Jovana KUZMANOVIĆ i Biljana LIČINIĆ-JANKOVIĆ

1. mart 2023.

AI je skraćenica za veštačku inteligenciju, što je simulacija ljudske inteligencije u mašinama koje su dizajnirane da misle i deluju kao ljudi. Sistemi veštačke inteligencije su sposobni za zadatke kao što su percepcija, rasuđivanje, učenje, rešavanje problema i donošenje odluka, između ostalog. AI se može klasifikovati u dve glavne kategorije: uska ili slaba AI, koja je dizajnirana za određeni zadatak, i opšta ili jaka AI, koja je sposobna da izvrši bilo koji intelektualni zadatak koji čovek može da uradi.

Veštačka inteligencija je prešla dug put od svog nastanka 1950‑ih, a sada je oblast koja se brzo razvija sa brojnim primenama u stvarnom svetu. Od robota za ćaskanje i virtuelnih asistenata do autonomnih vozila i alata za medicinsku dijagnozu, AI transformiše način na koji živimo i radimo. Kako tehnologija nastavlja da napreduje, veštačka inteligencija postaje sve sofisticiranija i sposobnija za zadatke koji su se nekada smatrali ekskluzivnim domenom ljudske inteligencije.

Prethodna dva pasusa napisao je računar, tačnije platforma pod nazivom ChatGPT, na zadatu temu: „Objasni mi šta je to AI i napiši uvod članka o AI za IT časopis”. Tekst je potom preveden na srpski pomoću Googleovog mašinskog prevodioca. Dakle, celokupan uvod u ovu temu dobijen je kompjuterskim putem, bez ljudske intervencije.

Da nema nekoliko sitnijih „gličeva”, na prvo čitanje verovatno ne biste ni primetili razliku između datog teksta i nečega što bi napisao prosečan student, novinar ili kopirajter. Već smo duže vreme svedoci činjenice da se teži pojednostavljivanju stila, skraćenju rečenica, deljenju na tačno određen broj pasusa, ponavljanju reči određeni broj puta, jer se time postiže nekakav zadati efekat kod publike i, konačno, borbe da se ovakvim ograničenjima teksta „prevare” pretraživači kako bi baš vašu vest, sajt, blog, štagod isturili na prvu stranicu ili, još bolje, među prve rezultate pretrage.

Ratovi za poziciju na Googleu, koju određuje, pogađate, upravo računarska rutina, već su doveli do surovog pojednostavljenja tekstova i do pojave poprilične robotizacije u pisanju, pogotovo marketinških tekstova. A ima li boljeg načina da neko isprati sve te zadate formule i pravila nego da se kompletan proces prebaci s čoveka na mašinu?

S druge strane, još mnogo pre nego što je počela čitava ova priča o AI-ju koji preuzima primat u mnogim oblastima, o kojoj se u poslednje vreme diže buka na sve strane, bili smo svedoci pojave automatizovanih procesa koji su umnogome promenili čitave industrije. Jedan od očiglednih primera bilo je i mašinsko prevođenje. Kad su se sistemi za automatski računarski prevod teksta pojavili, svi smo se smejali. Delili smo screenshotove s glupostima koje su Google Translate i druge slične alatke izbacivali, smejali se i plakali... Onda je došla sledeća faza: „OK, možda to i ne funkcioniše tako loše s jezicima koji nemaju padeže ili su sličnog porekla...” A usluge mašinskog prevođenja su sve to vreme učile, rasle i razvijale se... I - kakvo je stanje danas, samo nekoliko godina kasnije? Mnoge velike firme koriste skoro isključivo mašinsko prevođenje i eventualno plaćaju lektore da to malo „doteraju”. Google Translate je dostigao tolike „visine” da su čitavi pasusi upotrebljivi, hvata čak i sitne jezičke cake i finese... ponekad zastrašujuće precizno. Da li je taj proces doveo do toga da prevodioci ostanu bez posla? Naravno da nije, ali jeste doveo do potrebe za prilagođavanjem pretvarajući stvaraoce prevoda u kontrolore i do neminovnih promena na tržištu.

