Miodrag KUZMANOVIĆ

1. avgust 2023.

Svako (i njegov pas) zna ko je Šigeru Mijamoto, tvorac Donkey Konga i Mario braće, verovatno najbitniji autor, dizajner, producent i direktor koji je ikada radio za Nintendo. Za Pikmin serijal kažu da je jedina stvar sa njegovim potpisom koja se loše prodaje, odnosno, jedina franšiza ekskluzivna za Nintendo koja nije „legla” najširem auditorijumu. Pikmin postoji od 2001. godine, kada se prva igra pojavila na konzoli GameCube, a od tada su se pojavile još tri glavne i nekoliko sporednih igara u seriji. Najprodavanija među njima bila je Pikmin 3 Deluxe, koja je otišla u skromnih dva miliona primeraka, što je boranija u odnosu na desetine miliona koje postignu bukvalno svaki Mario i Zelda. Šigeru ima dve teorije zašto je to tako. Prva se tiče real-time strateškog aspekta igre, koji je „težak” za prosečnog igrača, dok duga ima veze sa traumom koju ostavljaju mrtvi Pikmini, koji u svakoj igri ginu kao snoplje.

Čitajući taj intervju i gledajući par videa o starim Pikmin igrama, odlučio sam iz opštekulturnih razloga da i ja jednom kušam tu senzaciju. Moja ćerka je, takođe, naglasila da bi da proba to japansko svetsko čudo, zaintrigirana ultrasimpatičnom estetikom živih biljaka koje vas prate kao kučići. Pikmin 4 biće naš prvi Pikmin, a lore prethodnih nastavaka saznavaćemo usput, uz konsultaciju Wikipedije.

Pikmin 4 je kombinacija real-time strategije i terenskih zagonetki, ekskluzivna za Nintendo Switch i upakovana u jedinstvenu formu koja se viđa izuzetno retko. U ulozi ste jednog od članova spasilačkog tima minijaturnih vanzemaljaca, čiji je brod prinudno sleteo na Zemlju, preciznije, u nečije dvorište na periferiji. Malci, veličine palca, sami ne mogu ništa da urade, ali tu su Pikmini, njihovi biljni pratioci koji se za njih bore, nose stvari, guraju, vuku i uništavaju po potrebi. Naš junak je, praktično, mešavina goniča životinja i mama guske, koju male, živo obojene trčkarajuće biljke prate u stopu i ispunjavaju svako naređenje. Naš junak ima i dvonožnog psa Oatchija, koji služi za jahanje, plovidbu i u nuždi može da zameni Pikmine na poslovima na terenu.

Sve ovo zvuči jako apstraktno, ali neke specifične bizarnosti je jako teško dočarati rečima. Vaš cilj u „dvorišnoj” kampanji je višestruk. Kao prvo, morate da pronađete ostatke tima koji je brodska havarija razbacala po okolini, kao i civile koje je privukao signal za pomoć. Preduslov za otvaranje zona koje ćete potom istraživati jeste Sparklijum, mineral koji služi kao pogonsko gorivo za brodski radar, koji dobijate reciklažom artefakata. Ti artefakti su raznovrsne trice i kučine, razbacane po dvorištu, od metalne pištaljke, preko pokvarenog sata, ogledalceta, žute patke za kupanje i drugog šarenog đubreta koje će vaši Pikmini skupljati i tegliti do parkiranog broda na disenčanting.

Igra počinje izuzetno jednostavno, dajući vam kontrolu nad jednom vrstom Pikmina i malom zonom, bez posebno zaguljenih prepreka. ni crveni Pikmini nemaju neku posebnu sposobnost, osim što su otporni na vatru, sa kojom ćete se susresti tek kasnije. Vaša kontrola svodi se na njihovo bacanje na objekat ili moba sa kojim želite interakciju - na primer, ako hoćete da odvuku odbačenu bejzbol lopticu na reciklažu, lansiraćete tačno određen broj, ne skidajući lopticu sa nišana, a momci će uz motivacionu pesmicu krenuti da tegle taj koristan teret. Igra će vas postepeno uvoditi u posao predstavljanjem zaguljenijih problema, za koje će vam zatrebati druge sorte Pikmina. Žuti pikmini su lakši od crvenih, što znači da ih možete bacati na veću visinu i dosegnuti stvari koje su vam nekad bile van domašaja, a otporni su i na struju, te mogu da uništavaju električne prepreke i efikasnije se bore protiv buba i drugih protivnika koji imaju strujne napade. Tu su, zatim, ledeni Pikmini, koji mogu da zamrznu protivnika, ali i vodene površine koje su vam ranije preprečavale put. Imaćete i plave Pikmine, koji su u stanju da plivaju i da iz vode izvlače korisne predmete, pa bele Pikmine koji truju oponente, kamene Pikmine otporne na štetu, i tako dalje. U Pikmin rezervoaru, koga možete nadograđivati nalaženjem dodataka na terenu, u jednom momentu možete da nosite samo tri vrste Pikmina (uz ograničeni ukupni broj), tako da ćete u kasnijem toku kampanje morati malo i da planirate.

