Vladimir TRAJKOVIĆ

1. maj 2023.

U prošlom broju (i.sk.rs/32137) pozabavili smo se sa dva najjača modela pete generacije AMD-ovih Ryzen procesora. Jedan od njih bio je i „trodimenzionalni”, odnosno, model sa 3D V-Cache tehnologijom, čija suština je u dodatnom (ogromnom) kapacitetu L3 keš memorije, a što posebno prija igrama. Ovoga puta, nastavljamo sa 3D modelima, doduše, u nešto skromnijoj i pristupačnijoj varijanti, ali ništa manje zanimljivoj, naprotiv.

Prvi među njima je model sa oznakom 7900X3D - procesor uobičajene, chiplet konstrukcije, karakteristične za Ryzen procesore, koja podrazumeva izdvojenu pločicu (die) na kojoj se nalaze sama jezgra i IOD (input/output die) dela. S obzirom na to da ga čini 12 fizičkih jezgara, sastavljen je od dve pločice sa jezgrima, jer jedna pločica može da sadrži najviše osam jezgara i kao takva čini jedan CCX (core complex), kao i od pomenute IOD celine. Na svakoj od CCX celina isključena su po dva jezgra, pa je, tako, dobijeno 12 funkcionalnih jezgara.

Za razliku od svog „običnog” blizanca, modela sa oznakom 7900X, ovaj je donekle zakinut na inicijalnom radnom taktu, koji je za 300 megaherca niži, dok su maksimalne boost vrednosti ostale nepromenjene, ali je sigurno da će manji broj jezgara dostići maksimalnih 5,6 gigaherca, uzimajući u obzir potrošnju, koja je znatno snižena - 120 naspram 170 vati. Kao i kod svih drugih 3D modela, i ovde je zagrevanje velika prepreka efikasnom hlađenju, jer je dodatna L3 keš memorija (koja je duplo većeg kapaciteta u odnosu na „običan” 7900X - 128 naspram 64 megabajta) smeštena iznad ostalih komponenata CCX dela, u sendviču između jezgara i metalnog poklopca procesora, tako da, u suštini, predstavlja svojevrstan izolator i otežava efikasno hlađenje jezgara.

Kao i kod najjačeg, 7950X3D modela, AMD je i ovoga puta odlučio da samo jedna od CCX pločica bude „pojačana” delom sa tranzistorima koji čine dodatni L3 keš, dok druga CCX grupa ostaje „gola” i ne razlikuje se od onih koje se ugrađuju na „običan” 7900X. Naravno, obe CCX grupe imaju pristup punom kapacitetu keš memorije, s tim što ovakvo rešenje nameće neke kompromise. Na primer, pošto se fizički nalazi na jednoj od pločica, latencije dodatnog keša biće niže kada mu pristupaju procesorska jezgra sa kojima je direktno povezan; ali, zbog toga što se fizički nalazi između tih jezgara i metalnog poklopca procesora, koji služi da odvodi toplotu sa njih, ta jezgra biće slabije hlađena, pa je neophodno da im se radni naponi i radni takt postave na konzervativnije vrednosti. Sve ovo za rezultat ima procesor koji se sastoji od dva dela različitih brzina. Viši radni takt ili niže latencije keš memorije, šta je brže? Na ovo pitanje nema lakog i konkretnog odgovora, već je najpribližnije tome da „sve zavisi od situacije i radnog zadatka”. Upravo zbog toga je AMD uložio mnogo truda u softversku podršku ove tehnologije, kako kroz drajvere, tako i kroz apdejte u samom Windowsu. Cilj je jasan - što efikasnije rasporediti radne zadatke na različita jezgra procesora, a u zavisnosti od toga šta softveru koji se trenutno izvršava više „leži”.

E, zato kod drugog modela kojim smo se pozabavili nema tih dilema. U pitanju je 7800X3D, direktni naslednik pionira među 3D procesorima, modela sa oznakom 5800X3D, s kojim je zaokružena prethodna generacija Ryzena. Kako se sastoji od jedne CCX grupe, kod koje je funkcionalno svih osam jezgara, dodatna keš memorija „zavarena” je direktno iznad njih, pa sva jezgra imaju jednako brz pristup njenom punom kapacitetu. Pored toga, postojanje samo jedne CCX grupe podrazumeva da i prediktor, odnosno, algoritam za dodelu zadataka jezgrima ima mnogo lakši posao, što dodatno utiče na brzinu izvršavanja zadataka i sniženje latencija. A kako su igre među onim vrstama softvera koje ne haju mnogo za brojnost, već više za brzinu procesorskih jezgara, a, pritom, znaju i da iskoriste izdašan kapacitet brzog L3 keša, trebalo bi da je ovo pun pogodak i najbrži procesor u igrama na svetu. A, da li je to baš tako?

