Vladimir PISODOROV

1. maj 2024.

Zvuči čudno, ali programeri iz Redmonda u Windows nisu ugradili mogućnost zaštite podataka lozinkom. Da, čitav nalog može da se zaštiti na nekoliko različitih načina, ali to neće puno pomoći onima koji mašinu dele sa, na primer, ukućanima i nisu navikli na višekorisničko okruženje. Ono, često, nije ni potrebno i daleko bolje bi bilo da postoji mogućnost da se odabranom direktorijumu „prilepi” lozinka koja će sprečiti pristup sadržaju znatiželjnima. Na taj način, korisnici bi na jednom mestu mogli da drže sve osetljive informacije i da ne brinu o tome da li će ih neko slučajno obrisati ili im pristupiti bez njihovog znanja.

Third party alatki za ovu namenu ima koliko vam duša ište, ali, kao i uvek, cilj nam je da pokušamo da ostvarimo naum bez njihovog korišćenja. Da li to znači da Windows, ipak, ima šta da ponudi na ovom polju? Odgovor je potvrdan, mada ne i toliko logičan koliko bismo to voleli da bude.

Kreiranje virtuelnih drajvova

Ne tako davno, virtuelni drajvovi povezivani su sa neovlašćenom distribucijom igara i programskih paketa, ali i za pristup sadržaju koji se nalazi na optičkim medijumima bez njihovog fizičkog prisustva. To je samo jedan deo njihove primene, a mnogi manje upućeni korisnici ni ne znaju da se pod skutima Windowsa nalazi sistem za njihovu izradu i manipulaciju. Ovog puta, iskoristićemo tu mogućnost, ali u svrhu čuvanja osetljivih podataka. Obavićemo kreiranje VHD(X) datoteke, koju ćemo zaštiti lozinkom, a koju će Windows tretirati kao bilo koji drugi detektovani drajv.

Pritisnite kombinaciju tastera ‘Win-I’, kako biste pristupili sistemskoj sekciji s podešavanjima. Iz glavnog menija na levoj strani prozora odaberite System, a potom kliknite mišem na stavku Storage na desnoj strani. Pronađite funkciju Advanced storage settings i kliknite na nju, kako biste na ekranu izlistali dodatne mogućnosti. Ona koju tražimo nosi naziv Disk & volumes, pa kliknite i na nju. Sadržaj radne forme promeniće se još jednom, a na samom vrhu nalazi se funkcija Create virtual hard disk (VHD), pod čijim skutima je smešten i taster Create VHD. Kliknite na njega levim tasterom miša.

Na ekranu se pojavljuje nova radna forma/prozor, koja je u ovom postupku i najvažnija. Pod stavkom Virtual hard disk name upišite naziv hard-diska, odnosno fajla pod kojim ćete obaviti skladištenje zaštićenih podataka. Sledeće na redu je odabir lokacije (funkcija Location), na nekom od hard-diskova na kojoj će se obaviti skladištenje podataka. Odaberite bilo koji, ali savetujemo da to bude SSD, radi brže manipulacije podacima. Klik mišem na taster Browse, najlakše će obaviti selekciju, mada je moguće i da u polje predviđeno za to upišete slovnu oznaku drajva i putanju do skladišnog direktorijuma. Nakon toga, odredite veličinu hard-diska, pod okriljem funkcije Virtual hard disk size. U polje iza naziva funkcije upišite vrednost, pa u nastavku mišem kliknite na strelicu koja pokazuje nadole, kako biste odabrali da li će se veličina označavati u megabajtima, gigabajtima ili terabajtima. Sledi odabir formata zapisa virtuelnog diska, što se obavlja iz sekcije Virtual hard disk format. Na raspolaganju su komplementi VHD i VHDX, a vi mišem kliknite na radio-taster ispred ove druge. U pitanju je „otporniji” i moderniji format zapisa u odnosu na ispisnika, ali nije pogrešno ni ako odaberete VHD. Kod odabira tipa virtuelnog hard-diska (Virtual hard disk type), na raspolaganju su dve mogućnosti: Fixed size i Dynamically expanding. Ukoliko kuburite sa slobodnim prostorom na hard-disku, ova druga logičan je izbor, s obzirom na to da se neće obaviti automatsko lociranje slobodnog prostora do određenog kapaciteta virtuelnog hard-diska. Umesto toga, obaviće se postepena alokacija, tempom kojim obavljate njegovo „popunjavanje”. U prvom slučaju odmah ostajete bez kompletnog prostora.

Ostaje da „overite” taster Create, kako biste prešli na sledeći korak gde vas čeka odabir tipa particije. Na ekranu imate samo dve mogućnosti: GPT i MBR. Slušamo preporuku Microsofta, klikćemo na radio-taster ispred funkcije GPT, a odmah potom i na taster Initialize. Konačno, ostalo nam je još da formatiramo definisani virtuelni hard-disk. Još jednom ćete morati da unesete naziv hard-diska (polje Label), da definišete kojim slovom će se označiti (Drive Letter), baš kao i koji fajl-sistem će se koristiti (File system). Na raspolaganju su FAT32 i NTFS, pa odaberite onaj koji odgovara vašim potrebama (NTFS je podrazumevan i ako baš nemate specifične potrebe, na njemu možete i da ostanete). Kada ste sve obavili, mišem kliknite na taster Format.

