Miodrag KUZMANOVIĆ

1. avgust 2023.

Analizirajući ložačke aspekte PC multiplayer scene, površan posmatrač bi zaključio da osim extraction shootera i battle royale naslova niko ne igra ništa drugo. Istina skrivena iza brega je da Counter-Strike i dalje suvereno vlada i da postoje desetine miliona igrača koji se uopšte ne obaziru na druge igre i žanrove. Možete samo da pretpostavite šta će da se desi kada Valve konačno odveže Counter-Strike 2 i pusti ga da divlja.

Ako postoji nekakav pad na multiplayer sceni, on prvenstveno kači vojne pucačine sa klasičnim režimima timske igre. Katastrofalno stanje u kome je Battlefield 2042 ponuđen igračima stvorilo je rupu koju godinama niko nije pokušao da zatrpa. Battlefield je u međuvremenu toliko pečovan, da je postao (skoro) respektabilan, ali je njegov voz nepovratno prošao. Na stanicu je, potpuno iznenada, doćuhućuhao BattleBit Remastered, jeftini, PC ekskluzivni i vizuelno jedinstveni klon BF-a, koji je ovog leta napravio mini-zulum na sceni multiplayer pucačina. Kada ste poslednji put čuli da je jedan indiemultiplayer FPS, koji se, pride, plaća, umesto da je f2p, uspeo da privuče multi-milionsku publiku čim je pomolio nos u early access? Ovakva čudesa su moguća samo na PC-u, hteli mi to da priznamo ili ne.

BattleBit Remastered, delo tročlanog razvojnog tima, toliko prži i dominira da je buka privukla i mene, koji sam mislio da dve strane „Prvih utisaka” u ovom broju popunim sa Six Days in Fallujah. Faludža, ta grobnica američkih marinaca, takođe je tek došla u early access, ali je toliko rano-alfasta da je najbolje sačekati nekoliko meseci da neke stvari dođu na svoje mesto. BattleBit Remastered, sa druge strane,deluje neuporedivo kompletnije, štaviše, rekordno kompletnije u odnosu na bilo koju drugu igru koja je ikada ušla u Valveov rani pristup na Steamu. Neka vas ne zbuni Remastered u naslovu, jer se originalni BattleBit, najavljen 2016. godine, nikada nije pojavio kao full igra, nego je razvijan, evoluirao i toliko je izmenjen u odnosu na početnu ideju, da je, praktično, remasterizovan u hodu. Ljudi se frljaju izrazima koji posle nekog pogode u glavu...

Šta su glavna obeležja BattleBit Remastereda? Pre svega, masovne bitke sa maksimumom od 254 igrača po serveru. Pored režima i mapa za 127 vs 127 igrača, u igri imate i komplemente od 64 vs 64 i 32 vs 32 igrača. Za sada postoji devetnaest mapa koje možete da igrate u dnevnoj i noćnoj varijanti u čak sedamnaest različitih režima. Ti režimi kombinacija su klasika koje postoje u Battlefield i Call of Duty igrama - Rush, Conquest, Domination, Team Deathmatch, Frontline, Gun Game, Infantry Conquest... Igra ima i unikatne režime, kao što su Cash Run, Infected, Suicide Rush, Voxel Fortify i druge, a zbog velike popularnosti, uvek će se naći dovoljno igrača za formiranje partije u bilo kome od njih. Kad sam već kod toga, igra podržava i automatski i manuelni mečmejking uz pomoć server browsera. Ovaj segment igre se još uvek razvija, jer su filtracioni parametri za te, namenske servere prilično siromašni, a igra vam još uvek ne dozvoljava da zakupite i postavite sopstveni server (ako imate ozbiljan klan, tako nešto bi vam svakako bilo potrebno). Ali, igra je tek ušla u early access, dajmo joj još mnogo vremena da raširi krila i dosegne visine koje zaslužuje.

Druga distinktivna karakteristika igre je low-poly grafika, sa vrlo specifičnim šmekom. Ako u kući imate dete koje ide u osnovnu školu, sigurno znate šta je Roblox. Ta multiplayer platforma i igrački servis sa specifičnim vizuelnim stilom koji je istovremeno prijemčiv klincima i optimizovan za najširi spektar mobilnih uređaja, popularna je u tolikoj meri da su autori BattleBit Remastereda, u oficijelnom FAQ-u, eksplicitno naglasili da njihova igra neme veze s Robloxom. Sve u BattleBitu je kockasto i svedeno, ali simpatično na način koji se možda neće svideti baš svakome. Nekom će ovo možda ličiti i na LEGO, pogotovo zbog modela likova koje posmatrate iz neposredne blizine. Glave u igri su kopija onih na LEGO-figuricama, definitivno.

