Vladimir TRAJKOVIĆ

SK 2/2024

Trenutno aktuelna generacija GeForce grafičkih kartica, nazvana Ada, ušla je u treću kalendarsku godinu postojanja. Pre tačno godinu dana (SK 2/2023, i.sk.rs/31965), upoznali smo se sa modelom RTX 4070 Ti, a koji mesec kasnije (SK 5/2023, i.sk.rs/32227) i sa „običnom” verzijom, bez Ti u oznaci. Podstaknuta konkurencijom koja je u ovom segmentu predstavila neke vrlo dobre modele, Nvidia je odlučila da je došlo vreme za intergeneracijsku „smenu generacija”, pa je predstavila tri modela sa sufiksom Super. Reč je o RTX 4070 super, RTX 4070 Ti Super i RTX 4080 Super, a svaki od njih trebalo bi da na tržištu zameni dosadašnje modele istih oznaka koji „nisu super”. Na test smo dobili sva tri modela, ali, ipak, za recenziju RTX 4080 Super ostaćete uskraćeni u ovom izdanju, jer drajveri nisu bili dostupni do momenta dok je časopis koji držite u rukama već naveliko bio odštampan. Zato smo imali više vremena da se pozabavimo sa obe verzijeRTX 4070.

Obe kartice su Asusovi proizvodi i mada pripadaju različitim serijama i klasama, odlični su primeri onoga što se može očekivati od Super modela. Počećemo od slabijeg modela, jer je prvi i stigao na test i na kraju nam je privukao više pažnje, ali o tome detaljnije u nastavku.

GeForce RTX 4070 Super

Iako izvorne verzije kartica sa oznakom RTX 4070(Ti) koriste isti grafički procesor,označen sa AD104, razlike u performansama između običnog i modela sa sufiksom Ti nisu zanemarljive, naprotiv. Ovaj čip izrađen je u proizvodnom procesu od četiri nanometra, a raspolaže sa pet aktivnih klastera za grafičku obradu (GPC), 30 teksturnih klastera (TPC), 60 streaming procesora (SM) i isto toliko RT jezgara. Među gotovo 36 milijardi ugrađenih tranzistora, koji zauzimaju površinu od 295 kvadratnih milimetara, našlo se mesta i za 240 Tensor jezgara, kao i isto toliko teksturnih jedinica, dok je broj rasterskih jedinica 80, a ukupan broj CUDA jezgara 7680. U ovakvoj, punoj konfiguraciji, AD104 ugrađuje se na modele RTX 4070 Ti, dok je „obična” verzija kartica dobrano zakinuta u svakom od navedenih delova i na raspolaganju joj je 46 streaming procesora i RT jezgara, kao i 184 teksturne i 64 rasterske jedinice, pa otud i razlika u performansama. Ovo je standardna, višedecenijska praksa „dobijanja” slabijih modela. Ni novi RTX 4070 Super ne odstupa od te filozofije, s tim što je kod njega isključen manji deo čipa u odnosu na RTX 4070, pa je, tako, završio sa verzijom čipa kod kojeg je aktivno 56 streaming procesora i RT jezgara, 224 Tensor i teksturnih jedinica, kao i 80 rasterskih. Kapacitet L2 keš memorije identičan je Ti modelu i iznosi 48 megabajta, za razliku od 36, koliko je na raspolaganju običnom modelu. Širina memorijske magistrale ostala je nepromenjena i iznosi 192 bita, a memorijski podsistem sastoji se od šest 32-bitnih memorijskih kontrolera koji su povezani sa 12 gigabajta GDDR6X radne memorije. Iz navedenih podataka jasno je da je verzija Super po karakteristikama znatno bliža Ti verziji, nego „običnoj”, a kako drugih razlika među ovim karticama nema, unapred se može zaključiti da će i performanse biti proporcionalne tehničkim specifikacijama, što se tokom testa i dokazalo. Super je nešto slabiji od Ti modela i solidno jači od klasičnogRTX 4070.

Asus GeForce RTX 4070 Super Dual

Kartice koje pripadaju seriji Dual nisu najbolje što Asus ima da ponudi. Tačnije, može se reći da pripadaju nižem segmentu, ali ih zbog toga nikako ne treba potcenjivati, jer su, ipak, Asusov proizvod, kome je posvećeno dovoljno pažnje da bi postao veoma interesantan komad hardvera. Kvalitetna i robusna hardverska osnova glavna je karakteristika ovih modela, dok je LED osvetljenje izostalo, što je po našim aršinima samo dodatni plus.

Naponska sekcija sastoji se od 10 faza, od kojih osam napaja grafički čip, a dve su zadužene za napajanje memorije. Iako je ovo tek prosečna naponska sekcija, ako sudimo na osnovu broja naponskih faza, njene komponente su vrlo kvalitetne, što garantuje stabilnost u radu i dugotrajnost kartice.

