Dušan DINGARAC

1. maj 2024.

EPS je još tokom oporavka od kripto napada koji se desio krajem prošle godine najavio mobinu aplikaciju za svoje korisnike. I, zaista, ona se pojavila pod nazivom Uvid u račun i za Android i za iOS uređaje. Mogućnosti aplikacije veoma su slične veb-portalu koji je predstavljen u jesen prošle godine i samim tim daje potpun uvid u sve mogućnosti kao i portal. Svaka pohvala za aplikaciju, kao i za portal.

I Pošta Srbije najavila je novu aplikaciju za mobilne telefone. Usled brojnih pokušaja prevare putem SMS-a i e-mail poruka u prethodnom periodu, koje su mnoge građane naterale da pomisle da je Pošta Srbije njihov pošiljalac, a u kojima se, uglavnom, traži neka suma novca za nepostojeće pošiljke (klasičan fišing), Pošta je našla rešenje. Naime, Pošta Srbije više neće slati SMS i e-mail poruke svojim korisnicima, već će svu komunikaciju sa korisnicima obavljati putem nove aplikacije. Registracija na aplikaciji je besplatna, a na šalterima pošta nudi se tehnička pomoć u vezi sa registracijom. Taj jedinstveni korisnički nalog sadrži lične podatke, adresu ali i e-mail nalog koji je obavezan za uslugu PE BOX i pretragu u Bazi pozivnica.

Aplikacija deluje kao da je napravljena sa namerom da olakša slanje i prijem pošiljki putem PostExpress usluge. Međutim, u ovom magičnom rešenju za sve probleme nije se vodilo računa o tome šta sa korisnicima koji još uvek nemaju nalog na aplikaciji ili ne žele da ga otvore / nemaju tehničke mogućnosti (nemaju pametni telefon). Ako se njima ukine slanje SMS poruka, onda, na primer, jutarnja najava prijema PE paketa neće postojati. Takođe, aplikacija koja se koristi kod paketomata je sasvim odvojena, o čemu smo već pisali. Taj sistem šalje i svoja obaveštenja putem e-maila. Aplikacija je nedavno prešla na bluetooth komunikaciju sa paketom kao primarni metod prilikom otvaranja vrata za uručenje paketa (veoma korisno u bučnim, prometnim ulicama u kojima se paketomati često nalaze). Da li će se aplikacije integrisati ili ukidati Direct4.me za paketomate? O svemu tome nije bilo reči u saopštenjima.

Znamo da je realnost Pošte sasvim drugačija. I nakon završenog štrajka radnika, male pošiljke iz inostranstva i dalje nisu implementirane u sistem praćenja, iako je bilo najava da se radi na projektu sa carinom i da će testiranja započeti još pre više meseci. Da ne pominjemo da se pojedini mali paketi nikada ne uruče i da često stoje u magacinima u Srbiji i po nekoliko meseci. Dešava se da dobijete obaveštenje o isporuci pošiljke u paketomatu, a da ona tamo nikada ne stigne i da se nakon nekog vremena pošiljka izgubi iz evidencije sistema. Inače, evidencija pošiljki u paketomate i dalje nije integrisana u glavni sistem praćenja. Dakle, nikakva aplikacija limitiranih mogućnosti i nerazumevanja da jedan građanin može primati poštu sa više adresa i da sve to može da bude uvezano sa jednom e-mail adresom i brojem mobilnog telefona ne može da sredi sve probleme Pošte Srbije zbog kojih njihovi korisnici trpe štetu. Mnogo je ozbiljnog posla ispred ovog javnog preduzeća na polju digitalizacije, a pitanje je da li postoji volja i stručnost za nešto više od kriznog marketinga.

eUprava

Svaka državna uprava mora da vodi računa o grupama građana koji imaju posebne potrebe i da im omogući opštenje sa upravom. Kada je u pitanju eUprava, možda najveći izazov jeste unapređenje usluga za slepe i slabovide osobe. Još 2018. godine, na sajtu Vlade pokrenuta je opcija čitaj mi, koja je u međuvremenu implementirana na desetine državnih portala. Sada postoji želja da se ide dalje sa novim rešenjima i poboljšanjima u lokalizaciji text-to-speech softvera, pristupačnosti sajtova, korišćenju veštačke inteligencije i kapaciteta Državnog data centra u Kragujevcu. Potpisan je ugovor o saradnji između Ministarstva informisanja i telekomunikacija i Saveza slepih Srbije o međusobnoj saradnji. Iz Saveza slepih insistiraju na tome da je dostupnost sajtova njihovim članovima od suštinskog značaja, ali i da pored dostupnosti sajtova eUprave i državnih organa treba apelovati i na medijske kuće i ostale institucije, kao što su banke i prodajni lanci, da svoje sajtove i portale učine dostupnim slepim i slabovidim korisnicima, koji su prinuđeni da telefone i računare koriste pomoću čitača ekrana.

