V. PISODOROV

1. maj 2023.

T

e, davne 1992. godine, kada se pojavio u salonima zabave, Viewpoint izazivao je uzdahe igrača širom sveta. Osim što ga je krasila fantastična ručno crtana 3D grafika i hip-hop muzička podloga, čedo kompanije Aicom od konkurenata se razlikovalo i po tome što se akcija, umesto uz pogled „sa strane” ili odozgo, prati iz izometrijske perspektive. Logično, poređenje sa legendarnim Seginim Zaxxonom (1982.) neizbežno je, ali sveopšta atmosfera i pojedina grafička rešenja neodoljivo podsećaju na miks Namcovog Xeviousa (1982.) i Iremovog R-Typea (1987.).

Zaplet je krajnje nevažan, a sve što treba da znate je da se nalazite za upravljačem nekakve eksperimentalne letelice i da u prah treba da pretvorite sve što vam se nađe na putu. Na raspolaganju je ukupno šest oblasti, na čijim krajevima se obračunavate sa šefovima koje je veoma teško poslati u večna lovišta. Nivoi nisu preterano dugi, dok sama igra ne može da se nazove teškom, ali to ne znači da ne postoji otežavajući faktor. Naime, deonice su segmentirane i ako ne dosegnete checkpoint, čak i najmanja greška znači da ćete morati da se vratite do prethodnog i ponovite akciju.

Letelica je naoružana plazma topom koji ne može da se nadograđuje, ali kada pokupite power-up, sa obe njene strane pojaviće se automatizovani wingmani koji će ispaljivati dodatne plotune i štititi vas od neprijateljske vatre. Iz čupavih situacija možete da se izvučete korišćenjem „specijalki” - i to neke od tri različite. Ispaljuju se redosledom skladištenja.