Miodrag KUZMANOVIĆ

1. decembar 2023.

U poslednjih godinu dana, sve visokoprofilne igre stvarane u Srbiji za temu imaju biološki užas. Scars Above, Scorn, sada i Ripout u vašem pravcu šalju ljigave pipke, ciste i mljackave zvuke tkiva koje mutira u realnom vremenu. Prve dve, nažalost, nisu bile nešto posebno, ali zato je Ripout, koji je nedavno došao u program Early Access na Steamu, mnogo zarazniji (pun intended).

Ripout je solo ili kooperativna horor SF pucačina sa proceduralno generisanim nivoima i meta-progresijom. Njegova osnova je naučno-fantastična oblanda o biološkom oružanom mutagenu koji se oteo kontroli, pa pravi zulum i čovečanstvu i neprijateljima čovečanstva za koje je prvobitno dizajniran. Zahvaljujući sposobnosti da kombinuje mutacije mijesa sa kibernetskim dodacima, mutagen nazvan Cell efikasno je počistio i ljude i neljude, nateravši čovečanstvo u egzil. U tom jezivom, dehumanizovanom okruženju obitavate i vi, vojnik koji upada na zaražene brodove u potrazi za plenom i tragovima koji će ga usmeriti u pravcu eluzivnog Sanctuarya, gde je pobegao svak ko ceni svoje netaknute hercegovačke gene.

Da u mene upere reflektor i kažu „DAJ KOMPARACIJU, BRZO!” promptno bih izdeklamovao da me Ripout podseća na mix Doom Eternala i Cryptarka, mada ta konstrukcija verovatno nema veze s mozgom. Ripout se trudi da bude drugačiji, pre svega, implementacijom zanimljivih gimika, kao što su živo oružje i protivnici koji mutiraju u ril-tajmu. Vaš nerazdvojni kompanjon je pet-gun, kombinacija malog monstruma koji liči na bebu Xenomorpha i balističkog oružja, poput sačmare ili automatske puške. Ljubimac je modularni deo svake primarne pucaljke, a u borbi ga možete koristiti na nekoliko načina. Pre svega, zverčica služi za napad - ako je nahuškate na protivnika, neko vreme će ga čerupati i dati vam priliku da ga punite olovom. Downside tog pujdanja je nemogućnost upotrebe primarnog oružja, već samo sekundarnog (pištolj, revolver...) ili hladnog oružja, koje ne troši municiju.

Ljubimac je esencijalan i za hvatanje mini-protivnika, od kojih svaki postaje vaše dodatno (ali potrošno) oružje (bacač raketa ili mreže, pipak koji grize...) ili neki utilitarium, poput energetskog štita ili paketa prve pomoći. Ti mini-protivnici trčkaraju po palubama, nekad bežeći od vas, a nekad pokušavajući da vam naude. Ukoliko ih ne pohvatate ili na drugi način eliminišete, potražiće tela mrtve posade ili veće protivnike sa kojima će napraviti trenutnu simbiozu. Velika karakondžula, koju je ionako bilo zaguljeno ubiti, u trenutku može da postane velika karakondžula koja ima dodatni shield, pa berite kožu na šiljak. U igri, čak i na brodovima sa početka kampanje, pre širenja bestijarijuma, morate biti oprezni kao lasica, jer situacija može očas da se preokrene protiv vas. U tome vam ponovo može pomoći ljubimac, koga privremeno možete poslati da skenira zonu za biološke anomalije ili korisne predmete (tada je, naravno, nedostupan za borbu).

Palube brodova u Ripoutu, pored protivnika koji se nasumično spawnuju u stilu System Shocka 2, pune su i crafting materijala koje ćete koristiti za pravljenje oružja, dodataka i opreme na baznom brodu. Planove za novi gear dobijaćete kao nagradu za kompletirane misije, a povremeno ćete imati sreće da ih smlavljeni protivnik dropuje. Bolja oprema će vam biti neophodna ukoliko ne želite da propadnete u svakoj drugoj misiji, jer izazov vrlo brzo postaje supstancijalan.

Ripout je, po mom mišljenju, još pola godine do osam meseci daleko od verzije 1.0. Ali, iako je gruba po ivicama, sa elementima koji su evidentni placeholderi, igra ima potencijal da preraste u nešto zaista posebno. Srbi do sada nisu imali sreće sa horor igrama; vreme je da nas gospođa fortuna konačno pogleda i da strava naše egzistencije preraste u virtuelnu zabavu interaktivne provenijencije.