Momir ĐEKIĆ

1. maj 2024.

Kada je krajem aprila, u jednom danu na berzi „obrisano” gotovo deset odsto vrednosti kompanije Nvidia, perjanice rasta S&P500 indeksa, čitav svet se zapitao šta se dešava sa tehnološkom industrijom. Uz ovu američku kompaniju, padale su cene akcija i kompanija kao što su AMD, Meta i Micron. Jednog „crnog” petka, obrisan je stoti deo ukupne vrednosti pomenutog indeksa 500 najvrednijih kompanija na američkoj berzi.

Najveći udeo u proizvodnji čipova ima HPC (high‑performance computing) divizija, gde se nalaze proizvodi za računare. Na pametne telefone i srodno odlazi 38 odsto, IoT oko šest odsto, a iz oblasti automobilskih čipova TSMC prihoduje šest odsto.

Rezultat kompanija na berzi samo je jedan od pokazatelja ukupnog stanja na tržištu, ma koliko se na njemu insistiralo tokom prethodnih meseci. Uprkos nikada većem otpuštanju zaposlenih u tehnološkim kompanijama u SAD, tehnološki sektor je u poslednjih godinu i po dana, barem prema berzanskom poslovanju - rastao. Ipak, đavo je u detaljima. Pisali smo kako je svega sedam kompanija „vuklo” čitav indeks 500 najvrednijih američkih korporacija za sobom i davalo pozitivan rezultat. Berza je, uistinu, jasno pokazivala optimizam tržišta prema periodu koji je dolazio. Očekivano je da će do proleća biti bar jednog spuštanja kamatne stope centralnih finansijskih vlasti u SAD. Čitav svet je gledao šta će uraditi Amerika sa ciljem usklađivanja. Ipak, kao što je poznato, do spuštanja kamatnih stopa nije došlo, a čini se da je sve jasnija slika budućnosti u kojoj će kamatne stope ostati na trenutnom nivou, i to na duži period.

Kritičari trenutne situacije su ujedinjeni u zaključku - čitava priča u vezi sa veštačkom inteligencijom veštački je naduvala jedra tehnoloških kompanija i stvorila svojevrstan mehur, koji kad-tad mora pući. Zagovornici dominantnog i brzog uticaja veštačke inteligencije na povećanje produktivnosti, sa druge strane, pokušavali su da optimizam investitora na berzi označe kao pitanje dobrog ukusa. Ipak, još uvek najveća ekonomija sveta je pred predsedničkim izborima, a uključena je u nekoliko ratova i sukoba u isto vreme. Iz prikrajka se smeši recesija. Kako stvari stoje, skočiće cene čipova.

Tajvansko otvaranje

Na nedavno održanom sastanku povodom objavljivanja finansijskih rezultata za prvi kvartal 2024. godine, izvršni direktor kompanije TSMC, CC Vei, ukazao je kako će čipovi koje tajvanska kompanija bude proizvodila u svojim postrojenjima u Sjedinjenim Državama - biti skuplji.

Viša cena američkih čipova posledica je većeg broja faktora koji nisu vezani samo za razlike u ceni radne snage ili energenata između SAD i Tajvana. Uprkos najavi skupljih čipova, koji će sigurno uticati i na cenu finalnih proizvoda, Vei je istakao očekivanje da će kupci svojom podrškom (kroz kupovinu novih proizvoda izrađenih na tlu Amerike), zapravo, omogućiti zaokruživanje diversifikacije proizvodnje - jednu od strateški važnih aktivnosti unutar TSMC-a.

Poznato je da je tajvanska kompanija iskoristila uslove nove američke legislative za podršku povećanju proizvodnih kapaciteta (eng. Chips Act) i uzela subvencije od američke vlade. Ta investicija je deo šireg plana SAD da na svoju teritoriju dovedu najbolje svetske proizvođače čipova i smanje zavisnost od dalekoistočnih kompanija. Sa druge strane, veštačka inteligencija dodatno pritiska tržište čipova u zahtevima za sve većim količinama najmodernijih poluprovodničkih proizvoda. TSMC je samo jedna u nizu kompanija koja želi da zadovolji američke kupce isporukom najmodernijih proizvoda sa minimalnim vremenom i troškovima dostave.

