Aleksandar DINIĆ

1. decembar 2023.

Voleli ga ili ne, serijalu igara Metal Gear famoznog Hidea Kodžime ne može se osporiti pozamašan uticaj na industriju video-igara, ali i generalne kulture uopšte. Iako je i sam čedo mnogobrojnih uzora, od kojih je pozajmljivao šakom, kapom i lopatom (od igara kao što su Green Beret i Bionic Commando, na primer, preko linije akcionih figurica G.I. Joe , pa sve do filmova kao što su „Rambo” i „Bekstvo iz Njujorka”), neosporan je i njegov potonji uticaj na industriju igara (pre svega, mislimo na nikad prežaljenog Sema Fišera iz sage Splinter Cell).

Trideset peta godišnjica ove franšize pod menadžmentom Konamija delovala je kao sjajna prilika da se uval... oda počast fenomenu zvanom Metalni zupčanik, izdavanjem prvog toma sa igrama objavljenim zaključno sa 2005. godinom. Pre nego što se bacimo na opis samog paketa, spomenimo interesantan detalj vezan za činjenicu da je ovo prvo izdanje Metal Gear Solida za Xbox auditorijum, a istovremeno i prvo izdanje originalne igre i nastavka Sons of Liberty za Nintendove sisteme, kao i premijera Snake Eatera za PC „majstore”.

MGS: Master Collection 1 modularnog je tipa, što znači da se naslovi iz njega, po želji, plaćaju, instaliraju i pokreću zasebno, i donosi (remasterovanih ili ne) prvih pet „glavnih” MG igara: Metal Gear, Metal Gear 2: Solid Snake, Metal Gear Solid, Metal Gear 2: Sons of Liberty i Metal Gear 3: Snake Eater, kao i kolekciju VR misija za Solid (in-game trening sesija, ne VR za bacanje pegli), i (alternativne) verzije prvog i drugog dela (bez Kodžiminog autorskog pečata) inicijalno izdate za NES krajem 80-ih. Pored ovoga, tu je još i (ne baš impresivna) kamara bonus materijala raznih oblika, koje ćemo prigodno spomenuti u nastavku teksta.

Za blagoneupućene, svet Metal Gear igara smešten je u turbulentno okruženje alternativnog, usijanog hladnog rata, sa nivoima zapleta, prepleta, prikvela, likova, izmena perspektiva i glavnih junaka pred kojima bi zaplakao i scenarista tristote sezone neke južnoameričke sapunice. U svetu ove japanolike Tomklensijevštine dominiraju obrti, zavrti, izdaje i zabadanja u leđa čitave plejade likova uvrnutih agendi i pojavnih oblika, u dobu modernizovanog naoružanja i haj-tek prateće opreme, sa akcentom na naprednu robotiku upregnutu u vojne aplikacije širom planete, na čemu se zasniva i sam naslov igre.

Cela ujdurma počinje sa hitovima iz prohujalih vremena, Metal Gearom i Metal Gear 2: Solid Snakeom, koji su prezentovani u svoj svojoj osmobitnoj slavi, bez ikakvih izmena ili prepravki (uz tek sporedne kozmetičke zahvate) i koje dolaze zajedno u jednom paketu. Igre vas stavljaju u čizme, vetrovku i bandanu Solid Snejka u misiji pronalaženja i neutralisanja pokretne borbene platforme kadre da lansira nuklearke bilo gde na teritoriji SAD, odnosno, operacije spasavanja stanovitog Čehoslovačkog biologa u nastavku. Obe igre donose gameplay mehanike nečuvene za to doba, u kojima je napredak počivao, pre svega, na prikradanju, aktivnom zaobilaženju i izbegavanju stražara, nadzornih kamera i patrolnih džukaca, uz upotrebu nevelikog spektra naoružanja i taktičkih pomagala. Nastavak donosi rafinisaniju mehaniku vezane za šunjanje, unapređeniju grafiku i animacije, korisni radar u ćošku ekrana, protivnike osetljive na zvukove iz okruženja i slično, ali ne menja dobitnu recepturu koja je osvojila srca igrača par godina ranije.

Ne izležavajući se na lovorikama, Kodžima i drugari su za sledeći nastavak igračima odlučili da prirede nešto zaista specijalno. Metal Gear Solid iz 1998. godine, u skladu sa galopirajućim tehničkim trendovima tada, raskrstio je sa sprajtovskom grafikom i sledeću Snejkovu (zimsku) avanturu smestio u veličanstveni svet treće dimenzije... koja dolazi u izvornoj verziji sa prvog PlayStationa, bez obrade, remasterovanja ili rimejkovanja u bilo kom obliku, sa svom silom pikselizacije, lelujavih tekstura i kriminalno niskog broja poligona na modelima, ali i sa famozno dobro dizajniranim audio-odeljkom igre. Zbog izmenjene perspektive, ceo osećaj igranja je daleko imerzivniji i „tehno-špijunskiji”, uz mogućnost aktivnijeg studiranja i izbegavanja stražara, nadzornih kamera, senzora i ostalog. Nažalost, pomenuta neotklonjena ograničenja po pitanju grafike podrazumevaju izuzetno usko vidno polje, kao i pipavo, tromo i neprecizno kontrolisanje glavnog lika, lišeno bilo kakvih konvencija i udobnosti današnjice.

