisanju QR kôda koji će ih sadržati. Isto tako, sve može da se snimi i na hard-disk i to u obliku Excel tabele. Funkcijama se pristupa preko kontekstualnog ili klasičnog pull-down menija, a kao što možete da vidite, sve se koristi po principu „ključ u ruke”.

Keyfinder 2.0

Ako je lozinka za WI-Fi od velike važnosti, šta tek mislite od kolikog je značaja iz Windowsa „izvući” podatak o famoznom CD Keyu? Ruku na srce, posao može da se obavi i iz Command Prompta (ideje za rubriku Tips and Tricks ređaju se kao na traci), ali daleko bolje bi bilo da u rukavu imate keca kao što je to Keyfinder (i.sk.rs/359939, 9 MB). Program je delo autora WiFi Password Revealera i podjednako jednostavno se koristi. Kao i u prethodnom slučaju, resursi programa ne mogu da se iskoriste za „razbijanje” lozinke, već isključivo za ispis na ekranu one koju ste legalno pribavili i iskoristili prilikom instalacije Prozora. Kada je Windows u pitanju, pored CD Keya, bićete obavešteni i o komplementu Product ID, ali ćete dobiti informacije i o verziji Windowsa, nazivu mašine i korisničkom imenu.

Ono što nas je prijatno iznenadilo jeste podatak da program nije ograničen samo na rad s Prozorima. Naime, može da se iskoristi za „čupanje” lozinki za preko 300 programskih paketa, među kojima su i MS Office, CorelDRAW i, naravno, mnogi drugi (među njima i igre). U tim slučajevima, količina informacija može da varira i zavisi od načina licenciranja softvera, ali ono najvažnije ćete uvek dobiti servirano na tacni. Izveštaji mogu da se snime u formatima TXT i CSV, a pristup „izvlačenju” lozinki omogućen je i u slučajevima hard-diskova koji su izvađeni iz drugih mašina. Podržane su čak i verzije koje nije moguće bootovati. U sekciji s podešavanjima nema puno toga pametnog - najvažnije je pomenuti mogućnost promene fonta za ispis podataka: posebno za aplikacije, posebno za Windows, pa možemo da kažemo da se sve koristi u maniru as is.

• • •

Da nas Windows, bez obzira na verziju, ponekad nervira - nervira nas. Zapravo, najviše nas nerviraju glavešine Microsofta koje programerima ne dozvoljavaju da se razmašu i implementiraju neke stvari koje bi odavno trebalo da budu prisutne. Čisto sumnjamo da su programeri ti koji koče stvar. To nas dovodi do toga da tražimo third party alatke, ali njih nikad nije dovoljno, što pokazuje i ovaj tekst, koji je samo još jedno poglavlje u nizu na istu temu. Do sledeće prilike, bistrite ovo što smo predstavili i odlučite šta će vam od toga zatrebati na redovnoj bazi.