Momir ĐEKIĆ

1. februar 2024.

Prodor veštačke inteligencije u sve pore društva je jasan i nedvosmislen. Dva samoglasnika, jedan za drugim, naći ćete u poslovnim predlozima malih, srednjih i velikih biznisa. Ta ista dva slova su prodrla u mnoge poslovne strategije i uvukla se u narative podkasta, članaka na specijalizovanim sajtovima i govor svakodnevice. Ipak, ovakvo ponašanje nije bez presedana. Iako bismo mogli danima da raspravljamo da li je isto ovako nabujala i svojevremena reka kriptovaluta, NFT-jeva, metaversa i drugih pojmova koje smo dočekali i ispratili u roku od nekoliko godina, trezvenost nam nalaže da upliv veštačke inteligencije u naše živote posmatramo rigoroznije.

Broj diskusija o tome kako će AI uticati na tržište rada u budućnosti konstantno raste. Većina dosadašnjih procena zasnovana je na tome koliko poslova će verovatno biti automatizovano i zamenjeno. Međutim, ova predviđanja se često zasnivaju na ideji da ako neki posao može da uradi AI - taj će posao u budućnosti AI i raditi. Ova pretpostavka zanemaruje troškove koji se odnose na implementaciju ove tehnologije, od instalacije do održavanja. Da li će kompanije usvojiti tehnologiju koja ima bolji učinak od njihove postojeće tehnologije, ako su troškovi prebacivanja previsoki? Ako ih bude, takvi će sasvim sigurno biti u manjini.

Studija uticaja, skalabilnosti i mašte

Istraživači sa američkih škola i instituta, sponzorisani od strane univerziteta MIT (Massachusetts Institute of Technology), sproveli su zanimljivu studiju o tome da li je veštačka inteligencija isplativija od ljudi u 800 zanimanja koristeći 1000 vizuelno potpomognutih zadataka. Studija je pokazala da je veštačka inteligencija i dalje preskupa da zameni ljude na većini poslova, čak i na onima koji koriste računarski vid (eng. computer vision), kao što su nastavnici ili procenitelji imovine.

Studija ima drugačiji pristup u odnosu na tradicionalnu analizu potencijalnog uticaja veštačke inteligencije ispitivanjem izvodljivosti automatizacije specifičnih zadataka. Istraživanje koristi takozvani tripartitni analitički model koji procenjuje ne samo tehničke zahteve za AI sisteme, već i karakteristike AI sistema sposobnog za te performanse i ekonomski izbor izgradnje i primene. Modeli računarskog vida postoje već dugi niz godina, što ukazuje da postoji dovoljno podataka za procenu performansi i ekonomske izvodljivosti. S druge strane, podaci za velike jezičke modele (koji su najpopularniji poslednjih godinu dana) se još uvek razvijaju. Osnovna premisa, ipak, jednako je validna i za tehnologiju računarskog vida i za velike jezičke modele. Ako bi se razvoj, primena i radni troškovi sistema veštačke inteligencije značajno smanjile, mogli bismo imati svojevrsnu generaciju AI rešenja kao usluge (eng. AI as a service), eliminišući potrebu za značajnim kapitalnim ulaganjima.

Istraživači su takođe ispitali kako potencijalna smanjenja troškova sistema veštačke inteligencije mogu da utiču na tempo automatizacije i tržište rada. Logika je jednostavna - ako se cena primene veštačke inteligencije na radnom mestu značajno smanji, to bi ubrzalo dinamiku usvajanja veštačke inteligencije u različitim sektorima, što potencijalno može da dovede do bržih promena na tržištu rada.

Istraživači su se fokusirali na pitanja skalabilnosti i šire primene, te njihov uticaj na promenu pejzaža automatizacije zadataka, pomerajući fokus sa primene na nivou pojedinačnih preduzeća na ekspanzivniji pristup zasnovan na uslugama. Ova promena bi mogla da demokratizuje pristup AI tehnologijama i da omogući manjim preduzećima i organizacijama da imaju koristi od veštačke inteligencije, bez potrebe za velikim internim resursima. U prošlosti je čest slučaj bio da su moderna softverska rešenja gotovo isključivo bila rezervisana za najveće kompanije (sa najdubljim džepovima). Značajna ulaganja u veštačku inteligenciju teže neuporedivo široj primeni.

Očekivano, istraživači se fokusiraju na uslugu kao nosioca vrednosti u budućnosti. Razvoj veštačke inteligencije kao usluge će dovesti do pojave novih poslovnih modela. U nastavku studije, istraživači ističu kako će softver, usluge u oblaku i konsultantske firme stvoriti novi poslovni model sa klasom kompanija specijalizovanih za AI kao uslugu u velikom obimu.

Implikacije studije se protežu dalje od neposrednih ekonomskih razmatranja i dotiču se širih društvenih uticaja, kao što su prekvalifikacija radne snage i razvoj politike rada. Svedoci smo talasa prekvalifikacije u koje je i Republika Srbija investirala znatna sredstva i druge resurse. Sličan scenario može da se očekuje i sa tehnologijama i rešenjima veštačke inteligencije. Kako će određeni poslovi upotrebom veštačke inteligencije biti automatizovaniji, postojaće sve veća potreba za ulogama fokusiranim na upravljanje, održavanje i poboljšanje sistema, kao i uloge u oblastima u kojima su ljudske veštine nezamenljive za AI.

Studija tvrdi da samo 23 odsto radnika može isplativo da se zameni veštačkom inteligencijom u kratkom roku. Istraživači su predvideli da će biti potrebne decenije da, na primer, zadaci računarskog vida postanu finansijski efikasni, čak i uz pretpostavku smanjenja troškova od 20 odsto godišnje. Studija je koristila online ankete za prikupljanje informacija o vizuelno potpomognutim zadacima u različitim zanimanjima i otkrila je da je u mnogim slučajevima za kompanije bilo skuplje da instaliraju i održavaju sisteme veštačke inteligencije, nego da čovek obavlja iste zadatke.