A svi ti sistemi i dalje uče

I tu nekako dolazimo do osnovnog pitanja koje se ovde postavlja... Sve ovo što u poslednje vreme nazivamo AI-jem zapravo je samo velika procesorska snaga koja sve većim brzinama i sve većom preciznošću obrađuje sve veće količine podataka. Da li je to inteligencija? Da li tu možemo da govorimo o nekakvom zlom računarskom sistemu koji će jednog dana obuhvatiti sve mašine na svetu i zavladati Zemljom? Možda čak i Univerzumom? Trenutno sve to zvuči kao polušaljiva interpretacija nekog petparačkog SF filma, ali zar nismo do pre nekoliko godina tako gledali i na filmske epidemije? Zar se nismo isto tako smejali i mašinskom prevođenju?

Da se ipak ne zanosimo postapokaliptičnim predviđanjima, činjenice jesu da AI napreduje, uči, razvija se, da je tu i da, šta god bilo ko mislio o njemu, predstavlja budućnost u mnogim oblastima. Ovde ćemo se dotaći teksta i slika, kao nekih oblasti koje smo imale prilike da isprobamo, međutim, što više pratite vesti o novim dostignućima, sve je jasnije da je AI pružio pipke maltene svuda gde je to moguće. Klinci prave filmove „ala Kronenberg”, pesme „u stilu Nika Kejva”, pišu sastave za školu, kombinuju Van Goga i antičke rimske mozaike, šalju računarski generisane prijave za posao... Dakle, AI je tu, a na nama je da li ćemo se prilagoditi njemu, da li ćemo pokušati da njega prilagodimo sebi, ili ćemo pustiti da nas vreme pregazi.

Dve su oblasti u kojima je AI poslednjih meseci napravio pravi karambol, upravo zato što su dostupne svima, a pružaju neviđenu širinu mogućnosti upotrebe za opštu publiku. Prva od njih je opcija AI obrade slika. Zapravo, u pitanju je kreiranje slika na osnovu reči: vi zadajete opis, a sistem na osnovu unetih ključnih reči i parametara kreira delo koristeći već postojeće slike s interneta i kombinujući ih na opisani način (ili, neretko, neki sasvim svoj).

Neke od takvih servisa predstavili smo još prošlog septembra (i.sk.rs/31499). Ovde ćemo govoriti o Midjourney platformi koja je, za relativno kratko vreme, stekla milion članova, a do trenutka objavljivanja ovog teksta i ko zna koliko još. Radi se o sistemu koji ispituje granice mašte i pruža mogućnost stvaranja bez preteranog poznavanja tehnika i zanatske strane grafičkih poslova. U pitanju je platforma koja koristi mašinsko učenje da bi od teksta/upita generisala sliku. U tu svrhu koristi interfejs Discorda, programa za komunikaciju poznatog verovatno svim ljubiteljima MMO igara, gde se u okviru chat sobe kucaju komande. Osnovna je /imagine, nakon čega sledi opis onoga što želimo da dobijemo. Platforma stvara četiri varijante slike, od kojih možete izabrati jednu ili više njih i poboljšati im parametre ili inicirati kreiranje sasvim novih interpretacija zadatog upita.

Sistem nije uvek savršen: neke stvari pravi vrlo precizno, sa drugima „brlja”, a neke upite razume bolje od drugih. Recimo, u vreme testiranja, kreiranje okruglih ili jajastih oblika mu nije bilo baš jača strana, dok je sa cvećem i jarkim bojama bio sjajan. S ljudima su stvari klimave - broj prstiju izgleda baš nikako ne može da pogodi, a i u velikom broju slučajeva kao da „pobegne” jedno oko - ali treba imati na umu da će s vremenom učiti i poboljšavati se. Mogućnost da ocenite koliko ste zadovoljni svakom slikom ima upravo funkciju daljeg podučavanja i razvoja AI-ja.