Odgovor na ovo pitanje nimalo nije jednostavan. Pre svega, kapacitet keš memorije jeste značajan, ali ne uvek i presudan faktor kada su performanse u igrama u pitanju, a što zavisi i od konkretne igre i načina na koji je optimizovana. U nekim slučajevima razlika je neznatna, gotovo neprimetna, dok je u drugim drastična. Pored toga, to što se 7800X3D sastoji od samo jedne CCX grupe na kojoj se nalazi i dodatni keš ume da bude mač sa dve oštrice, jer je zagrevanje jezgara izraženije nego kod modela koji se sastoje od dve CCX grupe, od kojih je jedna „gola”, tj, bez 3D keša, pa ta jezgra mogu da dostignu višu radnu frekvenciju usled manjeg zagrevanja, a što ima više efekta u nekim igrama od samog kapaciteta L3 keša. Upravo zbog toga, performanse koje pruža 7800X3D nisu sasvim konzistentne, tako da je negde brži i od najjačeg modela - 7950X3D, koji ima duplo više jezgara, ali ume da bude i sporiji od 7900X3D u nekim situacijama, što se pokazalo i tokom našeg testa.

Još jedna bitna stavka je i rezolucija u kojoj se mere performanse. Iz prakse je poznato da su razlike u performansama, kada su igre u pitanju, među procesorima najizraženije pri nižim rezolucijama i nižem nivou grafičkih podešavanja. Međutim, malo ko će kupiti skup i brz procesor da bi igrao igre u 1080p na niskom nivou grafičkih detalja. Tako nešto ima smisla u e-sports igrama, gde lepota grafike, zapravo, ometa i odvlači pažnju igrača, ali to su vrlo specifične situacije i igre. U izglednijem slučaju, gde vlasnik samo želi da se što udobnije igra, teško da će se odlučiti za „najbrži gejmerski procesor”, a da ostatak konfiguracije ne prati ove superlative. To se naročito odnosi na grafičku karticu, jer da bi 7800X3D zablistao u punom sjaju, čak i sam AMD preporučuje da mu društvo pravi neki od monstruma, poput GeForce RTX 4080 ili, još bolje, čak RTX 4090! U takvim okolnostima, situacija je jasna - 7800X3D sija poput Sunca i konkurenciju ostavlja u blatu, ali postavlja se pitanje da li je on zaista spreman da bude deo jedne high-end mašine i u drugim zadacima, osim igranja?

E, tu već stvari stoje malo drukčije. U svemu, sem u igrama, 3D modeli su, generalno, sporiji od svojih „običnih” parnjaka. Doduše, „običan” 7800X još uvek nije predstavljen, ali prvi sledeći, model sa oznakom 7700X (SK 11/2022), jasno je brži u svim ostalim zadacima, a osetno je jeftiniji. Slično je i sa poređenjem „običnog” 7900X (SK 12/2022) i 3D verzije. Ako u obzir uzmemo i to da su „trodimenzionalne” verzije i osetno skuplje od svojih parnjaka, postavlja se pitanje njihove isplativosti, jer predstavljaju hardver koji je vrlo specifičan i potpuno posvećen uspehu u samo jednoj sferi - igrama. Pritom, iako neosporno brži od svega što postoji, razlika nije uvek izražena, a najčešće nije čak ni mnogo primetna u svakodnevnom igranju. Istina, padovi frejmrejta su gotovo nepostojeći i to doprinosi ukupnom komforu prilikom igranja, ali verujemo da će samo najzahtevniji entuzijasti, koji sebi mogu da priušte i ostatak konfiguracije na najvišem nivou, moći da uživaju u tome, dok će većina igrača sa prosečnim grafičkim karticama svakako morati da bude spremna i na mnogo veće kompromise, nego što je to povremeni frame drop u igrama.

Ovakva diversifikacija posebno je izražena kod 7800X3D, koji stvarno blista u igrama, ali je ispodprosečan u ostalim zadacima, kada se u obzir uzme cena po kojoj se prodaje (oko 550 evra na domaćem tržištu). 7900X3D je nešto bolji u proseku, zbog većeg broja jezgara i činjenicom da se polovina njih „ponaša” kao kod klasičnih modela, pa, tako, i boostuje na više frekvencije, ali sa cenom od oko 700 evra svakako neće biti čest izbor na domaćem tržištu, pogotovo kad mu se u obzir uzme primarna namena - zabava.

Tehnički, ovo su jako interesantni primerci procesora, ali im trenutno pozicioniranje na tržištu i visoka cena baš i ne garantuju preteran uspeh. No, AMD je poznat po brzim korekcijama cena kada uvidi da mu prodaja nekog modela ne ide po planu, pa se nadamo da će i ovoga puta biti popustljiv i omogućiti širem krugu korisnika da se počasti jednim „trodimenzionalcem”.