U zagrljaju politike

U studiji Međunarodnog monetarnog fonda, veštačka inteligencija i njen uticaj se posmatraju, prevashodno, iz ugla dve dimenzije. Prvu čini procenat poklapanja onoga što čovek i veštačka inteligencija mogu da rade, dok drugu čini njihova komplementarnost, odnosno sposobnost zanimanja da se „zaštiti” od uticaja veštačke inteligencije. U tom smislu, MMF prepoznaje tri različite grupe:

• Zanimanja koja imaju visoku izloženost (poklapanje) i visoku komplementarnost,

• Ona koja imaju visoku izloženost i nisku komplementarnost, i

• Ona koja imaju nisku izloženost.

Ovakva podela svakako posmatra zanimanja na opštoj osnovi i ne unosi aspekt razlika između država, pravnih okvira i čitavih kontinenata. Ipak, ona na precizan način uokviruje grupe zanimanja prema izglednoj budućnosti u kontekstu uticaja veštačke inteligencije.

Najbolji primer za grupu koja ima visoku izloženost, ali i visoku komplementarnost jesu piloti. Kako stvari trenutno stoje, broj pilota, odnosno njihova dostupnost je veoma ograničena. Slično nekim drugim profesijama, piloti jako dobro kontrolišu stranu „ponude”. Obuka novih pilota je veoma kompleksan i skup posao i, prema trenutnim parametrima, ekonomija povećanja njihove ponude se neće skoro promeniti. U obzir treba uzeti i to da se letilice vremenom tehnološki usložnjavaju, čime se cena obuke i održavanja znanja dodatno povećava. Impuls kretanja ovde svakako nije na strani veštačke inteligencije.

Drugi faktor jeste bezbednost. Svedoci smo da se u poslednje vreme pojavilo nekoliko kritičnih problema sa nekim od letilica. Kako u svetu avijacije, posebno civilne, praktično vlada duopol kompanija Boeing i Airbus, brzina promene, kako u pozitivnom, tako i u negativnom smeru - neće biti zavidna. Kako same letilice imaju izazove sa bezbednošću, ne treba očekivati da će ijedna kompanija posegnuti za brzim uvođenjem veštačke inteligencije u kabinu pilota, sa ciljem zamene.

Argument koji piloti, ali i vozači, često koriste jeste da „osećanje bezbednosti” nije isto što i bezbednost. Primer koji se često upotrebljava je onaj sa problematičnim liftom. Ušli ste u lift u vašoj zgradi koji, vozeći vas na neki viši sprat, počinje da pušta neke zvuke. Vaš osećaj sigurnosti pada, ali vaša sigurnost nije upitna. Liftovi imaju dokazane mehanizme osiguranja bezbednosti. Značajan procenat populacije ima izazov da se prepusti vozaču u obliku veštačke inteligencije, kako u avionu, tako i u drugim prevoznim sredstvima. Osećaj sigurnosti je kod ove populacije ozbiljno nizak. Velika većina protivnika brzog uvođenja veštačke inteligencije ističe kako će u narednom periodu verovatnije biti da će vozila kojima upravlja veštačka inteligencija imati ljudskog pilota, „za svaki slučaj”. Ovakvo stanje svakako neće umanjiti pregovaračku poziciju sindikata pilota u njihovom nastojanju da obezbede kontinuitet svoje pozicije u avijaciji.

Još jedan čest argument koji će potegnuti protivnici uvođenja veštačke inteligencije jeste - ChatGPT. Naime, neretko će se desiti da će odgovori ovog bota zapravo biti netačni. Sposobnost bota da dâ precizan odgovor direktno zavisi od teksta na kom je učen. Jako je teško usvojiti tekstove za bilo koje zanimanje, jer će mišljenja uvek biti koliko i ljudi.

Sistemi se, uprkos potrebi nas koji volimo tehnologiju, ne upoređuju po kvalitetu njihovih crnih kutija i funkcija koje kuljaju u njima. Naprotiv, sistemi će se uvek upoređivati na osnovu rezultata njihovih funkcija. Dokle god je rezultat njihovih funkcija zadovoljavajući, oni će imati političku podršku za svoje delovanje. Ipak, davanje šanse ovim sistemima nije nimalo laka stvar. Osim strahova, često je upravo politika ta kojoj nije u interesu da do promena dođe. Vratimo se na primer kompanija Boeing i Airbus. Prvonavedena je jedan od najvećih sponzora u predstojećoj trci za novog američkog predsednika. Njihov lobi je toliko jak, da su u prošlih nekoliko godina uspešno menjali zakone i podzakonska akta u svoju korist. Iako je pozicija pilota veoma snažna, i njihov lobi uspešno kontroliše narativ, pitanje je kada će monopolnom proizvođaču aviona u SAD „prekipeti”. U ovom trenutku, piloti i monopolista igraju šah. Nadamo se da žrtve neće biti putnici.

• • •

Veštačka inteligencija će svakako imati značajan uticaj na poslovanje u narednim godinama i decenijama. Impuls koji je ova tehnologija dobila u protekloj godini je neverovatan. Upitno je samo da li će njen uticaj biti onoliko transformativan koliko se nada šačica moćnika koji joj krče put. Svet ljudi je svet politike i poluga. U svim džunglama, zakon je isti - moćni imaju „skuplja” mišljenja. Dinosaurusi su hodali Zemljom; ipak, ne hodaju više.