Momir ĐEKIĆ

1. mart 2023.

Stari komentatori najpopularnije igre na svetu govorili su „Teren je ravan, ali je lopta okrugla”. Međutim, takmičenje u primenjenoj veštačkoj inteligenciji nije poput sporta. Pravila ove borbe još uvek nisu napisana, a timovi biraju više od boje ili grba na dresu. Sudija je korumpiraniji nego što bi ijedan sport trpeo. Jedino gledaoci podsećaju na one sa sportskih borilišta. Kliče se dobrom potezu, varci driblingom. Kliče se i glavnim zvezdama jednog ili drugog tima. Čaršija će prepričavati sposobnosti zvezda jedne ili druge strane, dugo u noć.

Utabanim stazama
trenutne religije

Nije slučajnost što je Microsoft, kompanija koja je najznačajniji pojedinačni investitor u kompaniji OpenAI, odabrala da se mogućnosti ChatGPT-a prvo ugrade u njihov pretraživač Bing. Google, čijih 80 odsto ukupnih prihoda čine prihodi od oglašavanja, više zarađuje od oglašavanja na uređajima koje pogoni operativni sistem Microsofta, nego što sama kompanija iz Redmonda ukupno prihoduje od oglašavanja. U ratu između ove dve IT korporacije, Microsoft se bori da dobije sve, dok se Google bori da sve - sačuva.

Način na koji je Google kreirao svoj poslovni model u decenijama za nama izuzetan je primer tehničke inovativnosti i poslovne domišljatosti. Nakon ranog razvoja algoritma PageRank za ocenjivanje „važnosti” stranice na internetu, studenti doktorskih studija Leri Pejdž (Larry Page) i Sergej (Sergey) Brin su, uz pomoć Skota Hasana (Scott Hassan) u ulozi vodećeg programera, kreirali prvu verziju svog pretraživača. Uz početnu investiciju od svega sto hiljada dolara, Google je počeo svoj život tik pred veliku „dot com” krizu početkom tekućeg milenijuma. Ključne investicije u rani razvoj kompanije dali su i Džef (Jeff) Bezos, osnivač Amazona, te još nekoliko investitora „anđela”.

Za razliku od konkurencije, Google nije na svojoj početnoj stranici koristio prostor za oglase, već je u veoma svedenom, jednostavnom interfejsu, korisnicima nudio brz pronalazak relevantnog izvora informacija za pojam koji su tražili. Način na koji će Google početi da zarađuje je, zapravo, genijalan. Korisnici pretragom interneta Googleu govore šta ih, zapravo, zanima. Ti pojmovi bivaju posebno označeni i asocijacijama na njih moguće je trgovati. Kompanije koje su želele oglašavanje svojih brendova, proizvoda i usluga korisnicima, u kontekstu određenih termina su se davanjem ponuda takmičili sa konkurencijom. Korisnik za korišćenje mogućnosti pretrage nije plaćao novcem, već svojim podacima koji su korišćeni kako bi se algoritamski povećala preciznost reklama ka tim istim korisnicima. U „trougao zavisnosti” je izgradnjom ili akvizicijom kasnije uveden i skup kreatora sadržaja, koji su u potrazi za mogućnostima izražavanja i monetizacije svog rada pohrlili na YouTube i druge Googleove platforme. Pregled sadržaja postao je plaćena aktivnost, a svoju novopronašlu popularnost umetnici su mogli dvostruko unovčiti - i kroz korisnike na platformi i kroz kompanije koje su želele da ih unajme za promociju svojih projekata. Zahvaljujući ovakvom mehanizmu, razvojem, akvizicijama i investicijama, Google je kreirao sistem koji korisnika zadržava unutar njega kvalitetom svojih rešenja.

Razmislite samo koliko u poslednjih godinu dana idete na stranice, poput enciklopedije kao što je Wikipedia. Ukoliko tragate za nekim informacijama, dovoljno je da pitate Google, a on će vam ponuditi ne samo odgovor na pitanje, već i dodatne opcije u kontekstu vašeg pitanja. To će izvesti tako što će najbolje rangiranu stranicu sa informacijama pročitati i njen sažetak vam predočiti, sve sa podebljanim ključnim rečima u odgovoru. Razvoj ove funkcije koristi upravo mehanizme veštačke inteligencije i mašinskog učenja, slične kao i ChatGPT, proizvod kompanije OpenAI, koji je u dosadašnjoj istoriji najbrže došao do 100 miliona korisnika.

Nakon velikog uspeha u promociji sopstvenih sposobnosti, ChatGPT je postao jedna od najkomentarisanijih alatki u modernoj istoriji. Microsoft pokušava da na talasu rezultata koje je ova platforma postigla - promeni momentum takmičenja sa kompanijom Google. Prva meta je zato, upravo, pretraga. Prema dostupnim podacima, Google drži oko 92 odsto udela u prihodima od pretrage, dok Microsoftov Bing tek prelazi tri procenta. Integracija senzacije poput ChatGPT-a svakako će ovaj procenat povećati, nadaju se u Microsoftu. Tokom poslednjih nekoliko sedmica februara 2023. godine, stotine internet stručnjaka predviđa da je kralju kruna ugrožena i da će, ovim potezom, Microsoft ozbiljno uzdrmati svet pretrage. No, da li je to baš tako?

Microsoftov trenutni amalgam Binga i ChatGPT-a zamišljen je tako da korisniku, osim rezultata pretrage pojma, ponudi i stav ChatGPT-a na temu koja se pretražuje. Prognostičari masivnog uspeha ovog dueta veruju da Bing na taj način korisniku pruža dodatnu vrednost, koju „obična” pretraga ne može da ponudi.

