Vladimir TRAJKOVIĆ

22. avgust 2024.

Tog 13. februara 2018. godine, svetlost dana ugledao je prvenac češkog razvojnog tima Warhorse Studios, naslovljen sa Kingdom Come: Deliverance. Receptura koja je podrazumevala formu akcionog RPG-a, smeštenog u okruženje Bohemije (današnja Češka) s početka XV veka, izazvala je veliko interesovanje među igračima. Iako sam koncept ovakve igre nije sasvim originalan, dobro odmerenom srazmerom istorijske autentičnosti i fiktivne priče, kao i izvođenjem iz prvog lica i borbene mehanike koja umnogome dočarava svu brutalnost srednjovekovnog ratovanja, KCD je postigao zapažen uspeh i razvojnom timu doneo je poprilično šuški.

Uprkos tome što je u igru uloženo mnogo truda i što su oko brojnih pojedinosti angažovani istoričari raznih profila, univerzitetski profesori i što se po arhivama kopalo verovatno kao nikada do tada kada je razvoj neke igre u pitanju, ograničeni finansijski resursi uslovili su neke kompromise zbog kojih opšti utisak, ipak, nije bio na nivou koji izaziva „padanje vilica”. Zato je razvojni tim sve ove godine, podstaknut uspehom prvog dela, vredno radio na njegovom nastavku, ovoga puta neuporedivo manje opterećen materijalnim, ali i ljudskim resursima koji su se u međuvremenu udvostručili. Tako je 21. avgusta, na Gamesconu, zvanično najavljen nastavak sa rimskim brojem II u sufiksu.

Po rečima ljudi iz Warhorse Studiosa, nastavak je ono što je prvi deo trebalo da bude. Veći, lepši, sa mnogo više detalja, složenijom igračkom mehanikom i zaokruženom pričom. Glavni protagonista i sada je Henri, sin lokalnog kovača. Njegovi roditelji postradali su od mača jednog od vlastelina ugarskog kralja koji se nameračio na presto Bohemije. Tom prilikom, Henri je ostao i bez mača koji je zajedno sa svojim ocem iskovao i koji predstavlja porodičnu relikviju, a što ga je motivisalo da nađe način da ga vrati u svoje vlasništvo i usput presudi odgovornima za smrt roditelja. Iako inicijalna priča deluje kao kliše, radnja igre daleko je šira i kompleksnija od navedenog.

Trenutna verzija igre još uvek je daleko od gotovog proizvoda, čiji je planirani datum objavljivanja pomeren sa narednu godinu, tačnije, za 11. februar. Ipak, i u ovoj fazi razvoja igra izgleda fantastično. Tokom prezentacije za medije, upriličene u gradiću Kutna Hora, u Češkoj, koja stotina predstavnika sedme sile, iz svih krajeva sveta, imala je priliku da se upozna i tokom nekoliko sati lično isproba KCDII. Tokom igračke sesije, prikazan je sam početak igre, koji kreće vrlo žustro. Igrač je odmah stavljen u vatru i pokušava da uz pomoć samostrela odbrani utvrđenje koje je napadnuto. Ljubitelji prvog dela će se već od prvih sekundi igre obradovati novotariji u vidu pomenutog samostrela, kog nije bilo u prvom delu. U sred tog haosa, dešava se skriptovana scena koja radnju vraća na početak, jer se pomenuta bitka, zapravo, dešava tek nešto kasnije u toku igre.

Nastavak već počinje znatno mirnije. Dok jašete na konju u društvu svojih saputnika, uživaćete u pejzažu i prelepoj grafici za koju je zadužen CryEngine. Nakon tog idiličnog dela, sledi poduži sinematik, prvi od ko zna koliko njih, pošto igra obiluje ovim sekvencama i autori obećavaju da će ukupno trajanje iznositi preko pet sati. Ipak, oni ne predstavljaju klasične „filmčiće”, jer u gotovo svakom od njih postoji deo gde se od igrača traži da odabere jednu od opcija kako će postupiti u toj situaciji, a što umnogome utiče na dalje odvijanje priče, kao i na Henrijeve atribute, brojčano izražene u nekoliko kategorija. Da li ćete igrati kao spletkaroš i varalica ili kao pravi vitez, koji se nikome ne sklanja sa puta, a možda i kao iskusni diplomata i mirotvorac, potpuno vam je ostavljeno na volju. Od stila igranja zavisiće mnogo toga u daljem odvijanju radnje, ali za koji god da se odlučite, igru ćete uspešno moći da privedete kraju, tako da nema samo jednog, „pravog” puta, što ionako poprilično dugoj igri dodatno produžava životni vek i replay value.