Dakle, možete da kreirate naslovne stranice za knjige, logotipe kompanija, stilizovane crteže za razne primene, prelepe retro-čestitke za različite praznike, portrete... opcije su bezbrojne, a uz mesečnu pretplatu, tako stvorenim kreacijama slobodno možete da raspolažete čak i u komercijalne svrhe. E tu stižemo i do one malo mutne zone: zakonske uređenosti kompletne te priče sa AI kreacijama bilo koje vrste. U slučaju Midjourneya, sve što se stvara je javno. Vi te slike možete slobodno da koristite, ali može i kompanija koja stoji iza softvera, a verovatno i bilo ko drugi. Dakle, zaboravite na ekskluzivnost. Treće, vi ne znate poreklo slika koje je AI rutina upotrebila za kreiranje vaše ideje. Dakle, dobar deo vaše slike može biti kopirajtovan, a da to ni ne znate. Da, uglavnom se koriste samo sitni, neprepoznatljivi delovi, izmešani sa milion drugih sitnih, neprepoznatljivih delova, pa je to praktično nedokazivo, ali ima slučajeva kad sistem preuzme čitav, vrlo prepoznatljiv deo neke postojeće slike, čitavo ljudsko lice, kompoziciju... Ako je u pitanju, na primer, delo nekog poznatog slikara ili fotografa, situacija je jasna, ali šta kad za datog umetnika niste ni čuli? Dokle se to može dokazati i u kojoj meri je pokriveno postojećim zakonima, trenutno je tema mnogih polemika, ali činjenica je da će zakonodavstvo s vremenom morati da se prilagođava i menja.

Naravno, pojava ove i drugih sličnih platformi izazvala je lavinu besa među grafičkim dizajnerima, fotografima i drugim umetnicima - da li sada zaista svako može da otvori Discord, za nekoliko minuta napravi gomilu sjajnih ilustracija i ostavi sve navedene profesionalce bez posla? Realnost pokazuje da nije baš tako. Naime, rezultati koje dobijate nisu uvek predvidljivi i nije lako dobiti baš ono što ste zamislili. Osmišljavanje upita koji će dobro funkcionisati bukvalno je zanat za sebe, ideje od kojih ćete početi i dalje su samo vaše... Midjourney je u tom smislu realno samo još jedna alatka koja može (a i ne mora) da pomogne i ubrza proces stvaranja vizuelnog sadržaja. Međutim, drugo, za mnoge i bitnije pitanje jeste da li će doći do pada cene rada. Na osnovu iskustva s mašinskim prevođenjem - prognoze nisu baš sjajne po umetnike...

Zanimljiva je, recimo, i podeljenost sajtova koji se bave stock slikama po ovom pitanju. Jedna grupa ga eksplicitno zabranjuje, upravo zbog pomenutog potencijalnog problema s autorskim i drugim pravima. Podsećamo, u komercijalnoj fotografiji je problematično nekad i samo ruka da se vidi ako nemate potpisano odobrenje te osobe, a kamoli lice čije poreklo, u slučaju AI-ja, ni ne znate. Adobe i Dreamstime, sa druge strane, prihvataju takve priloge dok god su slike jasno označene kao „AI generative” i na njima nema ljudskih lica. Treća grupa kompanija je pokrenula vlastite rutine: možete da koristite slike koje dati sajt (Shutterstock, na primer) ima u bazi i od njih kreirati vlastiti sadržaj generisan pomoću AI-ja, pri čemu umetnici koji su stvorili korišćeni izvorni materijal dobijaju naknadu. To je zanimljiv pristup koji nastoji da bude fer i prema autorima.

Pristupa je očigledno dosta, zakonodavstvo je zasad nejasno i nedovoljno definisano, ali ono što jeste vidno ako malo zagrebete po komentarima i forumima jeste opšte kukanje i nezadovoljstvo umetnika... Mnogi koji brane AI otvoreno će vam tvrditi da su sve ove platforme samo nove alatke koje su tu da olakšaju i ubrzaju posao i da to ni na koji način neće uticati na postojeća radna mesta, ali kao što smo već pomenuli u prvom delu teksta, vrlo je jasan bio uticaj mašinskog prevođenja na celokupnu industriju lokalizacije: koliko god da smo se smejali, cena prevodilačkih usluga neumitno je pala.

Pametni sagovornik

Iako još ne znamo kakvog će tačno uticaja na kreativnu industriju svakako biti, ali, kad se radi o rečima, još jedna nezaobilazna alatka koje se moramo dotaći u ovoj priči svakako je ChatGPT. U pitanju je sistem objavljen u novembru 2022. koji je u život ljudi koji svakodnevno rade za računarom uneo istovremeno dve emocije - divljenje i zastrašenost.