U DDC u Kragujevcu je u toku novi projekat izgradnje bloka dva, ukupnog kapaciteta 16 megavata. Za razliku od bloka jedan, sada se dodatno podiže redundantnost nekih pratećih sistema na osnovu iskustava sa korišćenjem prvog bloka i novim zahtevima proisteklim iz potreba za dodatnom električnom energijom koju zahtevaju superračunari koji se bave problematikom veštačke inteligencije.

Na osnovu sporazuma između Ministarstva zdravlja i Kancelarije za IT i eUpravu, započeto je premeštanje softverskih rešenja u kojima se vode podaci o lečenju pacijenata iz domova zdravlja i bolnica širom Srbije u DDC u Kragujevcu. Ovim procesom omogućen je početak objedinjavanja svih zdravstvenih podataka u eKarton, budući jedinstveni centralizovani registar zdravstvenih podataka svih pacijenata.

Prvih osam zdravstvenih ustanova čiji su sistemi već migrirani su Domovi zdravlja Grocka, Rekovac, Bujanovac, Mali Zvornik, Raška, Kuršumlija, Opšte bolnice Prokuplje i Sremska Mitrovica. U planu je da se do kraja aprila migriraju sistemi Doma zdravlja Novi Kneževac i Novi Beograd i još pet ustanova do kraja maja. Ovim je započet proces kojim će fazno biti obuhvaćene sve zdravstvene ustanove u Srbiji.

Na portalu eUprave usluga Moji podaci za banku, sada je omogućeno da se koristi i za bankarske proizvode i klijente UniCredit Bank. U prethodne četiri godine, ovu uslugu koristilo je sedamnaest i po hiljada građana, a do sada su u sistemu bile Mobi Banka, Eurobank Direktna a.d., Naša AIK banka a.d. i 3Banka a.d.

U toku je druga fazu projekta čuvanja, zaštite i bezbednog odlaganja dokumentacije Ministarstva pravde i pravosudnih organa. Arhivski depo pravosudnih organa u Beogradu, koji se nalazi na Vilinim vodama, opremljen je najsavremenijim skening-centrom, koji služi za potrebe sređivanja i digitalizacije arhive sudskih predmeta Prvog, Drugog i Trećeg osnovnog suda u Beogradu, kao i Višeg suda u Beogradu. U toku prethodne godine, obrađeno je (klasifikovano i skenirano) 84 hiljade registratora sa približno 42 miliona strana.

Sistem za elektronsko arhiviranje dokumentacije omogućio je efikasno upravljanje arhivskom građom i dokumentarnim materijalom koji nastaje u radu pravosudnih organa, njihovu potpunu zaštitu, kao i stavljanje na uvid pod strogo kontrolisanim i bezbednim uslovima svim internim i eksternim korisnicima, u skladu sa postojećim zakonima i standardima.

Integracija elektronske naplata putarine u Srbiji sa okolnim zemljama najavljena je još otkako je izvedena integracija sa sistemom naplate u Severnoj Makedoniji u okviru projekta „Otvoreni Balkan”. Sada projekat ima nov naziv i nove ciljeve. Sadašnji, Open Balkan ETC, biće promenjen u Toll For All. Sistem će, pored naplate putarine, imati i nove funkcije, kao što su naplata parkinga, turističkih zona i sličnih usluga. Interesantna inicijativa, no, videćemo koliko će biti uspešna u realizaciji novih ciljeva.

Nedavno je potpisan i memorandum sa Bosnom i Hercegovinom o integraciji elektronske naplate putarine. Najavljeno je da će petnaestog aprila biti uspostavljena zajednička integrisana naplata putarine sa Crnom Gorom, petnaestog maja sa Hrvatskom, a u junu i sa Grčkom. No, izgleda da je ovaj prvi rok, za sada, probijen.

