Vladimir PISODOROV

1. decembar 2023.

U ne tako dalekoj, alternativnoj budućnosti, u kojoj je čovečanstvo ostalo „zaglavljeno” između analogne i digitalne ere, privatne korporacije upravljaju policijom, društvo se guši u kriminalu i korupciji, a običan narod živi u strahu za golu egzistenciju. Detroit je jedno od najgorih mesta za život, grad u kom vladaju nasilje, teror i bande, ali i grad koji ima svog neobičnog borca za pravdu - RoboCopa...

Delom čovek, delom mašina, RoboCop je poslednja nada lokalnog življa kada je u pitanju obračun sa kriminalcima. Ispod kacige, nalazi se Aleks Marfi, bivši policajac mučki ubijen na ulici, čiji je mozak kompanija OCP povezala sa kibernetičkim dodacima i od njega napravila superpolicajca. U ulozi RoboCopa nalazi se čuveni glumac Piter Veler, kog je ova uloga, u istoimenom filmu Pola Verhovena iz 1987. godine, lansirala među zvezde koje nikad ne tamne.

Rogue City je hronološki smešten između filmova „RoboCop 2” i „RoboCop 3”, a Aleks Marfi još jednom ima zadatak da se obračuna sa lokalnim negativcima, moćnicima kompanije OCP, ali i samim sobom, jer mu se delovi starog života i dalje pojavljuju pred očima. U maniru „sam protiv svih”, na početku igre upada u zgradu informativnog Kanala 9, čije zaposlene kao taoce drže pripadnici agresivne narko bande. Uz taktove originalne muzičke numere i štektanja svoje verne puce - Auto 9, kreće da čisti zgradu od drogiranih manijaka. Prvi bednik na kog je naleteo ostaje bez desne ruke u kojoj je držao pištolj, dok drugom, iako se krio iza betonskog stuba, tintara puca kao ludaja. Delići betona padaju svuda unaokolo, a vi se ježite, jer shvatate da konačno imate priliku da „živite film” koji ste gledali kao klinci koji veruju u putovanje kroz vreme, svemirske ratove i veštačke oblike života.

U maniru najboljih akcionih ostvarenja B produkcije, neprijatelji su za RoboCopa samo hodajuće mete. Tupavi za medalju, na onaj svet ih šalje na opštu radost igrača, koristeći Auto 9 ili neko od 20 vrsta oružja koje ostaju iza neprijatelja i koje može da koristi dokle kod ima municije za njih. Nesrećnike može i da stegne za vrat i iskoristi ih kao štit ili ih tresne o zid i tako im izmeša unutrašnje organe. Može da koristi i predmete iz okoline: stolove, monitore, plinske boce, kontejnere i ostali mobilijar, kako bi se sa stilom obračunao sa protivnicima, a kako može da „popije” priličnu količinu „vrućeg olova” pre nego što bude u prilici da iskoristi kutiju za popravku, igraču pruža vrhunsko uživanje napucavanja. Stvar koju ćete ređe koristiti je razorni udarac rukom, ali dobro je znati da i on postoji ako zagusti.

RoboCop nikad nije bio samo mašina za eliminisanje kriminalaca, pa, tako, na mestu zločina može da iskoristi ugrađeni skener za analiziranje dokaza, ali i sposobnosti da provaljuje u sefove kako bi se dočepao inkriminišućeg sadržaja. Zbog toga, Rogue City nije obična first person pucačina i sadrži role-play elemente. Tako, sa NPC-ima možete da stupate u korespondenciju i ispitujete ih, u nadi da ćete ih naterati da se „izlanu”, a svaki uspešno rešen zadatak i prikupljen dokaz „pretvara” se u iskustvene poene koji se kasnije koriste za otključavanje dodatnih sposobnosti. Na primer, tako se obezbeđuje pristup sposobnostima za otvaranje sefova, izoštravanje deduktivnog razmišljanja, ali i takve trivijalnosti kao što su armiranje oklopa ili pojačavanje borbenih osobina. Na raspolaganju je čak osam oblasti, od kojih se svaka sastoji od po deset poboljšanja. Kasnije, bićete u prilici da aktivirate i dodatke kao što su usporavanje proticanja vremena ili energetski štit, pa će RoboCop postati mnogo više od onog što je nekad bio na velikom platnu.