Iza razvoja ovog konverzacionog četbota stoji OpenAI, kompanija za istraživanje i primenu veštačke inteligencije, koja navodi da je njena misija da obezbedi da opšta veštačka inteligencija koristi celom čovečanstvu. Pri tom ističu da pod opštom veštačkom inteligencijom podrazumevaju veoma autonomne sisteme koji nadmašuju ljude u većini poslova koje je moguće ekonomski vrednovati.

ChatGPT, napredni jezički model, generiše tekst na osnovu korisničkih upita, a možete ga koristiti za dobijanje odgovora na razna pitanja, kreativno pisanje, prevođenje sa stranog jezika, pravljenje rezimea, drugačije formulisanje ili stilizovanje teksta...

Obučen je na podacima iz širokog spektra izvora i pokriva raznovrsne teme. Za samo pola minuta može vam dati ideju šta da tinejdžeru poklonite za rođendan ili kako da isplanirate trodnevni boravak u Lisabonu, a uspešno će vam napraviti i režim ishrane ili plan treninga ako želite da uvedete zdravije navike u život. S druge strane, ChatGPT će vam generisati kvalitetne poslovne imejlove, finansijske izveštaje, marketinški sadržaj, CV, objave za društvene mreže ili mySQL upite. Može da vam pomogne da izvršite SEO optimizaciju sadržaja ili da pronađete odgovarajuće heš-tagove za Instagram. Školskoj i studentskoj populaciji za nekoliko minuta može da napiše referat o baroku i rokokou ili esej o poeziji Čarlsa Bukovskog, da im objasni tekst koji ne razumeju, da im sažme predugačak Wikipedia članak u deset ili dvadeset ključnih rečenica, ili da ih pripremi za prvi intervju za posao. Iako mu neki zameraju da je samo „autocomplete na steroidima”, mogućnosti su neslućene, a kvalitet odgovora zavisi samo od vas i preciznosti vaših upita, dok god su oni usmereni na izvore znanja koje ChatGPT pokriva. Navedeni primeri samo su delić ovih mogućnosti i ograničeni su ličnim iskustvom autora članka. Kao oblasti primene ovog četbota navode se još kodiranje, pisanje muzike, pružanje korisničke podrške...

Neke konkretne primere upotrebe možete videti na priloženim screenshotovima. Napominjemo da je sistem oproban i na srpskom i na engleskom jeziku. Primetićete da odgovori na srpskom nisu gramatički savršeni, ali su razumljivi. Preporuka je svakako da se promptovanje obavlja na engleskom, jer su odgovori kvalitetniji, a za tren oka možete da ih prevedete na srpski pomoću Google Translatea i stilski unapredite po svojoj želji i potrebama. Jedan od primera takve primene je i sâm početak ovog teksta.

Drugi primer nam daje ideje šta da kupimo partneru za godišnjicu braka. Moramo se složiti da su svi predlozi smisleni: nakit, sat, putovanje, večera, karta za koncert... U drugom primeru dobili smo plan za trodnevni boravak u Rimu. U odgovoru smo dobili važne rimske znamenitosti, ali tim odgovorom ne bismo bili sasvim zadovoljni, pa bismo u nastavku konverzacije sa četbotom objasnili da volimo boemske četvrti, muzejske prostore i umetnost. U tom slučaju bi prepravio plan i odveo bi nas i u Trastevere na večeru i u galeriju Borgeze da uživamo u Berninijevim skulpturama, što odgovara našim željama i interesovanjima. Dakle, što više personalizujete i suzite upite, dobićete i bolji odgovor. Slično je kao kod pretrage, samo što ovde vodite razgovor sa četbotom po pravilima ljudske komunikacije.

Treći primer ilustruje šta dobijemo ako zatražimo esej o Čarlsu Bukovskom za srednju školu u 300 reči. Esej navodi opšte informacije o pesniku, a mogli bismo da ga unapredimo dodatnim upitima. Poslednji primer je sasvim konkretan - potreban nam je MySQL upit koji će nam dati željeni rezultat, opisujemo šta imamo i šta nam je potrebno i kao odgovor dobijamo sasvim funkcionalan MySQL upit i objašnjenje uz njega.