Javni beležnici Srbije imaće ravnopravan pristup elektronskoj mreži notara Evropske unije. To znači da će uz pristup EU javno-beležničkoj platformi omogućiti proveru svakog dokumenta overenog u bilo kojoj javno-beležničkoj kancelariji EU i obrnuto. Platforma funkcioniše kao sistem za komunikaciju između javnih beležnika. Za svaku proveru moraće da naprave upit ka beležniku koji je overio neki dokument, radi provere verodostojnosti. Ujedno, imaće uvid u privredne registre zemalja EU. Očekuje se da će pristup platformi biti omogućen nakon organizovanja obuka, za nekoliko meseci.

Projekat uvođenja brzog interneta u ruralne krajeve se nastavlja. Nedavno su u javnosti obeležena priključenja sto devedesetog i dvesta osmog sela. U pitanju su sela Polatna kod Žabara i Donji Mušić kod Mionice. Izdvojena odeljenja osnovnih škola u tim selima dobila su priključak, a u trenutku objava 29, odnosno 28 domaćinstava su priključena na brzi internet.

Bezbednost

Nakon pet meseci postojanja, dvadeset šestog marta aktiviran je sistem Nađi me. Nestanak male Danke, koji je, po svemu sudeći, imao tragičan završetak, pokrenuo je medije i javnost u velikoj meri i zbog samog sistema nađi me. Nadamo se da će kod sledeće aktivacije sistem uspeti da doprinese srećnom kraju potrage.

Čak 23 hiljade građana, za samo sedam dana, dalo je svoje predloge na teme obuka u oblasti prevencije i suzbijanja nasilja nad decom na nacionalnoj platformi „Čuvam te”. Na nacionalnoj platformi „Čuvam te” postavljen je upitnik (i.sk.rs/359941) kojim građani mogu oceniti dostupne programe i predložiti teme za predstojeće edukacije.

Trenutno se na platformi nalazi sedamnaest obuka na temu vršnjačkog, digitalnog i porodičnog nasilja, a obrađene su i teme mladi i psihoaktivne supstance i zaštita dece sa smetnjama u razvoju. Do sada je završeno preko 170 hiljada obuka namenjenih deci, roditeljima i nastavnicima. Na platformi je građanima i deci, takođe, omogućeno da u svakom trenutku podnesu online prijavu nasilja putem formulara za prijavu, ali i da lično prate tok i rešavanje svog slučaja na osnovu dodeljenog broja prijave i PIN-a.

MUP je identifikovao i procesuirao još jednog trinaestogodisnjaka koji je slao pretnje školskim ustanovama. Konkretan prestup načinjen je 25. marta putem elektronske pošte, a pretresom stana utvrđeno je da je i ranije slao veći broj pretnji. S obzirom na uzrast prestupnika, protiv roditelja je podneta krivična prijava u skladu sa zakonom.

RNIDS je imao čast da bude domaćin krovnog Dana Univerzalne prihvatljivosti (Universal Acceptance Day 2024), održanog u Beogradu 28. marta, u organizaciji Internet korporacije za dodeljene nazive i brojeve (ICANN) i volonterske Radne grupe za Univerzalnu prihvatljivost (UASG). Tokom konferencije, stručnjaci iz različitih zemalja podelili su svoja iskustva i identifikovali prepreke koje treba prevazići da bi internacionalizovani nazivi domena (IDN) i novi generički domeni najvišeg nivoa (new gTLD) dostigli svoj puni potencijal.

Univerzalna prihvatljivost je tehnički zahtev kojim se osigurava da svi validni nazivi domena i e-mail adrese, bez obzira na pismo, jezik i broj karaktera koji ih čine, budu jednako prihvaćeni od strane svih internetom omogućenih aplikacija, uređaja i sistema.

U suštini, ova inicijativa nastoji da omogući ljudima širom sveta da koriste internet na maternjem ili željenom jeziku i pismu, bez ograničenja od 26 znakova engleskog latiničnog pisma.

Implementacijom Univerzalne prihvatljivosti, internet će biti inkluzivniji i suštinski višejezičan, a milijarde ljudi će moći da ga u potpunosti koriste na svojim lokalnim jezicima.

UA Day 2024 je ostvario cilj zbog kog je organizovan - razmatrana su relevantna tehnička, društvena, ekonomska i pravna/regulatorna pitanja, a globalnoj publici dat je uvid u trenutno „stanje stvari”. Snimak događaja možete pogledati na adresi i.sk.rs/359942.