Bojan JOVANOVIĆ

1. avgust 2023.

Studio Red Barrels nedavno je započeo sa early access pristupom treće po redu igre u serijalu Outlast. Radi se o svojevrsnom eksperimentu sa poznatim formatom i još jednim naslovom koji nas ubeđuje da je Noć veštica negde tokom leta, umesto na kraju oktobra.

Vremenski, Trials je smešten pre događaja iz prethodnih igara, u vreme Hladnog rata. Zla korporacija Murkoff, koja je prste umešala u poznate nam događaje, nasilno „regrutuje dobrovoljce” sa ulica grada i baca ih u sadističke izazove gde testira uređaje za kontrolu uma.

Glavna razlika u odnosu na ranije Outlast igre je u tome da je ovo multiplayer naslov, zamišljen kao niz izazova sa progresivno težim zadacima kroz koje unapređujete svoj status pokusnog kunića i sakupljate keš za kastomizaciju. Sve to, naravno, ponavljate do iznemoglosti. Iako je sasvim moguće igrati potpuno solo i imati otprilike isti ugođaj kao da igrate klasični Outlast, ipak je bolje da uskočite u lobi sa drugim igračima i zadatke rešavate koordinisano. Podržana je igra za maksimalno četiri igrača, ali isključivo u kooperativnom režimu. Za protivnike je zadužena AI rutina i sijaset skripti i prepreka koje zagorčavaju život. Glasovna komunikacija je, razume se, od neprocenjive važnosti.

Suština Outlast Trialsa i dalje je šunjanje po mraku sa naočarima za noćno osmatranje, uz stvaranje što je moguće manje buke. Ponovo, naravno, sakupljate baterije kako biste mogli da vidite išta na dva koraka dalje od vas, ali vam je ovoga puta inventar ograničen na samo tri predmeta koje možete istovremeno da ponesete. To vas primorava na ozbiljno teške odluke, naročito kada ste pred izborom između još baterija, bandaža za rane ili alatki za obijanje brava. A možda je bolje poneti flašu ili ciglu, kako biste skrenuli pažnju patroli i bezbedno prošli dalje. Direktna konfrontacija ne dolazi u obzir, naročito u početku kada nemate ništa od gedžeta kojima možete da kupite sebi više vremena u sred opšte jurnjave. Pogibija, pritom, nije kraj igre, to jest, odabranog nivoa. Ako ste solo, bićete vraćeni u život nedaleko od mesta na kom ste stradali, sa punom linijom zdravlja i spremni da idete dalje, dok u multiplayer režimu imate malo vremena da palog saborca vratite na noge.

Što se samih nivoa tiče, potpuno su zasebne celine koje ne povezuje neka priča, makar za sada. Prvo poglavlje je policijska stanica, drugo je zabavni park, a treće ukleto sirotište. Fali samo još psihijatrijska ustanova da se zaokruže stereotipi. Svakom ćete se vraćati više puta kroz takozvane „programe”, koji obuhvataju velike misije (čije prvo igranje može potrajati i do 90 minuta), kraće izazove i konačni test vaših sposobnosti i poznavanja teritorije. Ima tu svačega: od popravljanja generatora, sve sa mini-igrom „pozajmljenom” iz Dead by Daylight, preko pronalaženja ključeva, do guranja kolica niz vijugav put dok izbegavate da vas iko vidi. Akcije i (ne)uspeh vam donose novac za kupovinu krpica za lika i opremanje vašeg malog kutka u glavnoj prostoriji, ali i za otključavanje perkova i specijalki kojima ćete malo podići šansu preživljavanja na težim nivoima.

Kako je ovo, ipak, jedan Outlast, određena doza gadosti morala je da postoji, pa bi igrači slabijeg želuca definitivno trebalo da izbegnu Trials. Već u tutorijalu bićete počašćeni scenama sakaćenja i hektolitrima krvi, a nedugo zatim kopaćete po grudnim koševima tražeći ključ. Sve to, vremenom, postaje samo šum u pozadini, uz utisak da je pažljivo tempiranje manjeg broja grozota moglo da bude efektnije od konstantnog zasipanja igrača gadostima. Igru, inače, pogoni Unreal Engine 4 i, barem po pitanju okruženja i osvetljenja, izgleda za dva koplja bolje od Outlast 2.

Iako nije punokrvni nastavak serijala, Outlast Trials već u svom ranom izdanju ima solidno sadržaja da horor fanatike drži satima prikovane uz ekran. Autori tvrde da je plan da igru doteraju do verzije 1.0 kroz nekoliko meseci, a videćemo da li će najavljeni live service model moći da istera ekipa koja do sada nije radila na njemu.