Miodrag KUZMANOVIĆ

1. avgust 2023.

Uspešni, inteligentni ljudi često imaju slepu tačku, koje ne samo da nisu svesni, nego ne mogu da je pojme čak ni kada im je neko nacrta i tutne ispred nosa. Prošlog meseca, imao sam čast i nezadovoljstvo da uživo gledam Jensena Huanga, velikog gazdu Nvidie, koji je iskoristio tajvanski Computex da publici prezentuje reorijentacijau kompanije u pravcu AI superkompjuteraštva. Sasvim je u redu što je gospodin namirisao stotine milijardi dolara, odlučivši da ga sitno-potrošački, gejming-hardverski biznis, jednostavno, više ne zanima. Zašto bi se zezali sa sirotinjom koju je nemoguće zadovoljiti, kada resurse mogu da usmere ka korporacijama koje su u panici da ne zaostanu u AI trci? Zašto da se zamajavaju sa nekom RTX 3060 boranijom, kad mogu da štancuju serverske sisteme koje naplaćuju kao što je Fajzer naplaćivao kovid vakcine u sezoni 2020/2021?

Ono što mi se nije dopalo bio je agresivni gaslighting, odnosno, manipulacija kojom je publici, koja nije naprasno prestala da bude zainteresovana za gejming, pokušao da objasni neverovatnu korist koju će igre imati od veštačke inteligencije. U tom cilju, demonstrirao je cyberpunk barmena, real-time AI NPC-a, koji je koristio serverske machine learning sisteme radi interakcije sa igračem. To je izgledalo toliko jadno, drveno i neuverljivo, da su Jensenov agresivni entuzijazam i gestikulacija bili superbizarni. Lik me je podsetio na kućnog prodavca koji je mojim roditeljima 1994. pokušao da uvali neki retardirani Zepter paročistač. Taj stepen loženja kojim je objašnjavao sisanje i pokreti koje je pravio naterali su mog konzervativnog oca da ga izbaci napolje, jer je istripovao da je prodavac sodomit koji mu sugeriše grijeh. Jensen je pokušao da nam proda eliksir od zmijskog ulja, potpuno uveren da poseduje Džobsov talenat za krivljenje realnosti. Na njegovu žalost i žalost njegove kožne jakne, nema ga, i to je slepa tačka koje sedokosi CEO nije svestan.

Da li će „AI” u jednom trenutku zameniti čoveka koji piše scenario, zaplet i dijaloge u igrama? Apsolutno sam siguran da će biti mnogo eksperimenata na tu temu, od kojih će neki biti izuzetno upečatljivi. Ali, igre kreirane pomoću AI će imati isti problem kao i portali i novine čije vesti piše AI - jalovost. Ko će upijati takav sadržaj, osim nesrećnika sa četiri razreda osnovne škole? Mediji i razvojni timovi koji se budu preorijentisali na AI radi stvaranja komercijalnog sadržaja neumitno će srozati prijemčivost svojih proizvoda. Sama svest da je nešto što bi trebalo da vas oplemeni, zabavi ili informiše čista sintetika biće dovoljna da svako, iole pismen i delimično prefinjen, takav content odbaci. Sadržaj generisan pomoću AI će neumitno poći putem brze hrane zaslađene kukuruznim sirupom - jede je onaj ko mora ili ko ne zna za burek i jogurt. Možda je bolji primer seks sa gumenom baterijskom lampom, umesto sa pravom osobom - jeftiniji je, brži i zahteva manje truda, ali svako ko ima izbor izabraće težu, autentičnu varijantu.

Moram ponovo da apelujem na progresivnu javnost da nađe neki drugi termin za mašinsko učenje i analizu obrazaca (pattern recognition) - tu kombinaciju i dalje zovu AI-em, iako ona nema realne veze sa veštačkom inteligencijom. Kako je moguće da su ljudi već zaboravili na Artura Klarka, Vilijema Gibsona i druge pionire naučne fantastike koji su naširoko pisali o tome. Ovo što ljudi novinarskog obrazovanja nazivaju AI-em nema svest, motivaciju, nagone i instinkte, već pre-programirane obrasce. Baza podataka nikada neće postati svesna sebe, niti će lansirati nuklearke na Ruse, u nadi da će njihov odgovor eliminisati lokalne protivnike. Za tako nešto nije potreban samo hardver koji još nije izmišljen, već i potpuno nova filozofska postavka po kojoj bi OS takvog hardvera bio pisan. Zapravo, nisam uopšte siguran da je digitalna ličnost sa svesnim atributima teoretski moguća, osim surogata koji dobro simuliraju neke aspekte autonomnosti.

To su pitanja od kojih boli glava, a koja će sigurno biti korišćena za seriju legislativnih dimnih zavesa u decenijama koje dolaze. Neukost glasačke baze, kombinovana sa političkim lukavstvom zakonodavaca biće iskorišćena kao perfektan supstrat za progresivno ukidanje sloboda. Danas se goveđi prdež koristi kao argument za globalno uništavanje individualnih poljoprivrednika i ukrupnjavanje poseda; šta mislite, šta će doneti fabrikovan strah od inteligentnih robota i zlih kompjutera koji nam rade o glavi?