Ukoliko želi da svoj globalni udeo u prihodima od pretrage znatnije uveća, pre dodavanja funkcija, Microsoft mora da pronađe načine da kvalitetnijim „osnovnim” rešenjem pretrage korisnike prevuče u svoj sistem. Mogućnost kombinacije stava ChatGPT-a i pretrage, nezavisni programeri su brzo „kopirali” i unutar aplikacije Chrome, za koju su razvili dodatak koji prilikom pretrage na Googleu, pokazuje i stav ChatGPT-a na tu temu u prozoru sa strane, što je relativno slično novom Microsoftovom proizvodu.

Google je sa razlogom nenadmašivo prva kompanija u svetu digitalnog oglašavanja i to sa udelom od oko 40 odsto u globalnim prihodima u ovoj oblasti. Iako je tokom poslednjih nekoliko meseci osetan pad digitalnog oglašavanja, Google i dalje prednjači u prihodima u ovoj kategoriji, ponajviše zahvaljujući održivom poslovnom modelu. Ova kompanija je „tvrđava”, pa tehnološka rešenja nisu dovoljna da se ona sruši. Microsoft i drugi izazivači moraju da pronađu način (poslovni model) kojim bi svoja rešenja ponudili u sistemu iz kog korisnik nikada ne mora da izađe u potragu za više informacija.

Nešto slično ovom mehanizmu već godinama radi Apple, koji insistira na tome da razvija sistem u kom, poput gostiju u pesmi „Hotel California” grupe Eagles, „možete da se odjavite u bilo kom trenutku, ali ga nikada ne možete napustiti”.

Mala, prljava tajna

Mantra pod kojom je OpenAI, kompanija iza koje stoje investitori, poput Ilona Maska (Elon Musk), Bila Gejtsa (Bill Gates), te kompanija Microsoft, Sequoia Capital, Andersen Horowitz i drugih, svoje najuspešnije rešenje koje je ponudila tržištu je, uprošćeno, glasilo: „Ovo je tehnologija koja je bila suviše dobra da ne bude izložena javnosti”. Na prvu loptu, teško je ne biti na strani onih koji podržavaju ovakav pristup. Ipak, ne kažu bez razloga stariji da je „đavo u detaljima”. I uvek je tako.

Bez potrebe da se OpenAI i njihov alat ponizi ili obesmisli, detalji otkrivaju ne tako humanističku stranu njihovog rada. Prema istraživanjima magazina „Time”, OpenAI je za potrebe treniranja svog algoritma unajmljivao radnike iz Kenije, po ceni manjoj od dva dolara po satu, kako bi odstranili govor mržnje i toksičnu kulturu. Imajući u vidu da pomenuta cena nije mnogo niža od cene radnog sata mnogih radnika u našoj zemlji, za razliku od Amerikanaca i stanovnika većeg dela Evrope, nećemo biti fokusirani na cifru. Ipak, sadržaj kom su Kenijci bili izloženi bio je - monstruozan!

Zamislite samo, da bi nastao finalni proizvod koji vidimo danas, bilo je potrebno da se analizira veći deo interneta. Kako je za 99 odsto i više tog sadržaja autor čovek, a znamo koliko volimo psovke, mračne misli, žute tekstove i crnu hroniku, rasizam, mizoginiju itd, veliki deo uzorka, a samim tim i naučenog modela, bio je zasnovan na negativnim emocionalnim i intelektualnim konstrukcijama. Na to dodajte još i politiku i religiju - i imate kompletnu sliku. ChatGPT je poprilično „umivena” verzija „bota” koji može da prepriča knjigu ili ispiše (opšteprihvaćeno) mišljenje na neku temu. Da bi to bilo moguće, ljudi su odigrali dve ključne uloge u nastanku ove „veštačke inteligencije”.

Ključnu intervenciju čoveka u izradi ChatGPT-a, onu u kojoj se u čet interfejsu ugradio specifičan filter komunikacije, moramo jasnije da sagledamo. Zaista je važno da razumemo etičke standarde sa kojima rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji, jednostavno, moraju da se usklade. Ova je tema veoma mlada i poprilično nerazvijena i neregulisana, pa je veliko pitanje razdvajanja suštine i forme prilikom implementacije. Početak 2023. godine doneo je veliki broj primera gde su korisnici ChatGPT-a jasno dokazali pristrasnost algoritma, kako u političkom, tako i u etičkom pogledu. Na primer, donedavno je ChatGPT pristajao da napiše pozitivnu pesmu o aktuelnom američkom predsedniku, ali ne i o njegovom prethodniku. Ova pristrasnost je u međuvremenu umanjena i većina odgovora na ovu temu počinje sa „Kao model veštačke inteligencije, nemam lično mišljenje ili pristrasnost...”. Slično počinju i odgovori na pitanja o nemačkom lideru iz Drugog svetskog rata, ali i na druge teme.

• • •

Ono što nedostaje trenutnom rešenju jeste mogućnost da korisnik sam podešava filtere u cilju dobijanja prave i istinske sposobnosti algoritma, a ne da odgovor bude proces učenja o tome šta je to što smeta jednima ili drugima u odgovoru, te „ručnog” podešavanja tema na koje odgovora koje tražimo - neće biti.

Etičke, političke i ekonomske stege oko veštačke inteligencije verovatno neće dozvoliti da se takvo rešenje nađe u rukama pojedinaca, bar ne onih iz redova savremenih plebejaca. Kao što tvrđava kompanije Google neće skoro pasti, tako neće pasti ni red patricija koji nadgleda, kontroliše i po svojoj volji ukraja tehnološka rešenja u našim rukama. Najbolji način da zaštitimo sebe, svoje poslove i integritet onoga što činimo jeste da budemo na tragu oštrice koja tehnološku stvarnost oblikuje. Čitanjem ovog časopisa, vi to već jeste.