Nusproizvod jednostavnog vizuelnog dizajna igre je relativno niska hardverska zahtevnost, koja igračima sa slabijim mašinama omogućava igranje sa pristojnim brojem frejmova. Pre nego što padnete u iskušenje da Battlebit Remastered definišete kao multiplayer pucačinu za sirotiLJu, konsider dis - ovo je idealna igra za e-sports klasirane monitore, koji podržavaju osvežavanje slike od 120 i više herca. Niko od nas pilića nema i neće imati PC koji može da tera Call of Duty: Warzone u 240 herca u 1440p ili 2160p, sa makar srednjim nivoom detalja, ali uz malo tweakovanja, tako nešto je moguće ostvariti u ovom Robloxolikom šuteru. Naravno, nije takav rifreš zaista potreban svakom od nas, ali nam ne treba ni letovanje na Maldivima, pa, ipak, želimo da makar jednom odemo tamo, pre nego što potonu, zar ne? Autori kažu da se igra konstantno optimizuje za visokofrejmažno igranje, kao i da netcode ima vrlo veliki tick rate (ne kažu koliki), tako da će igrači sa najboljim refleksima definitivno osetiti boljitak igranja u više FPS-a.

Na najvećim mapama, onim za 254 igrača, BattleBit Remastered evocira najbolje Battlefield uspomene. Tenkovi, transporteri, helikopteri i šest igračkih klasa (Assault, Medic, Engineer, Support, Recon i Commander) šibaju se jedni sa drugima u predivnom kockastom okruženju. Svaka klasa ima jedinstveni arsenal oružja i gedžeta, pa po tom parametru, igra ponajviše liči na Battlefield 4 u koga je neko integrisao vrlo masivne mape. Nakon svake partije, u lobiju možete da glasate za sledeću mapu ili režim, ali i za doba dana. Night-vision naočare i baterijske lampe na automatskim puškama daju potpuno novu dimenziju šibanju, ali i pomažu da se donekle suzbije gorući problem snajperista-kampera koji dominiraju na mapama sa mnogo brisanog prostora. Igri, za sada, nedostaje manjih mapa baziranih na jurcanju po enterijerima, što može da odbije publiku koja od vojnih šutera preferira Call of Duty ugođaj. Možda je, ipak, nerealno očekivati od jedne indie pucačine da bude baš sve za baš svakoga?

U igri postoji meta-progresija koja podseća na miks CoD i Battlefield napredovanja. BattleBit Remastered ima dve stotine igračkih nivoa koje ćete lagano grindovati i otključavati oružje, oruđe i raznovrsne klasne gedžete. Oružje je realno, a ne fiktivno, što doprinosi realizmu, i moguće ga je kastomizovati nišanima i raznim drugim dodacima, čiji se kriterijumi za otključavanje svode na broj killova. Taj grind zna da bude monoton i valjalo bi ga zabiberiti sa malo varijacija i raznovrsnosti. Po mom mišljenju, poslednji Call of Duty (Modern Warfare II) ima najbolje rešen sistem unlocka, bez obzira na nelicencirano oružje koje ga ruži.

U BattleBit Remastered je implementiran odličan proximity voice chat, koji obezbeđuje verbalnu komunikaciju i koordinaciju između obližnjih igrača, ali ga čuje i protivnik, što ponekad ima urnebesne posledice. Voice chat ljudi najviše koriste za zapomaganje kada su ranjeni i čekaju da ih neko rezuje pre nego što istekne vreme i respawnuju se. Help me, bro! Please, bro, rez me, bro! Where are you going, bro?

Šta bih, ovako na blic, zamerio BattleBitu? Unutrašnjost zgrada i objekata u igri jezivo je bezdetaljna i u većini slučajeva ćete imati osećaj da vas je neko smanjio i ubacio u LEGO kockicu. Developeri moraju ozbiljno da porade i na fizici borbenih vozila, jer sada klize po terenu kao namašćeni čamci od pleksiglasa. Valjalo bi osvežiti i zvučnu biblioteku eksplozivnih i pucačkih efekata koji su, za sada, veoma bledi. U igri nema zaglušujućih eksplozija, niti ušiparajuće pucnjave, već sve deluje nekako... meketavo, valjda da ne dođe u koliziju sa glasovnom komunikacijom među igračima. Rešenje je prosto - naterajte ljude da se deru, ukoliko žele da pričaju dok pucaju iz Kalašnjikova.

Što reče jedan strani kolega, formula uspeha BattleBit Remastereda je vrlo jednostavna - igrači vole kada za male pare dobiju MNOGO sadržaja. U early access verziji, igru možete da nabavite za nekih sedamnaest evra, što je prva i poslednja kupovina koju ćete preduzeti u vezi sa njom. Nema season passa, nema skinova za pare, niti sličnih derikožačkih budalaština. Ko bi rekao će ljudi dobro reagovati na tako nešto?