Ograničenja svakako postoje. ChatGPT je istreniran na velikom korpusu tekstualnih podataka s interneta koji nisu mlađi od 2021. godine. Ne obuhvata podatke o nedavnim događajima, niti pruža garanciju da neki podaci na kojima je obučen nisu neprimereni, što može nepovoljno uticati na odgovore. Pored toga, može se desiti da ne razume savršeno kontekst, kao i da pruži netačan ili nedovoljno kreativan odgovor. Uprkos navedenim nedostacima, njegovi potencijali su impresivni, budući da ćete za veoma kratko vreme, uz odgovarajuće navođenje četbota, doći do odgovora kojim ćete biti zadovoljni.

ChatGPT je dostigao broj od preko milion korisnika u roku od nedelju dana od objavljivanja, a koristi ga preko sto miliona ljudi širom sveta unoseći dnevno približno deset miliona upita. Predviđa se da će platforma ove godine ostvariti prihod od dvesta miliona dolara i oko milijardu dolara do kraja 2024. godine. Microsoft je nedavno uložio milijardu dolara u ChatGPT i najavio integraciju mogućnosti ove veštačke inteligencije u Bing i Edge, kao i nove investicije u OpenAI. Odnedavno je u ponudi (i za srpsko tržište) ChatGPT Plus po mesečnoj ceni od 20 dolara, koji pruža dostupnost i kada je opterećenje sistema veliko, brže odgovore i prioritetni pristup novim funkcijama.

Sve ovo dovoljno ilustruje masovnost koju je sistem za kratko vreme postigao, a za kraj priče o četbotu ChatGPT parafraziraćemo dobitnika Nobelove nagrade i eksperta iz oblasti kognitivne psihologije Danijela Kanemana (Daniel Kahneman): „Da, veštačka inteligencija možda ima nedostatke, ali ljudsko rasuđivanje je takođe veoma manjkavo. Stoga, jasno je da će veštačka inteligencija pobediti.”

Strah od katastrofe

Na kom će tačno polju biti ta pobeda, ostaje, naravno, predmet rasprava, ali činjenica je da je sve ovo dovelo do brojnih polemika, pa samim tim i do vrlo zanimljivih razmena mišljenja mnogih velikih umova, počevši od onih koji veruju u sveopštu nadmoć AI-ja - od Stivena Hokinga (Stephen Hawking), koji je jednom prilikom izjavio da će kraj sveta nastupiti onog dana kad veštačka inteligencija nauči da redizajnira samu sebe, preko Ilona Maska (Elon Musk) koji je nagovestio rizik od potencijalne katastrofe u narednih pet do deset godina, jer sa veštačkom inteligencijom „prizivamo demone”, ali, s druge strane, treba napomenuti da postoje i drugačije struje, na primer, kompletan Compassionate AI projekat koji polazi od stanovišta da će svet u kom AI dominira biti svet saosećanja i ljubavi, bez nasilja, i u skladu s time radi na osmišljavanju primena AI-ja u razne humanitarne svrhe...

Noam Čomski (Chomsky) takođe smatra da AI, kakav je trenutno, može da pruži korisne alatke koje čoveku mogu da olakšaju život, kao što je na primer transkripcija uživo koja njemu, sa 94 godine i oštećenim sluhom, omogućava da učestvuje na video-konferenciji, ali da s druge strane, ne predstavlja nikakav doprinos razvoju nauke niti razumevanju čoveka i sveta. Podseća da je inicijalni rad na AI bio povezan sa kognitivnim naukama i da je cilj tog rada bio bolje razumevanje čoveka, tj. ljudske inteligencije.

No, vratimo se svetu u kom AI (još uvek) nije dominantan... Iako su pomenute dve platforme možda i najmasovnije raširile primenu AI-ja među običnim ljudima, te svakako izazvale najviše reakcija poslednjih meseci, kad se malo zagrebe ispod površine, prosto je neverovatno koliko brzo se širi primena ovakvih tehnologija. Od sistema za bezbednost, pri čemu AI predviđa buduće napade i potencijalne odgovore na njih, prediktivne analitike bilo koje vrste, zatim primene u oblastima energetike, medicinskim sistemima, finansijama, osiguranju... Činjenica je da veštačka inteligencija i mašinsko učenje i te kako nalaze svoje mesto u savremenom svetu. Da sve to nije nimalo nebitno i nikako tek još jedna igračka u moru drugih, pokazuje činjenica da se čak i gigant kao što je Google brine za svoju poziciju pretraživača „broj jedan” i razvija novi pristup celoj stvari... Jer zašto bi neko „guglao” satima i satima tražeći odgovor na neko pitanje ili podatke za seminarski, kad platforma poput ChatGPT-a može da pretraži sve te stranice za nekoliko sekundi, sažme najbitnije stvari i, po potrebi, izvuče zaključke?

