Miodrag ROBOVIĆ

1. maj 2023.

Tradicionalno, svake godine u aprilu stiže nam prva verzija Ubuntu Linuxa za tekuću godinu. Ovoga puta, dovitljiv naziv koji distribucija nosi je Lunar Lobster, a inovacije su brojne, makar na papiru. Pošto inovativnost nije garancija napretka, već na početku teksta ćemo otvoriti pitanje budućnosti ove, nekada šampionske distribucije, tako da su sledeći redovi usmereni pretežno na to.

Novo, a nije

Ali, za početak, novi Ubuntu stiže sa Linux kernelom verzije 6.2, GNOME 44 okruženjem uz klasične Ubuntu izmene i, posle zaista puno vremena, potpuno novim installerom. On je razvijen u Flutter UI SDK, čiji je tvorac Google, tako da je jasno zašto izgleda lepše od većine drugih alternativa za instalaciju Linuxa. Ono što, međutim, nekome može da zasmeta jeste to što ovaj program još uvek ne podržava fajl-sistem ZFS (u toku pisanja ovog teksta, Ubuntu 23.04 još uvek je u Beta fazi, a dok vi čitate, možda već postoji ova opcija). Ukoliko želite ZFS, na raspolaganju je drugi ISO koji ima tu mogućnost, doduše, uz legacy installer. Što se tiče samog procesa instalacije, priča je ista kao i do sada. Osnovni parametri sistema podešavaju se tokom jednostavne i brze instalacije, a u post-instalacionom procesu, to radite kod postavki vezanih za korisnika.

Još jedan zanimljiv dodatak je da sada dobijamo tri nova, zvanično podržana „ukusa”: Ubuntu Unity, Ubuntu Cinnamon i Edubuntu. Verzije sa ostalim grafičkim okruženjima takođe su dobile svoj 23.04 ISO, tako da vam je na raspolaganju dosta opcija.

Ostalih unapređenja „ispod haube” ima dosta, ali se uglavnom svode na nove verzije programa kojima Ubuntu i Linux generalno raspolažu. Ono što je izdvojeno kao najbitnije od ovih su GCC 13 (sistemski kompajler), systemd init 252.5, nova verzija BlueZ Bluetooth menadžera konekcija i Mesa 23 set grafičkih drajvera, što ide ruku pod ruku sa novim unapređenjima Protona i Vulkan API-ja, pa ćete izvući koji FPS više u igrama u odnosu na prethodne verzije (ovo se, uglavnom, odnosi na integrisane Intel UHD grafičke kartice). Važno je napomenuti da su sve ove stvari, osim kernela 6.2 i novog GNOME okruženja, dostupne na verzijama Ubuntu 22. Takođe, da uz malo više terminala možete da instalirate i ove dve stvari koje nisu dostupne kao paketi na starije Ubuntu Linuxe. Potpuno razumevajući biznis model i cikluse objavljivanja ove distribucije, moramo da primetimo da su sva unapređenja površinska. Pa, čak i uz dve najsvetlije tačke, poput kernela i grafičkog okruženja.

Što se tiče novina u sferi korisničkog interfejsa i korišćenja, tu je situacija slična kao i u prethodnom slučaju, kod osnove sistema. Dakle, ništa suštinski novo. GNOME 44 smo obradili u prethodnom broju. Tekst s razlogom krasi naslov „Malim koracima napred”. Isto važi i ovde, samo se naglasak stavlja na „male korake”, a ne na „napred”.

Ono što je posebno kod Ubuntu verzije za ovo okruženje je tek nekoliko stvari. Prvo što se vidi je to da su pozadinski programi i dalje u panelu na vrhu, a ne u sistemskom meniju, što nalaže novi GNOME. Naravno, klasične postavke za teme i boje detalja su i dalje tu, a sada imate i brojač nepročitanih obaveštenja na ikonicama na panelu. Kada već govorimo o panelu (Ubuntu Dock), dodata je posebna stranica sa svim postavkama vezanim za izgled, ponašanje, poziciju i slično u Podešavanja. Ovo je svakako dobrodošao korak, s tim što su opcije koje vam stoje na raspolaganju kilometrima daleko od onih koje sadrže ekstenzije Dash to Dock i Dash to Panel. Da pojasnimo „kilometrima unazad”. Svejedno, imate osnovne funkcije, ako vam ne treba ništa više: automatsko skrivanje, koje oslobađa znatan broj piksela na ekranu i koje u profesionalnoj upotrebi pojedinih programa dosta znači; zatim, podešavanje pozicije, postavljanje maksimalne dužine panela (iako se takvom estetikom dobija prazan prostor), veličina ikonica i tome slično. Ekstenzija Tiling sada dolazi po defaultu. Za one koji ne znaju, tiling je automatsko i dinamično postavljanje prozora na ekranu prema matrici koju odaberete unapred. I na ovom dodatku kao da se štedelo, pa ako zaista želite režim tiling, koji je bogat opcijama, instalirajte neku od brojnih GNOME ekstenzija.

Da ne bude da je sve crno, Ubuntu 23 je, kao i njegovi prethodnici, i dalje vizuelno privlačna distribucija. O konzistentnosti grafičkog okruženja i stabilnosti same distribucije ne treba pričati iznova, sa svakom novom verzijom, barem dok se stvari drastično ne promene. Ubuntu je stabilan operativni sistem, prijemčiv početnicima, čemu svedoči da je druga po redu najkorišćenija Linux distribucija kod gejmera, barem prema Steam analizama za mart 2023. godine.