Deklarisana maksimalna potrošnja struje unekoliko prevazilazi 200 vati. Tokom testa, najviša vrednost koju smo zabeležili iznosila je 248 vati, ali to su bili skokovi od nekoliko milisekundi, dok je pod punim opterećenjem potrošnja bila ustaljena na oko 220 vati, za šta bi kartici bila dovoljna dva osmopinska naponska konektora, ali Nvidia insistira na upotrebi novog, 16-pinskog naponskog konektora, koji je ugrađen i kod ovog i kod svih ostalih Super modela. Srećom, za vlasnike starijih napajanja, u pakovanju se isporučuje i adapter koji omogućava povezivanje dva klasična „osmopinca” sa novim tipom konektora. Ipak, navedena potrošnja zahteva solidno moćan rashladni sistem, pa je, tako, kuler prožet sa četiri toplotne cevi, uz mnoštvo „rebara”, a u zadatku mu pomažu i dva ventilatora, koja se zajedno sa prednjom maskom lako odvajaju od ostatka kulera, čime je znatno olakšan proces čišćenja prašine ili zamene ventilatora, bez potrebe za demontažom kompletnog kulera.

Ovakva rashladna konfiguracija obezbeđuje radne temperature od oko 65 stepeni u OC radnom režimu, odnosno, za oko pet stepeni više u Quiet režimu. U oba slučaja, kuler je prilično tih, a u Quiet režimu gotovo potpuno nečujan. Izbor radnih režima obavlja se uz pomoć fizičkog prekidača smeštenog na gornjoj ivici kartice. Sama štampana ploča nije mnogo kraća od dužine kulera, ali joj backplate svakako pomaže da ne bude preopterećena ukupnom masom, koja je za današnje standarde prilično skromna, pa kartica nema „ni kilo”. I ostale dimenzije su prilično skromne za ovu klasu, pa će u kućištu zauzeti tek nešto više od dva slota, čisto da nekome ne padne na pamet da tik uz karticu doda neku drugu i time onemogući nesmetano funkcionisanje ventilatora.

Iako ne izgleda impresivno kao neki modeli iz skupljih serija, na konstrukciju, funkcionisanje i ukupan utisak u radu ovog modela nemamo baš nikakve primedbe. Naprotiv, vrlo nam se dopao i ako cena bude adekvatna i srazmerno niža u odnosu na „napucanije” modele, nema baš nikakvog razloga da se ovaj Dual ne nađe u najužem izboru za kupovinu.

GeForce RTX 4070 Ti Super

Drugi novitet Nvidije pravi je pionir među GeForce karticama. Naime, do sada su postojali „obični” i Ti modeli, a od pre nekoliko godina uvedena je i oznaka Super. Možda i donekle očekivano, ali sada se pojavila kartica koja nosi oba sufiksa - i Ti i Super. Kako god je krstili, to nema uticaja na performanse, ali donekle pomaže pri rangiranju ovog modela među ostalim GeForce karticama.

Kako sve ostale verzije RTX 4070 kartica koriste manje ili više funkcionalan AD104 čip,za RTX 4070 Ti Super tu nije bilo mesta, jer izvorni RTX 4070 Ti već koristi pun potencijal ovog čipa. Zato je RTX 4070 Ti Super svoj grafički procesor pozajmio iz visoke klase, u koju spadaju RTX 4080 i RTX 4080 Super modeli. Ipak, kako ne bi ugrozio jače modele, on koristi donekle oslabljenu verziju čipa AD103, pa je, tako, u ovom slučaju funkcionalno 66 streaming procesora (SM) i RT jezgara, 264 Tensor i teksturnih jedinica, kao i 96 rasterskih. Takođe, kapacitet L2 keš memorije izjednačen je sa RTX 4070 Ti/Super verzijama i iznosi 48 megabajta. Možda najvažniji faktor predstavlja kapacitet VRAM-a i širina memorijske magistrale, koja sada iznosi 256-bita, što je daleko primerenije za kartice ove klase, dok je kapacitet radne memorije, uslovljen širinom magistrale, porastao na 16 gigabajta, što predstavlja dobar zalog za budućnost i obećava da će ovaj model bolje „ostariti” od ostatka 4070 serije. Pre nego što se pozabavimo performansama, osvrnućemo se na model koji predstavlja sam vrh ponude RTX 4070 Ti Super kartica.

Asus ROG Strix GeForce RTX 4070 Ti Super Gaming OC

Za kartice iz Asusove serije ROG Strix može se reći da su oličenje sna svakog ljubitelja hardvera. Reč je o proizvodima beskompromisnog kvaliteta i vanserijskih mogućnosti, koji nude mnogo, ali mnogo i koštaju. Ovoga puta testirali smo primerak novog GeForce RTX 4070 Ti Super modela za koji slobodno možemo da kažemo da je jedan od najboljih na tržištu.