Prvi primeri neželjenih posledica

Šta god mi mislili o svemu tome, činjenica je da je AI moćan alat i da se već koristi u mnogim oblastima gde direktno utiče na život ljudi, ali da upravo taj uticaj na živote može predstavljati glavni kamen spoticanja. Na primer, neke države ga koriste da bi olakšale donošenje odluka o tome ko će dobiti određene beneficije, od bonova za hranu, do medicinske pomoći... Zvuči kao sjajno olakšanje i pojednostavljenje procesa, kao i način za filtriranje prevara, međutim, jedna od vesti kaže da je u američkoj državi Mičigen u jednom trenutku AI sistem „otkrio” više desetina hiljada prevara, tj. primalaca državne pomoći koji ne ispunjavaju uslove za nju. Bez ikakve ljudske intervencije, pokrenut je sistem prinudnih naplata kazni, koji je na ionako osetljivom području među siromašnom populacijom napravio haos. Kasnije je otkriveno da je čak 93 odsto tih „optužbi” bilo pogrešno, ali ne pre nego što je taj sistem doveo do izbacivanja ljudi iz stanova, razvoda, bankrota, pa čak i samoubistava.

Drugi primer neželjenih posledica koje je AI napravio desio se na Amazonu, gde je AI primenjen 2014. godine da bi se pregledale prijave za posao. Dužnost AI-ja bila je da izabere najbolje i najkvalitetnije kandidate ocenjujući ih zvezdicama, međutim, ono što je svima promaklo, jeste da je na osnovu sadržaja na kojem je treniran, sistem zaključio da su poželjni isključivo muški kandidati. Na osnovu toga, automatski je odbacivao sve prijave na kojima stoji reč „žena”, čak i kad su u pitanju opisi tipa: „trener ženskog šahovskog tima” i slično. Ovaj pristup brzo je otkriven i ispravljen, ali dobro pokazuje opasan teren na kom možemo da se nađemo ukoliko ne postoje adekvatni mehanizmi kontrole.

Zapravo, ključne reči za ova dva primera bile su: „bez ljudske intervencije”. Baš kao što mašinski prevod sada, posle godina učenja i napredovanja, može dobro da funkcioniše, ali uz neophodno ljudsko čitanje, doterivanje i ozbiljnu lekturu, tako i svaki drugi AI sistem traži ljudsku kontrolu, nadzor, korekcije... I u tom smislu će verovatno doći i do izmena na tržištu rada. Za onaj prvi korak - dakle, od analize podataka, do stvaranja nekakvog sadržaja - AI je više nego koristan. Dobijamo sirovu snagu koja je u stanju da obradi milione informacija i izvede zaključke iz njih. Ukoliko pisac bloga na internetu već od kompanije za koju radi dobija precizne instrukcije o svemu što mora da ide u taj tekst: od izbora reči, preko dužine rečenica i pasusa, pa sve do kompletne SEO optimizacije koju će na kraju proceniti određeni programi da bi se uverili da je autor ispoštovao sva pravila, zašto onda kompletan taj tekst ne bi napisao računar? Mnogo je takvih poslova koji su usled određenih promena na tržištu uslovili „robotizaciju” u pristupu i možda je na neki način i olakšanje isključiti ljude iz tih radnji. Primena je očigledna i u nekim drugim slučajevima: na primer, ako posao sa dokumentacijom lekari i sestre prepuste mašinama, imaće više vremena za pacijente. S druge strane, već se pojavljuje povećana potražnja za osobama koje će se baviti nadzorom, kontrolom kvaliteta, izborom sadržaja... Zatrpanost tržišta ovakvim kreacijama kakve nude platforme koje smo opisali neminovna je - sadržaja je mnogo, mogućnosti su gotovo neograničene i neko će morati da vrši odabir i navigaciju kroz sve to.