Pošto je statistika bez konteksta ravna propagandi, pomenućemo da je prva distribucija na ovoj listi Arch Linux (ipak je on u osnovi Steam Decka) sa 0,09 procenta ukupnog tržišta, dok Ubuntu dobacuje do 0,08 procenta. Ukupno, to Linuxu daje svega 0,84 procenta tržišta, što znači da Ubuntu i dalje nije go-to za gejming. Kako u široj, tako i u Linux sferi.

Dve posebne boljke

Novina je i Ubuntu Software Centre, sa ispoliranim interfejsom i dodatim kategorijama za snap pakete. Umesto DEB paketa, sada su podrazumevane snap alternative, koje će biti forsirane ukoliko ne promenite postavke unutar prodavnice programa. Znamo da je snap projekat iste korporacije koja radi i na Ubuntuu, ali to nikako ne može da bude opravdanje zašto se u jednom operativnom sistemu nameće jedna stvar, dok se istovremeno otežava podrška za „kontejnere”. Naravno, sa tačke gledišta korporacije, sve je moguće. Njihov je sistem, pa je njihovo i pravo da rade šta žele, a kome se ne sviđa, uvek može da kreira distribuciju i izmeni stvari po svom ukusu. Da je to tako lako, verujemo da bi bilo još dosta derivata Ubuntua.

Ali, kao što smo zaključili u prethodnom izdanju u tekstu za GNOME 44, onda takav projekat treba da prestane da se reklamira kao community - društveni, zajednički. U ova dva slučaja, jedino što pripada „zajednici” je kôd kojim su dobrovoljno doprineli, a ne proizvod koji su dobili nazad.

Ovo nije nikakav vid subjektivnog ili marksističkog pogleda na Ubuntu poslovanje, već analiza iste te „zajednice” kojom Canonical (firma iza Ubuntua) maže oči. Na mnogim forumima, u chat sobama, na zvaničnom Matrix kanalu za Ubuntu, pa i na Linux YouTube sceni, situacija je umnogome drugačija od onoga što bi Ubuntu da vam predstavi. Iz izdanja u izdanje, sve vri od žalbi, a najsvežiji spor je upravo oko forsiranja snap paketa, koji dugo važe za tehnički najgore rešenje kada govorimo o „kontejner” programima.

Tu je i jedna mnogo gora stvar, pravi tabu u FOSS svetu - reklame. Iako su inicijalno vezane za Ubuntu Pro, sve gorenavedene zajednice pominju i reklame kod klasičnih verzija i to unutar pretrage sistema na Overview ekranu, unutar terminala, kada se koristi apt komanda, pa čak i u Ubuntu Software. Istina, tokom desetodnevnog testiranja distribucije u svakodnevnoj radnoj atmosferi, autor ovog teksta se nije susreo sa ovime. Baš nijedna jedina reklama. Ali, ukoliko pretražite internet na datu temu, videćete o čemu se govori, kao i brojne dokaze za to.

Ukoliko vam se, ipak, pojavi reklama pri korišćenju komande apt, potrebno je da uradite sledeće: sudo systemctl disable ubuntu-advantage. Ukoliko ni to ne pomogne, onda jednostavno obrišite sve fajlove koji se koriste kao reklame: sudo rm /var/lib/ubuntu-advantage/messages/*.tmpl.

Šta dalje?

Da se vratimo na pitanje sa početka teksta. Dva puta godišnje stiže nova verzija Ubuntu Linuxa. Dva puta godišnje, već dugi niz godina, nemamo ništa na meniju što bi nam usmerilo pažnju baš na Ubuntu. Ako otvorite SK 6/22, videćete tekst gde poredimo Ubuntu 22.04 LTS sa, tada novim, Fedora Linuxom. Iako je navedeni, stariji Ubuntu imao manje kontroverznih odluka i poteza nego verzija 23.04, u zaključku teksta napisali smo da se otvorilo više pitanja nego što je dobijeno odgovora. Sada je, u najmanju ruku, isto. Prateći rad i razvoj ove distribucije tokom svega nekoliko verzija unazad, jasno se vidi linearan trag napretka korporacijskih odluka vođenih zaradom, smanjivanje slobode za personalizaciju sistema (naravno, Linux ostaje Linux, samo se ovde spremite na malo više rada), aktivno odbijanje zahteva korisnika i, što je najgore, sve manje i manje upadljiva unapređenja i izmene. Ako pogledamo Git za Ubuntu (mainline verziju), vidimo trend opadanja doprinetog kôda. Nije teško isto to uočiti „golim okom” tokom korišćenja distribucije.

Naravno, ponovo ističemo činjenicu da je Ubuntu jedan stabilan i, sve u svemu, dobar izbor. Od multimedije, preko igranja, do profesionalnog rada (sve u granicama Linux mogućnosti), dobijate solidan spoj novih i stabilnih verzija svih paketa. Ipak, koliko dugo će se to nastaviti? Koliko dugo će ova distribucija nastaviti da bude prva kapija za nove korisnike i koliko dugo će Ubuntu uspeti da ostane zaista Linux, a ne samo Linux izdanje nečega poput Windowsa ili, čak, macOS-a? Sadašnji koraci ukazuju upravo na rezultate.