Dragan KOSOVAC

1. avgust 2023.

Pored „izleta” brojnih naučnofantastičnih autora u svetove nalik cyberpunku, za prvi pravi kontakt svetske publike sa ovim okruženjem uzima se strip „Judge Dredd” iz daleke 1977. godine, da bi Vilijem Gibson, sedam godina kasnije, kanonizovao ovaj specifični žanr fenomenalnim romanom „Neuromanser”. Danas se kod većine ljudi, pri pomenu ovog termina, budi serija očekivanja. Neprestana noć u futurističkom megalopolisu, idealno nekoj varijanti Neo Tokija, sa šljaštećim neonskim reklamama i ultravisokom tehnologijom, koja ne unapređuje život ljudi koji je nonšalantno koriste, već samo nudi nove načine za kršenje nekog zakona ili moralnog načela. Ipak, zašto truli zapad ili Zemlja izlazećeg sunca moraju da imaju monopol nad cyberpunkom? Zašto nekontrolisana visoka tehnologija ne bi mogla da produbljuje patnju stanovnika drugih regiona sveta, kao što su istočna Evropa ili Sibir? Poljski autor Mihal Golkovski, ubeđen da su odgovori na ova pitanja negativni, stvorio je upravo takav naučnofantastični svet. Ovaj „cyberpunk istočnog bloka” detaljno je prikazan u njegovoj „SybirPunk” trilogiji, a kako je sam autor toliko očaran ovim settingom, rešio je da ga sam iskoristi za stvaranje igara i RPG sistema.

Tako dolazimo do indie studija Red Square Games iz Krakova, čiji članovi su od Golkovskog dobili odobrenje da koriste elemente njegovih cyberpunk romana, ali ne i dozvolu da koriste tačne nazive i imena iz tih knjiga koje je Mihal „rezervisao” za svoje igre. Rešenje je u igri koja je predmet ove recenzije. SlavicPunk: Oldtimer je izometrijska (twin-stick) pucačina, smeštena u istočnoevropsku cyber-distopiju, jasno inspirisanu „SybirPunk” trilogijom. Drugi, očigledan uzor, kako po pitanju okruženja i atmosfere, tako i na planu gameplaya i mehanike je The Ascent iz studija Neon Giant, čija problematična optimizacija je bila glavni kamen spoticanja na putu ka pronalaženju uspeha i šire publike. Avaj, čini se da je tehnička strana priče zakuvala žurek i SlavicPunku, no, krenimo ispočetka.

Priča nas, tako, umesto u cyber-mega varijantu Novosibirska, vodi u futurističku istočnoevropsku metropolu, jednostavno nazvanu The City, a naslovni Oldtimer nije prljavi detektiv i part-time diler narkotika Saša Kudov, nego Janus, jednako okoreli detektiv sa mračnom prošlošću, koji preživljava u Cityju radeći sve i svašta, samo je bitno da se dobro plaća. Jedan od Janusovih poslića, potraga za diskom punim vrednih informacija, dovodi ga u konflikt i sa brojnim bandama koje se bore za svoje parče grada i sa korporativnim moćnicima koji zaista kontrolišu The City. Iako puna klišea, priča igre jeste solidna. Ono što, ipak, žulja, jeste ishitren način na koji je prezentovana, bez dovoljno vremena da igrač razvije bilo kakvu vezu sa likovima i okruženjem.

Okruženje je, usput, drugi veliki adut ove igre. Prljavi budžaci velegrada budućnosti zaista su kvalitetno dočarani i ispraćeni odgovarajućim ambijentalnim zvukovima i muzikom. Na prvom mestu je, ipak, sistem borbe utemeljen u klasičnom, izometrijskom twin-stick shooter izvođenju. Osećaj prilikom uletanja u sobe u kojima vrebaju grupe krimosa i/ili dronova i tureta je odličan, čak iako je raznolikost neprijatelja prilično niska. Svako oružje u vašem arsenalu, od pištolja do raila može da se nadograđuje pomoću naprednih modula. Ironično, nadogradnje Janusovog cyber-tela nema.

Glavni problem ove igre svodi se na činjenicu da je razvojni tim trebalo da majstori na njoj još bar šest meseci. Da, patchevima se ispravlja more bagova, ali učestalost onih kobnijih je manja, ali su i dalje prisutni i iritiraju. Takođe, iako je u pitanju delo malog indie tima, manje od deset sati igranja za prelazak naslova sa cenom od 22,5 evra ne stvara utisak da ste dobili dovoljno zabave za svoj novac. Ova igra ima neverovatan potencijal, ali treba još dugo da se dorađuje. Naš savet je da je upecate na nekom popustu za nekih godinu dana, u nadi da će svi problemi biti ispeglani.