Jasno je da se na boljem razumevanju AI-ja trenutno radi u svim poznatim oblastima: psihološki, filozofski i teološki pristupi sigurno bi bili zanimljivi za istraživanje. Da li će omasovljenje primene veštačke inteligencije dovesti do osećaja inferiornosti kod ljudi, da li će se ionako prisutno otuđenje samo još više povećavati? Kako će obrazovni sistem to sve ispratiti? Kako će stvari izgledati kad sledeća generacija AI-ja bude istrenirana na sadržaju koji kreira AI, a ne na pravim fotografijama i ljudskim tekstovima? Šta ako ljudi počnu potpuno nekritički da prihvataju sadržaj koji im AI generiše i koji može da bude netačan budući da nemaju dovoljno znanja da ga provere? Da li bi sve to moglo da dovede do potencijalne poplave dezinformacija zbog netačnih odgovora AI sistema?

Gde je u svemu tome kreativnost?

Konačno, dolazimo do najškakljivijeg pitanja na ovom polju - da li će pisci, novinari, dizajneri, crtači, kompozitori itd. neminovno biti potisnuti i ostati bez posla? Da li će AI stvarati bolje od čoveka? Kažu da neki pevači već koriste računarske tehnologije prilikom komponovanja pesama kako bi birali tačno one tonove koji udaraju na određene emocije kod ljudi. Kako „običan” čovek može da se bori protiv toga?

Pitanje je, naravno, i do koje mere tu govorimo o kreativnosti. Ako neko samo sedne i ukuca u programu „čestitka za Novu godinu sa crvenom ivicom” i predstavi dobijeni crtež kao svoje autorsko delo, očigledno je da smo na klizavom terenu... Ali, ako neko zaista provede sate i sate kreirajući precizne upite, doterujući detalje, konačno birajući najbolje dobijeno rešenje i svojeručno ga doterujući, tu već možemo govoriti o korišćenju AI-ja kao „alata”, pomoćnika koji se ne razlikuje previše od bilo kog drugog programa za grafički dizajn koji već ionako automatizuje određene korake.

Kako god da sve to definišemo, ipak se na kraju sve svodi na granicu između zanata i umetnosti. Da, AI će možda moći da replicira određene zanatske procese i u tom smislu nam može biti zanimljiv kao alatka ili potpuno odbojan, već prema ličnim afinitetima, ali svi znamo da kad se pređe ona neka nevidljiva granica i počnemo da govorimo o umetnosti, tu dodirujemo mnogo više od pukog izbora boja, tonova, debljina linije... Tu govorimo o emocijama... načinu da ih prenesemo u svoj proces rada i probudimo u onome ko to čita ili posmatra. Tu govorimo o bolu, „krvarenju kroz pero”, suzama, ličnom stilu... Što je najbitnije - ljudskosti.

Da, AI će možda umeti da „programira” pesme koje će u nama izazivati određena osećanja, naučiće da mapira naš mozak i stvara muziku prilagođenu našim individualnim mentalnim algoritmima, time pojačavajući emocije do neslućenih razmera. Ali, ko kaže da sve te pesme na kraju neće biti iste? A i, da citiramo Nika Kejva (Nick Cave), dobra pesma za nas čini i mnogo više: izaziva osećaj zadivljenosti, a taj osećaj je zasnovan na nečemu što AI nikad neće imati: našoj ograničenosti kao ljudskih bića i sposobnosti da te granice prevazilazimo. Mi uživamo slušajući kako neko nadmašuje ljudsko ograničenje, divimo se smelosti da se ono transcendira. AI nema šta da transcendira. I u čemu bi onda uopšte bila svrha imaginacije...

Mnogo je različitih reakcija umetnika u raznim sferama... Kejvovi stavovi samo su jedni od mnogih. Hajao Mijazaki (Hayao Miyazaki) iz studija Gibli otišao je i korak dalje i izjavio da je „AI umetnost uvreda životu kao takvom”.

• • •

Činjenica je, međutim, da u ovom trenutku mnogi porede pojavu i razvoj AI-ja s industrijskom revolucijom. Mi mislimo (i nadamo se) da će posledice po svet biti iste: svakako nam sledi mnogo promena, izazova, turbulencija, moralnih i filozofskih rasprava, izmena zakona, novih primena... Biće zanimljivo sve to ispratiti. Ali poenta je na kraju jednostavna: pojava štamparske mašine možda je uklonila potrebu za prepisivačima - ali ne i za piscima.

GALERIJA