Marko VASILJEVIĆ

1. avgust 2023.

Vaš lik se budi sa baš teškim oblikom amnezije. Potpuno pogubljeni, uspevate da ukapirate da kasnite na voz i da se zovete Juma Kokohed. Pritom, iako izgledate kao japanski dečak ili devojčica, vi ste, izgleda, detektiv koji pripada nekom globalnom istraživačkom udruženju i imate važnu misiju. Voz, na koji uspevate da se ukrcate u poslednjem trenutku, prevozi još petoricu Master Detektiva i tu kreće zaplet, drž’, ne daj momenti, mućkanja glavom i rešavanje misterija, od kojih je možda najčudnija još jedna sitnica koju nismo pomenuli. Naime, vas uhodi nekakav bog smrti, prilično neočekivanog izgleda. Tako, umesto utvare iz dubina pakla, društvo vam pravi, zapravo, ružičasta pufna po imenu Shinigami.

Ako vas prvih pola sata ove igre (efektivno, tutorijal) ne odbije specifičnom estetikom i, generalno, sporim tempom, imaćete prilike da na Switchu zaigrate jednu prilično simpatično osmišljenu priču. Rain Code je pre priča, nego puna „igra”, jer igračkih elemenata, zapravo, nema previše. Tokom nultog, tutorijal poglavlja, rešavaćete ubistva u Orijent, pardon, Amaterasu Ekspresu. Prva faza podrazumeva istragu, odnosno, analizu i prikupljanje dokaza. Kada pretumbate sve što je moguće, prelazite na sledeću fazu, takozvani Lavirint Misterije. Vaš duh, Shinigami, ima određene moći i jedna od njih je otvaranje portala ka nekakvoj nadrealnoj tamnici, koja nastaje kada se desi neka misterija . U ovom lavirintu morate da se suočite sa manifestacijama svih tajni na koje naiđete tokom istrage. Shinigami, iz nekog razloga, može da promeni formu kada otvara portal i transformiše se iz roze pufne u zavodljivu sobaricu sa izraženim grudima. Japanci...

Pomenute faze prisutne su u svim poglavljima, a takav pristup je dobra fora da se igra oslobodi bilo kakvog realizma. Sem toga, osvežava gameplay, jer svaka tajna donosi neku mini-igru. Ovde se „izazovi” kreću od običnog biranja pravih putanja kroz lavirint, do punih borbi sa fantomima, odnosno, manifestacijama osoba iz stvarnog sveta koje čuvaju neku informaciju ili su čak i počinioci zločina. Sa njima morate ući u heavy metal obračun argumentima, koristeći mač istine. Nažalost, nema arkadnog šibanja, već se ključnii odgovori biraju kroz niz quick time eventsa. Tu je i mini-igra u kojoj Shinigami sedi u nekakvom buretu, po kom se vrte slova od kojih treba da sklopite reč udaranjem (!) i tako kompletirate izjavu koja daje odgovor na aktuelno pitanje. Kako se približavate potpunoj istini i razotkrivanju cele misterije, stvari postaju sve intenzivnije i na kraju sledi potpuno razotkrivanje, kada od ponuđenih scena treba da spakujete neku vrstu stripa koji demistifikuje čitav slučaj.

Igra je, donekle, preopterećena dijalozima. Dešava se da likovi ponavljaju jednu istu stvar na tri različita načina. Valjda da ukapiramo da je to o čemu pričaju važno. Ponekad su replike samo ispuštanja uzdaha, jauka i drugih Made in Japan zvučnih efekata. Sve to je razlog zašto igra deluje preterano razvučeno. Čitava dinamika mogla je (možda) da bude nešto bolje izbalansirana, jer misterije, zaista, nisu loše, samo problem predstavlja to što morate da odslušate gomilu replika koje se na kraju ispostave kao nebitne. Da su interakcije sa NPC-ima na koje nailazite malo bolje napisane, te govorancije možda i ne bi bile mana.

Tehnička strana igre veoma je lepa, a nedostataka, u smislu smanjenja kvaliteta tekstura i modela u handheld režimu, nema. Kolorit je prilično zasićen i podseća na, recimo, Wolf Among Us, samo smešten u cyberpunk okruženje Kunai Ward regiona, gde vlada zla Amaterasu korporacija. Permanentna kiša, osim kao deo veće misterije, služi da osigura i snažnu atmosfersku viziju mračne i neonom okupane pozornice za vaše avanture. Ovo je u direktnom kontrastu sa lavirint nivoima, koji su kupus svega i svačega i podsećaju na fenomenalni Psychonauts. Ovo je naslov za publiku specifičnog ukusa, ali je, takođe, i dobra detektivska igra. Ukoliko imate višak vremena, uživaćete u šašavo-bizarno-mračnom ambijentu, čak iako niste manga fanatik.