Akcija je segmentirana i ne može da se kaže da je krasi open world karakter. Sloboda u kretanju postoji, čak su tu i sporedne misije, ali sve propada u trenutku kada odlučite da promenite lokaciju i nastavite sa „odmotavanjem” glavne priče. Potrebno je nešto vremena da se naviknete na ovakvo ustrojstvo igre, zapravo, na to da ste prilikom obavljanja zadataka ograničeni na oblast u kojoj se trenutno nalazite. Sporedne misije trivijalnog su karaktera (prikupi potpise u stanici, prenesi pijanca do „betonjerke”, radi na pultu za pritužbe građana...), ali posebno je zanimljivo kada dobijete mogućnost „sprovođenja zakona”. Opominjaćete ljude na ulici da se moralno ponašaju, pisaćete kazne za nepropisno parkiranje, pa čak ćete se pozabaviti i vandalima koji sprejevima sa bojom uništavaju fasade zgrada. Možete da se odlučite za striktno sprovođenje zakona ili nešto opušteniji pristup i „savijanje pravila”, ali bez već većih reperkusija na napredak, šta god da odaberete.

Osim poboljšanja osobina, RoboCop može da se pozabavi i tweakovanjem svog automatskog pištolja. Municija je ovde neograničena, ali koristeći štampane ploče i čipove različite efikasnosti, može da se obavi pojačavanje razorne moći, brzine ispaljivanje metaka, brže zamene okvira i tako dalje. „Popunjavanje” štampane ploče unekoliko podseća na igru Pipe Dream, samo bez vremenskog ograničenja i bez mogućnosti rotiranja elemenata, jer u unapred predviđena polja postavljate integralna kola koja propuštaju struju na određene strane. Cilj je da je dovedete do pomenutih perkova, a da na tom putu ne aktivirate hendikepe koji će poništiti izmene. Zanimljivo je što možete da izradite više štampanih ploča i onda ih koristite po potrebi.

Ono na čemu autorima posebno treba da se aplaudira je to što su uspeli da „uhvate” esenciju filma i besprekorno je prenesu na kompjuterske ekrane. Dok bazate policijskom stanicom ili delovima Detroita imate osećaj da ste se teleportovali u neki od RoboCop filmova, dok vas puškaranje sa neprijateljima opušta, jer vam se čini da ste neuništivi. Atmosferi dodatno doprinose izuzetno kvalitetna grafička rešenja, naročito ona na otvorenom prostoru. Igra svetlosti, specijalnih efekata i kvalitetnih tekstura oživeće lokacije koje ste videli u filmu, a sve zahvaljujući moćnom Unreal 5 engineu. Na PlayStationu 5 RogueCity bez problema fercera u 4K rezoluciji i režimu Quality, dok se u slučaju PC-a spremite na ozbiljne ustupke ukoliko želite da se akcija „odmotava” fluidno. Uostalom, pogledajte samo hardversku zahtevnost u Igromeru. Stvar koju na ovom polju autorima možemo da spočitamo jesu nešto nekvalitetnije izrađena lica, na kojima je primetan nedostatak detalja, ali ćete to primetiti tek u međuscenama, kada puškaranje stane.

Ne znamo da li glumci, među kojima i Piter Veler, nisu bili dovoljno finansijski motivisani, tek, voiceacting u igri je ispod svakog nivoa, čineći dijaloge teškim za praćenje. Stiče se utisak da su rečenice koje se izgovaraju nalepljene na mestima na kojima je to bilo potrebno, pa sve deluje veštački i jeftino. Naročito kada se uporedi sa trenutno važećim AAA standardima.

Do sada smo imali prilike da vidimo nekoliko vrlo dobrih ostvarenja urađenih po filmu RoboCop, ali je Rogue City ubedljivo najbolje od svih. Naravno, onima koji ne znaju za ostavštinu „hodajuće metalne kante”, svi nedostaci izbiće u prvi plan i teško da će moći da se pomire sa onim što smo napisali. S druge strane, ljubitelji RoboCop univerzuma uživaće punim plućima i na sve na šta smo im skrenuli pažnju gledaće kao na dobrodošle dodatke koji još više podižu atmosferu. Koga je briga što protivnika u kožnoj jakni morate da filujete olovom kao da je tenk, što njegov prijatelj panker ide pred nišan kao po medalju na Olimpijskim igrama i što Piter Veler zvuči kao da ga je neko naterao da se „nacrta” ispred mikrofona.

Rogue City nije igra za svakog, ali je nešto što bi svaki fan „RoboCopa” kupio za dolar. Problem je u tome što za ovo ostvarenje morate da izdvojite čak 50 evra, što dovodi u pitanje da li igra vredi toliko, pogotovo što efektivno ne postoji nikakva „dodatna vrednost” kada je repleyability u pitanju. Ipak, autor ovih redova odigrao je ovaj naslov uz ushićenje koje bi mogao da nadmaši jedino poklon u vidu originalnog RoboCop oklopa. Šta ćete, lepota je, još jednom, u oku posmatrača...

PRETHODNI TEKST The Talos Principle 2

SLEDEĆI TEKST EA Sports WRC