Naponska sekcija sastoji se od čak 19 faza, od kojih 16 napaja grafički čip, dok su tri zadužene za napajanje memorije. Ovako masivna naponska sekcija, sastavljena od komponenata vrhunskog kvaliteta, bez muke napaja karticu i pritom joj dozvoljava da se razmahne do svojih krajnjih granica. Deklarisana potrošnja ovog modela iznosi efektivnih 300 vati, sa povremenim kratkotrajnim skokovima koji su za desetak odsto viši, a da bi ovakva zverka bila u propisanom temperaturnom opsegu, stara se hladnjak koji je toliko masivan, da bi bez problema mogao da pod kontrolom održava temperaturu i kod jačih modela.

Dakle, hladnjak se sastoji od šest toplotnih cevi i čitavog niza metalnih rebara kojima u zadatku odvođenja toplote sa komponenata kartice pomažu tri „desetke”, od kojih se ona središnja vrti u suprotnom smeru, čime se stvaraju dodatne vazdušne turbulencije i ubrzava proces toplotne razmene. Sama štampana ploča znatno je kraća u odnosu na ukupnu dužinu kartice, ali joj zato masivni backplate pomaže da ne bude preopterećena težinom kulera, pa nema ni najmanjih naznaka uvijanja i krivljenja kartice pod sopstvenom težinom. Kartica će u kućištu zauzeti tri slota, pod uslovom da zbog dužine i visine uopšte uspe da stane u kućište, tako da neki modeli kućišta prosečne veličine automatski ispadaju iz računice. Zbog svojih dimenzija, masa kartice iznosi gotovo dva kilograma, zbog čega se u pakovanju isporučuje i svojevrsni podupirač, koji bi trebalo da rastereti PEG slot matične ploče.

Od ovakvog hladnjaka se i očekuje da pruži impresivne performanse, pa su radne temperature prilično skromne za današnje standarde: jedva da smo viđali vrednosti za koji stepen iznad 60 Celzijusa, dok su ventilatori sa oko 1500 obrtaja u minutu bili izuzetno tihi, a u režimu quiet apsolutno nečujni, sa tik iznad 1000 obrtaja u minutu, uz neznatno više temperature.

Za razliku od referentnog modela, ovde je na raspolaganju jedan HDMI 2.1 konektor više, čime je broj video-izlaza porastao na pet. Ipak, ograničenje samog čipa svodi maksimalni broj podržanih monitora na četiri, tako da će jedan od portova morati da ostane neiskorišćen. Na funkcionisanje ovog modela nemamo baš nikakve primedbe. Nije bez razloga ova serija najbolje što Asus nudi, tako da je svakom detalju posvećena pažnja i sve funkcioniše besprekorno. Ljubitelji svetlosnih efekata moći će da se razmašu uz bogatu Aura Sync podršku, a ljubitelji tehničkih kurioziteta znaće da iskoriste dva konektora za dodatne ventilatore, koji mogu da se sinhronizuju sa ventilatorima kartice, što ostavlja na izbor razne varijante organizacije hlađenja unutar kućišta.

Super i manje super

Utisak koji su RTX 4070 (Ti) Super modeli ostavili na nas pomalo je neočekivan. Same kartice su se zaista odlično pokazale, ali nas je slabiji model više impresionirao, a evo i zbog čega: minimalno je sporiji u odnosu na izvorni Ti model, a trebalo bi da bude jeftiniji u odnosu na njega. Ovako odmeren, predstavlja idealno rešenje za igranje u rezoluciji od 2,5K, dok će mu i igranje u 4K biti sasvim dostupno, uz poneki kompromis u kvalitetu prikaza ili uz upotrebu DLSS tehnologije, koja će vizuelne razlike gotovo anulirati. S druge strane, Ti Super je overkill za igranje u 2,5K, a i dalje nije dovoljno jak da bi svaku igru poterao „na max” u 4K. Pritom, nije ni toliko brži koliko bi se na osnovu specifikacija očekivalo, s obzirom na to da ipak koristi moćniji grafički procesor, sa „više svega”, ali pogotovo zbog toga što raspolaže širom memorijskom magistralom i većim kapacitetom memorije. Ni izuzetno visoka cena, koja prevazilazi četvorocifrenu vrednost evropske valute mu baš i ne ide u prilog i ne obećava da će biti preterano popularan model, naročito ako se u obzir uzme to da će RTX 4080 Super startovati na tržištu sa cenom koja je dobrano niža u odnosu na izvorni RTX 4080, dok RTX 4070 Ti Super preuzima prvobitnu cenu originalnog RTX 4070 Ti. Kao i uvek, videćemo kako će se ovi modeli cenom prilagoditi tržištu, ali čini nam se da je RTX 4070 Super u povoljnijoj početnoj poziciji, kako zbog cene, tako i zbog bolje odmerene specifikacije, te da će zbog toga biti popularniji izbor među igračima.

Galerija