Ako je MGS svojim revolucionarnim in-game sinematicima natuknuo da je Kodžima, pre svega, neshvaćeni režiser u duši, sledeća igra, Metal Gear Solid 2: Sons of Liberty je to potvrdila mimo ikakve sumnje. Frapantna činjenica da na raznorazne sinematike, komunikacije između likova i druge međuanimacije otpada preko 40 odsto trajanja same igre, bila je jasna potvrda da se nešto ozbiljno kuva u ludoj japanskoj glavi. U skladu sa time, nastavak je žonglirao sa gomilom političko-filozofsko-socioloških tema koje ne biste očekivali u jednoj anime-igri sa senzibilitetima akcionog filma iz 90-ih. Igra je ostala poznata i po tome što u njoj više niste upravljali starim znancem Snejkom (koji se pojavljuje samo u uvodnom delu), već je njegove operativne dizgine sada preuzeo tehno-nindža Rajden, koji će se u par navrata pojavljivati u konsekventnim naslovima. Ovo izdanje Sinova Slobode je verzija koja je prošla solidnu HD obradu i donosi fluidnije animacije, prošireno vidno polje i druga poboljšanja po pitanju grafike (bez obzira na ograničenje na 720 rezoluciju) sa osetno udobnijim i preciznijim kontrolama i drugim dobrodošlim poboljšanjima gejmpleja (otvaranje vatre iz zaklona, unapređenjima protivničke inteligencije, nenasilnim opcijama za kompletiranje cele igre i drugo).

Poslednji naslov u paketu, Metar Gear Solid 3: Snake Eater premijerno je ovog puta osvanuo i na PC-u i predstavlja dokaz teze da neumorni Kodžima, po svaku cenu, mora da grabi napred. Ovaj put to se odnosi na potpuno napuštanje prikaza iz poluptičje perspektive i „silazak” kamere u standardni pogled iz trećeg lica, ali sa očuvanim i unapređenim šunjalačko-taktičkim pristupom igranju. Ovo se ogleda u novoimplementiranom sistemu kamufliranja, u zavisnosti od (naturalnijeg) okruženja, naprednijim praćenjem povreda koje utiču na Snejkove performanse, kao i složenim preživljavačkim modelom koji zahteva kontinualan unos zdrave hrane (ogladnelom operativcu u igri krče creva, što može da uzbuni obližnje protivnike, sasvim u skladu sa cheesy prirodom serijala u pojedinim momentima).

Bonus odeljak je korektno-neimpresivan i donosi 20-ak probranih muzičkih melodija i numera iz navedenih igara, scenario za svaku od njih i svojevrsni enkciklopedijsko-kataloški prospekt sa gomilom detalja vezanih za Metal Gear univerzum. Najkvalitetniji sadržaj dolazi u formi dva multimedijalna stripa (koji se oslanjaju na MG Solid i njegov nastavak i preuzimaju se kao četiri zasebna downloada). Stripovi imaju prilično bombastičnu produkciju po pitanju zvuka, animacija i nabrijanog smenjivanja kadrova. Nažalost, to je i sve što se tiče bonusa. U jednoj ovakvoj kompilaciji opšteg tipa najmanje što bismo očekivali bila bi tona nekakvog digitalnog arta, ilustracija, koncept-skica, avatar-ikonica i ostalih grafičkih trica koje dolaze u standardnim deluxe paketima za svaku drugu igru na Steamu. Pored toga, izostali su i bilo kakvi „making-of” video-zapisi ili pikanterije iza scene, koji je trebalo da budu no brainer prilikom sastavljanja paketa za serijal za koji je potrebna solidna doza istraživačkog rada ako želite da ga sagledate u celini.

Nažalost, u ovakvom izdanju, MGS:MC vol.1 više deluje kao gruba konzola nepostojeće firme koju ste kupili na buvljaku „da se dečica igraju”, bundleovan sa gomilom nabacanih igara oscilirajuće završne obrade, koje su tu, pre svega, da skrinšotovi iz njih izgledaju lepo na poleđini kartonske kutije, koju bi Konami da utrapi nekome za tri puta višu cenu od realne. Ovo je daleko od ultimativne kompilacije za sve vaše Metal Gear potrebe i pre deluje kao lepo ulašten paket, koji će tvrdokorni fanovi kupovati po inerciji da im na (virtuelnoj) polici skuplja prašinu.