Dalji tok igre, opet, na neko vreme poprima mirniji tempo i igrač koji se po prvi put susreće sa ovakvom igrom i načinom borbe hladnim oružjem iz prvog lica, imaće prilike da se upozna sa samom mehanikom, ali i da donekle uvežba pravilno vitlanje mačem koje će mu u nastavku i te kako biti od koristi. Posle uspešno savladanih osnova borbe, sledi poduža šunjalačka deonica, koja se završava upoznavanjem sa crafting delom, koji je, takođe, vrlo važan deo igre i kome je posvećeno podosta pažnje. Sakupljanje lekovitog bilja i spravljanje eliksira raznih namena nije baš prosto i jednostavno i zahteva posebnu pažnju, ali je izvedeno na zanimljiv način i neće predstavljati dosadni deo igre.

Sve navedeno propraćeno je obiljem sinematika, od kojih su mnogi predstavljeni kroz flashbackove, koji se vraća igrača na dešavanja iz prvog dela KCD. Čitav uvodni deo, zapravo, predstavlja poduži tutorijal, koji je tako lepo upakovan da igrač neće imati osećaj da ga igra uči kako da je igra, već da ga uvodi u sve dublju i složeniju priču, pa ni veterani prvog dela neće želeti da ga samo otaljaju.

Nakon uvodnog dela, prisutnima je učitan save koji igrača stavlja u središte same igre, grad pod nazivom Kuttenberg(germanski naziv za današnji gradić Kutna Hora),koji će biti baza iz koje će se dalje odvijati najveći deo radnje. Kuttenbergje u srednjem veku bio drugi najveći i najrazvijeniji grad tadašnje Bohemije, odmah posle Praga. Sagrađen oko rudnika srebra, predstavljao je glavnu kovnicu novca, pa je zbog životnog standarda i izobilja bio privlačno mesto za život, ali i meta mnogih koji su želeli da ga osvoje. Sama prezentacija upriličena je upravo na tom mestu, uz bogatu i vešto organizovanu turističku turu kroz grad, što je svakako u velikoj meri doprinelo ukupnom utisku i uživljavanju u atmosferu igre. Mnogi objekti viđeni u igri postoje i dan-danas, neki u izvornom obliku, neki donekle izmenjeni, ali je više nego primetno da je svakom autentičnom detalju u igri posvećeno mnogo truda i pažnje.

Kako je borba među najvažnijim činiocima mehanike KCDII, ne čudi to što je arsenal oružja vrlo raznovrsan. Koliko je, na primer, mač (ne)efikasan protiv verižnjače ili punog oklopa, a koliko razne vrste buzdovana i mlatova od mozga protivnika prave kašu, čak iako je dobro oklopljen, prisutnima je bilo demonstrirano uživo, zahvaljujući ljudima iz neimenovanog češkog udruženja ljubitelja srednjovekovne tradicije. Takođe, nakon dobro uvežbane predstave ovih entuzijasta, svima je bilo omogućeno da upotrebe razne vrste hladnog oružja (protiv lutke u oklopu), a mogli su da se oprobaju i u streličarstvu, nakon čega je svima bilo jasno zbog čega je ta veština u drevna vremena smatrana plemićkom, dok se na samostrel oduvek gledalo s prezirom, jer svaki peasant može uspešno da ga koristi. Odnos uspešno pogođenih meta onih koji su se odlučili da isprobaju oba ova oružja potvrdio je to načelo.

Još jedan veliki novitet u igri predstavljaju i prvi primerci vatrenog oružja, čije je dejstvo, takođe, prikazano na live prezentaciji. Prvi primerci „pušaka” različitog kalibra te 1405. godine izazivali su pravi teror na suprotnoj strani nišana. Iako ne preterano efikasne, gromoglasan prasak crnog baruta koji sagoreva uz veliki oblak dima i vatre izazivao je moćan psihološki efekat, kako na ljude, tako i na borbene konje. Kako će pomenuto oružje biti implementirano u samoj igri, nažalost, za sada ostaje tajna, ali autori tvrde da mu je posvećena velika pažnja.

Kingdom Come: Deliverance II je već i sada moguće preorderovati na Steam i Epic store prodavnicama po ceni od 60 evra za regularnu i 80 evra za Gold Edition verziju, koja obuhvata i tri besplatne ekspanzije koje su planirane u, za sada, neodređenom vremenskom periodu. Naravno, ni ljubitelji konzola (PS5 i Xbox) neće ostati uskraćeni za uživanje u ovoj igri. Nadamo se samo da daljeg odlaganja neće biti i da će do februara svi bagovi, bez kojih čak ni prezentacija nije prošla, biti ispravljeni. Igra ovog kalibra svakako zaslužuje da zablista u punom sjaju.

GALERIJA