Od tog planiranja, srećom, nikada vas neće zaboleti glava. Pikmin 4 je vrlo opuštena igra, u kojoj, doduše, ponekad ima i napetih situacija, ali nijedan poraz nije permanentan, jer u svakom trenutku situaciju možete „premotati” i učitati neki raniji checkpoint. Neki boss fajtovi znaju da budu zaguljeni, ali svaki šef jasno telegrafiše šta mu je slaba tačka, te inteligentnom kombinacijom Pikmina i jurišanja na psu kada ga dovedete u ranjivo stanje, nijedan vam neće popiti krv i živce.

Igra je, inače, urađena u formi pseudootvorenog sveta. Zone su fizički odvojene jedna od druge i zasebno se otključavaju, ali svaka je relativno prostrana i zahteva dosta vremena da je u potpunosti istražite. Po njima su posejani artefakti, mobovi i veliki broj inicijalno zatvorenih prolaza, koje ćete otvarati kada se dokopate odgovarajućih Pikmina. Kao što vidite, prisutan je blagi miris Metroidvanija koncepata.

U svakoj dvorišnoj zoni postoji određeni broj „pećina”, odnosno, šahtova koji kriju podzemne odaje u kojima važe nešto drugačija pravila nego na površini. Pre svega, u podzemlju imate neograničeno vreme za rešavanje problema, ali ste odsečeni od strukture koja generiše nove Pikmine. Sa druge strane, ispod zemlje nemate komandni limit Pikmina, što znači da sve Pikmine koje pokupite možete da koristite i da ponesete na površinu kada završite sa podzemljem. Te podzemne zone često su lavirinti u kojima su problemi koncentrisani na malom prostoru, gde ima manje opuštanja, a više fokusa ka rešavanju terenskih zagonetki.

Pored artefakata koje reciklirate u Sparklijum, u igri imate i sekundarni resurs, kristale, koji su, takođe, raštrkani po terenu, a ostaju i nakon uništenih prepreka i protivnika. Te kristale vaši Pikmini konvertuju u glinu, kojom na predefinisanim mestima gradite mostiće i otvarate do tada zaprečeni deo određene zone. Kristale ćete koristiti u bazi za kupovinu opreme i potrepština, poput granata i paketa za prvu pomoć. Oprema kojom budžite svog heroja lagano modifikuje način na koji igrate. Dron za izviđanje, na primer, znatno olakšava bauljanje u potrazi za resursima, a svojevrsni „homing beacon” za Pikmine će vam uštedeti puno vremena koje ste koristili da ih manuelno sakupljate nakon svake „tegljačke” akcije. Resursna mehanika prilično je relaksirana i nikada vam neće zatrebati više od par (desetina) minuta da nafarmujete količinu koja vam je potrebna za neki gedžet.

Priča koja prati Pikmin 4 je pitka i jednostavna, ali za moj i ukus moje Katarine, ima za nijansu previše teksta. Vaše kolege u bazi su opširne kao mali Tolstoji, a i preko radija će vas stalno smarati sa savetima i komentarima. Tutorijal, takođe, predugo traje, jer ćete ključne igračke koncepte saznavati i nakon sedam-osam sati od početka igre. Inače, za kompletiranje kampanje biće vam potrebno između dvadeset pet i trideset sati.

Pikmin 4 je idealna igra za malo starije klince, koji su željni da se oprobaju u složenijim igrama, čija simpatična estetika animiranog filma ih povezuje sa lepotama ranog detinjstva. Cela stvar liči na neki rani Pixarov film, pre nego što su sebe počeli da shvataju previše ozbiljno, odnosno, pre nego što je grozni Dizni stavio šapu na njih. Za ljude sa slasnom dioptrijom, poput mene, malo je nezgodna za igranje u handheld režimu, zbog pregršt vrlo sitnih detalja, ali na TV-u, sve nekako sedne na svoje mesto.

Koncept igre, istovremeno napredan i opušten u single-playeru, nudi i mogućnost kooperativnog igranja, u okviru koga drugi igrač služi kao pomoćni „strelac” koji baca kamenčiće po okolini, što je uloga koju bukvalno možete dodeliti i četvorogodišnjaku da bi imao utisak na nešto radi i doprinosi zajedničkom uspehu. Za zahtevnije igrače, postoji i multiplayer, koncipiran oko borbe za skor u areni, prepun protivnika koji su sve, samo ne naivni.