V. TRAJKOVIĆ

1. februar 2024.

Nova generacija Radeona stekla je popriličnu popularnost među igračima i stvara ozbiljne probleme konkurenciji. Na takvu statistiku najvećim delom utiču modeli (više) srednje klase, koji su popularni i na domaćem tržištu, uprkos prilično visokoj ceni za naš standard. Sa prvim primerkom Radeona RX 7800 XT susreli smo se u oktobru prošle godine (SK 10/2023, i.sk.rs/32698), a ovoga puta imali smo prilike da se pozabavimo nama omiljenim modelom, Sapphireovim Nitro+. Podsetimo, AMD je za RX 7800 XT namenio chiplet konstrukciju, odnosno, grafički procesor koji nije jedinstvena celina, već je deo njih izmešten u neposrednu blizinu, pa je, tako, sačinjen od samog grafičkog procesora - GCD (Graphics Compute Die), kao i četiri pločice nazvane MCD (Memory Cache Die) koje ga okružuju, a koje su sastavljene od L3 keš memorije i memorijskih kontrolera. Kako svaka od njih sadrži po dva 32-bitna memorijska kontrolera, to u zbiru čini memorijsku magistralu širine 256 bita, putem koje grafički procesor komunicira sa 16 gigabajta GDDR6 memorije.

Navi 32 je nov i potpuno funkcionalan čip, što znači da ne koristi „osakaćene” verzije čipova koji se ugrađuju na jače modele. Sastoji se od 60 CU (compute units), što u zbiru čini 3840 stream procesora, dok ostatak čipa čini 240 teksturnih i 96 rasterskih jedinica. Ray Accelerators jedinice razmeštene su tako da je po jedna dodeljena svakoj CU celini, pa je i njih ukupno 60.

Kada je o konkretnom modelu reč, dobro je poznato da je Nitro+ najjača verzija koju Sapphire proizvodi, pa u skladu sa time i ostavlja impresivan utisak čim se izvadi iz kutije. Tri slota, kao i dužina od 32 santimetra, garantuju da će instalacija u kućište, čak i neko prostranije, uz dodatne metalne nosače-podupirače, koji su sastavni deo paketa, i koje je neophodno upotrebiti ako želite da vam matična ploča preživi instalaciju, svakako iziskivati natprosečan trud.

Štampana ploča nije mnogo kraća u odnosu na ukupnu dužinu kartice i to sa opravdanim razlogom - na njoj se našlo mesta za mnoštvo elektronike. Naponska sekcija sastoji se od konfiguracije 10+4+2, gde prvih 10 faza napaja sam grafički procesor, četiri MCD celine, a preostale dve memorijske čipove. Ovo je, uglavnom, uobičajena konfiguracija za RX 7800 XT kartice, s tim što je Sapphire upotrebio vrlo kvalitetne elektronske komponente, koje prevazilaze kriterijume koje je AMD propisao kao standard. Naravno, to je, pored ostalih karakteristika, doprinelo tome da ovaj Nitro, i pored fabričkog overkloka, bude raspoložen za dodatne megaherce. A, da bi u tome uspeo, stara se i rashladni sistem sjajnih performansi.

Kuler je tako konstruisan da omogućava brzo i lako odvajanje maske sa ventilatorima od ostatka hladnjaka, čime se znatno pojednostavljuje proces čišćenja prašine i eliminiše potreba da se rashladni sistem u potpunosti rasklapa. Kartica je pozamašnih dimenzija i zauzeće tri slota u kućištu, dok će tri ventilatora, vrlo neobičnog oblika krakova elise, temperaturu grafičkog procesora održavati na oko 65 stepeni, uz brzinu od oko 1700 obrtaja u minutu. U prevodu, kuler je izuzetno tih, gotovo nečujan, a, pritom, izuzetno efikasan. U tome svakako pomaže i velika disipaciona površina samog hladnjaka, kao i pet toplotnih cevi, povelikog poprečnog preseka.

Za razliku od konkurencije koja pokušava da nametne novi tip konektora za napajanje, na što većem broju modela, AMD se drži starog, dobrog „osmopinca”, odnosno, dva komada u ovom slučaju, tako da ni vlasnici starijih napajanja adekvatne snage neće imati briga oko adaptera i spaljenih konektora.

Kako je i očekivano od jednog Nitro modela, tokom testa se odlično pokazao i predstavlja sjajan izbor za svakog ko planira da se ponovi novim Radeonom. Nažalost, cena će i dalje biti faktor odvraćanja za mnoge, jer uprkos preporučenom iznosu od 500 evra, ovaj model na našem tržištu i dalje ne može da se kupi za manje od 650, što automatski debelo sužava krug potencijalnih kupaca.

Uprkos ceni, RX 7800 XT predstavlja odličan izbor za svakog ko se igra u rezolucijama 1440p, pa i 2160p. Iznenadilo nas je koliko se dobro pokazao u 4K, sve dok se ne pokrene neka od igara koja koristi ray tracing. Tada već posustaje i konkurencija na ovom polju ima jasnu prednost, ali u rezoluciji od 1440p odlično se nosi čak i sa ray tracingom, tako da se može okarakterisati kao „prelazna” kartica između ove dve rezolucije, u zavisnosti od toga koliko je vlasnik spreman na kompromise po pitanju vizuelnog kvaliteta.

Nadamo se da će se i cena u narednom periodu, ako ne sasvim spustiti na nivo preporučene, a ono makar približiti tom iznosu, pa da će samim tim i veći broj igrača moći da dođe do svog primerka ove sjajne kartice.