Virtuelni hard-disk momentalno je spreman za korišćenje i možete da mu pristupite iz File Explorera ili bilo kog drugog fajl-menadžera koji, eventualno, koristite. Ono što treba da znate jeste to da niste ograničeni na korišćenje jednog virtualnog diska, već možete da ih imate i više, ali i da njihovo „montiranje” obavljate po potrebi. To nam se trenutno ne nalazi u fokusu, jer je ostalo još da vidimo kako da obavimo zaštitu upisanog sadržaja lozinkom.

Podešavanje BitLockera

Pretpostavljamo da ste čuli za BitLocker, funkciju Windowsa o kojoj mnogi pričaju, a retko koga znate da je koristi. Evo prilike da je upregnemo i da radoznalim pogledima onemogućimo da vide šta to čuvamo na našem virtuelnom disku.

Koristeći sistemsku sekciju s podešavanjima, obavite navigaciju sve do sekcije Disk & volumes. S obzirom na to da smo, u prvom delu teksta, detaljno opisali kako se to radi, nećemo se ponavljati. Umesto toga, evo samo „crtica”: ‘Win-I’-System-Storage-Advanced storage settings-Disk & volumes. Na spisku detektovanih drajvova pronađite virtuelni disk. To ćete lako učiniti, s obzirom na to da znate nekoliko početnih uslova, pre svega, njegov naziv i „prišivenu” slovnu oznaku. Kliknite na taster Properties i sačekajte da se desni deo radnog prozora popuni dostupnim funkcijama. Zanemarite sve što vidite na ekranu i „odskrolujte” sadržaj do dna, sve dok ne ugledate kategoriju BitLocker.

Podrazumevano, sistem zaštite podataka na ovaj način je isključen, a to znači da ćete morati da kliknete na link Turn On BitLocker, koji se nalazi odmah ispod. On vas vodi do legacy dela Windowsa, prozora u kom se nalazi spisak svih detektovanih drajvova i gde možete da pročitate informacije o tome za koji je aktivan BitLocker sistem zaštite. Na spisku pronađite virtuelni drajv i kliknite na njega, pa odmah potom „overite” i funkciju Turn on BitLocker. U novom prozoru od vas će se tražiti da odaberete način na koji ćete obaviti „otključavanje” podataka. Levim tasterom miša kliknite na radio-taster ispred funkcije Use a password to unlock the drive i u predviđena polja za to dva puta unesite lozinku koju ćete koristiti. Kada završite, kliknite na taster Next, kako biste otišli na korak u kom je potrebno odabrati gde će se obaviti snimanje recovery ključa. To može da bude Microsoft nalog, USB „fleška” ili datoteka. Ključ je čak dozvoljeno i odštampati. Odaberite ono što vam odgovara i kliknite na taster Next.

Sada je na redu odabir onoga što će biti obuhvaćeno enkripcijom. To može da bude sadržaj kompletnog diska (Encrypt entire drive) ili samo njegov popunjeni deo (Encrypt used disk space only). Prvi metod je pouzdaniji, ali sporiji, dok je drugi, osim što donosi veću brzinu, preporučen u situacijama kada je obavljena inicijalizacija novog hard-diska. Mišem kliknite na radio-taster ispred druge metode i, još jednom, na komplement Next. Još uvek nismo završili i čeka nas odabir tipa enkripcije. New encryption mode preporučen je za Desetku i novije verzije Prozora, dok je komplement Compatible mode podržan i na starijim verzijama Windowsa. Klikom miša na radio-taster odaberite ovaj drugi, „overite” taster Next i, na kraju, Start encrypting.

Manipulacija
zaštićenim sadržajem

Zaštita je postavljena, a, kao što smo rekli, drajv je „montiran” i možete da ga koristite bez ikakvih ograničenja. Važno je da znate da ukoliko kompjuter ostavite bez nadzora za vreme dok je virtuelni disk „montiran”, podacima će moći da pristupi bilo ko. Zbog toga je veoma važno da kada završite sa upisom/iščitavanjem podataka virtuelni disk „izbacite” sa liste dostupnih. Posao se obavlja lako i bez puno razmišljanja. Na spisku drajvova u File Exploreru desnim tasterom miša kliknite na virtuelni drajv i iz kontekstualnog menija odaberite funkciju Eject. Bez bilo kakve dodatne interakcije zaštićeni disk biće uklonjen sa spiska dostupnih drajvova.

Kada se ponovo ukaže prilika za skladištenjem ili upisivanjem novih podataka, drajv morate da „montirate”. Ne brinite, i dalje se ne radi o komplikovanom zahvatu, iako ćete morati malo da se prošetate fajl-sistemom. Jednostavno, koristeći File Manager (ili bilo koji drugi fajl-menadžer), obavite navigaciju do direktorijuma u kom ste obavili snimanje VHD(X) datoteke. Dvoklik levim tasterom miša na nju dovršiće proces „montiranja” virtuelnog hard-diska. Naravno, podacima nećete moći da pristupite sve dok ne upišete lozinku. Desnim tasterom miša kliknite na ikonicu drajva u File Exploreru i iz kontekstualnog menija odaberite funkciju Unlock Drive. Na ekranu će se pojaviti prozorče u kom će od vas biti zatraženo da upišete lozinku i pritisnete taster ‘Enter’ ili mišem kliknete na taster Unlock. Kada to budete uradili, sadržaj će postati dostupan.