Iako do danas nije poznato koliko će skuplji biti čipovi proizvedeni u fabrikama u SAD, u intervjuu izvršnog direktora TSMC-a, kao najvažniji faktori koji utiču na formiranje krajnje cene, navode se cene energenata i inflacija. Između redova direktnog odgovora na pitanja o ceni, izvršni direktor praktično je potvrdio navode da će se troškovi implementacije veoma skupih fabrika podeliti između investitora (TSMC), kupaca (Apple, Nvidia, AMD, Intel...) i američkih vlasti. U argumentovanju svojih tvrdnji, Vei je poentirao pominjući geopolitičke izazove kao važne elemente u postizanju konsenzusa tri pomenute strane.

Veruje se da je Apple posebno tražio od TSMC-a da otvori proizvodne kapacitete u SAD, kako bi mogao da tvrdi da koristi silicijum „proizveden u SAD”. Međutim, ostaje da se vidi koliki će biti „inkrementalni trošak” i da li će kupci proizvoda koje na tržište plasiraju Apple, Intel, Nvidia i drugi - želeti da plate više. Dostupna predviđanja analitičara sugerišu povećanje između pet i deset odsto, koje je svakako značajno. Ipak, prethodni izveštaji su tvrdili da bi razlika u ceni mogla da dosegne i 30 odsto, barem kada su u pitanju čipovi proizvedeni u saveznoj državi Arizona. Prema trenutno aktuelnom planu, TSMC će do kraja godine završiti sve pripreme za početak serijske proizvodnje 4-nanometarskih čipova u pogonu u Arizoni, a koji se očekuje sledeće godine. Proizvodnju čipova u tehnologiji od tri nanometra, u istoj fabrici, očekujemo „tek” 2028, dok čipove u tehnologiji od dva nanometra planiraju za 2030. godinu.

Ukoliko deluje da je ovaj plan neubedljiv i da će TSMC u Americi proizvoditi samo „starije” čipove, treba prvo sagledati strukturu prihoda tajvanske kompanije. Prema podacima iz finansijskih dokumenta u prvom kvartalu tekuće godine, TSMC svega devet odsto prihoda zarađuje prodajući proizvode u tri nanometra. Najveći deo čini proizvodnja čipova u pet nanometra i iznosi 37 odsto, dok 19 odsto odlazi na proizvodnju u tehnologiji od sedam nanometara.

Finansijska projekcija za naredni kvartal govori da se i dalje očekuje dobra bruto margina između 51 i 53 odsto, te operativna margina između 40 i 42 odsto. Kompanija očekuje oko 20 milijardi dolara prihoda u ovom kvartalu, što će činiti rast od gotovo 28 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Dobre najave prati i veoma profesionalna reakcija kompanije i njenog osoblja u zemljotresu koji je pogodio Tajvan trećeg aprila. Iako je u pitanju bio snažan zemljotres, jačine 7,4 Rihterove skale, TSMC je povratio proizvodnju u kapacitetu od 70 odsto u roku od samo deset sati, dok je puna proizvodnja obnovljena već narednog dana. Gubitak je zabeležen samo u samim proizvodima, dok nisu oštećeni ni infrastruktura, ni oprema, ni proizvodni kapaciteti.

Izazovi novca

Nakon što je mesecima čekala na finansiranje u skladu sa pomenutom legislativom, TSMC je konačno dobila znatan deo od obećanih 6,6 milijardi dolara od američke administracije. Kao što je poznato, planovi TSMC-a za fabrike u Arizoni suočili su se sa višestrukim preprekama tokom uspostavljanja projekta. U početku, kompanija se suočila sa problemom nedostatka lokalnih talenata, što je pokazatelj globalnog nedostatka radne snage u oblasti poluprovodnika. U cilju da ostane u skladu sa originalnim rasporedom, TSMC je doveo deo svoje domaće radne snage da obuči američko osoblje.

Sada TSMC napreduje punom brzinom. Na obećanih 6,6 milijardi dolara, tajvanska kompanija planira da uloži još 25 milijardi dolara za proširenje poslovanja u Arizoni, čime će ukupan broj TSMC objekata u ovoj saveznoj državi biti tri. Još malo dobrih vesti za tajvansku kompaniju.

Prosečna cena pametnog telefona u Sjedinjenim Državama u periodu 2013‑2027. godina (izvor: statista.com)

Finansijski izazovi nastali zbog kašnjenja finansiranja iz paketa subvencija američke administracije zahvatili su i američku kompaniju SkyWater Technology. Ova američka kompanija, koja radi pri Univerzitetu Perdju (Purdue) u Indijani, najavila je privremeno zamrzavanje napretka u projektu izgradnje centra za istraživanje, razvoj i proizvodnju u oblasti poluprovodnika, vrednosti od 1,8 milijardi dolara. Izgleda da je u opticaju i povlačenje iz vodeće uloge u projektu i prepuštanje drugim kompanijama. Ovaj važan američki tehnološki park, ipak, neće ostati bez investicija ukoliko se ovaj projekat u potpunosti izjalovi. Korejski SK Hynix i dalje planira da investira četiri milijarde dolara u kapacitete u istraživačkom parku Perdju.

Iako su kompanije za istraživanje i razvoj, ali i proizvodnju čipova u prvom planu, važno je istaći i potrebe povećanja kapaciteta i drugih kompanija u lancima snabdevanja modernih proizvoda. Sve je veći nedostatak SSD uređaja koji koriste NAND-Flash tehnologiju. Naravno, ovo je povezano sa bumom veštačke inteligencije i izgradnjom centara podataka od strane globalnih tehnoloških kompanija. To je dovelo do eksplozivnog povećanja potražnje za uređajima za skladištenje potrebnim za centre podataka.

Očekuje se da će Samsung u drugom kvartalu tekuće godine povećati cenu svojih SSD-a za 20 do 25 odsto. Sa porastom potražnje koji premašuje prethodne tržišne prognoze, Samsung će, očigledno, prevazići prvobitno planirano povećanje cene od 15 odsto. Odluka o promeni cene je rezultat i ubrzanog proširenja servera za skladištenje podataka u vezi sa veštačkom inteligencijom, koju kreiraju kompanije Nvidia i Tesla. U svetu računarstva, SSD za potrebe svojih servera najviše kupuju kompanije Dell i HP.

• • •

Po svemu sudeći, narednih dva ili tri kvartala će pokazati pravo stanje tehnološke industrije. Ukoliko se dogodi toliko čekana zora ekonomskih uslova poslovanja, jedino je moguće predvideti kontinuirani rast vrednosti vodećih kompanija. Ipak, ukoliko dođe do zadržavanja visokih kamatnih stopa, to će zauzdati potrošnju i smanjiti očekivanja od tehnoloških kompanija. Ovakva situacija će dodatno pritisnuti tehnološke kompanije da „optimizuju” svoje poslovanje, pa se nastavljanje trenda otkaza može očekivati i do kraja godine. Grube procene govore o oko 160 hiljada otpuštenih 2022. godine, 260 hiljada prošle godine i procenu za oko 270 hiljada otkaza ove godine. Ovde se radi samo o velikim tehnološkim kompanijama i ne sadrže otkaze u servisnim kompanijama, širom planete.

Pred nama su ekonomski nesigurna vremena. Geopolitički izazovi nastavljaju da pritiskaju sisteme procene rizika i znatno utiču na poglede lidera u tehnološko sutra. Tehnologija će, uz energetiku i proizvodnju hrane, biti ključ u rukama pobednika vremena koji dolazi. Cene elektronike će, bez ikakve sumnje, nastaviti da rastu.