Darko MIHOKOVIĆ

1. septembar 2022.

Krajem jula, na radost mnogih poklonika japanskih role play igara, SquareEnix je ispravio nepravdu koja se provlači još iz doba Super Nintenda. Originalno izdat samo u Japanu, nakon višedecenijskog iščekivanja i nekoliko fan-made prevoda koji su zacementirali kultni status igre, JRPG Live A Live konačno je dobio oficijelnu verziju za tržišta van Zemlje izlazećeg sunca.

Pride su uspeli i da nagovore Takašija Tokitu, tvorca originalne igre (nešto kasnije ušao u legendu sa Chrono Triggerom), da se vrati iz penzije i pripomogne u razvoju ovog rimejka.

Live a Live ima čak sedam različitih priča, sa isto toliko različitih likova smeštenih u različita doba ljudske istorije, počevši od praistorije, preko imperijalne Kine, srednjovekovnog Japana, divljeg zapada do današnjice i bliže/dalje budućnosti. Mnogi će reći da se ista fora provlači i u Octopath Travelleru (SK 7/2019), što je pomalo ironično, s obzirom na to da je Live A Live nekih 25 godina stariji, međutim, ovde priče nisu međusobno isprepletane i tek će u osmom, završnom poglavlju igre, koje se otključava tek nakon što kompletirate svih sedam priča, većina stvari doći na svoje mesto i dobiti neki dublji smisao. Ne postoji određen redosled po kome bi trebalo igrati poglavlja, pa čak i ako negde zaglavite, bez problema možete početi novo poglavlje, a starom se kasnije vratiti bistre glave.

Poglavlja se odvijaju prepoznatljivo za svaki klasični JRPG: malo šetnje i lutanja dok ne otvorite pravi put, malo potezne borbe, sve to filovano sakupljanjem iskustva i otključavanjem novih skillova, a glazura su neizbežne borbe sa bossovima. Na kraju, kao trešnjica na vrhu kolača, dolaze tanane osobenosti svakog poglavlja, pa, tako, divljak iz doba jure može da kraftuje nove predmete kombinujući postojeće u inventaru, kineski segment parodira hongkonške kung-fu filmove, japanski šinobi može da postane nevidljiv dok stoji u mestu, a klinac iz budućnosti ima sposobnost da čita tuđe misli. Jedno od poglavlja čak u potpunosti odstupa od gornjeg obrasca i predstavlja omaž jedan na jedan tabačinama devedesetih godina, pre svih, Street Fighteru.

Ipak, teško se može oteti utisku da je sedam poglavlja, zapravo, samo uvertira za pravu stvar - osmu priču. Priče su previše direktne, bez mnogo okolišanja, uz osećaj kao da se sve vreme krećete hodnikom i da vas igra prisiljava da samo protrčite kroz njega. Tek osmo poglavlje otvara horizonte, nudeći pregršt tajni i opcionih boss borbi.

Osim vizuelnih, same potezne borbe nisu pretrpele veća unapređenja u odnosu na original. Istina, sada možete pomerati likove po terenu kako bi ih bolje pozicionirali za sheme AoE napada, ali je ostatak manje-više isti. Naravno, ne treba preterivati sa šetanjem, jer se sa svakim vašim korakom protivnicima puni skala i kada dođe do kraja, gubite inicijativu, tj. mogućnost da zadate udarac, a potez prelazi u protivničke ruke. Tokom vašeg poteza možete koristiti skillove (obratite pažnju da su protivnici ranjivi ili otporni na određene skillove), predmete iz inventara ili pokušati da pobegnete ako ste zagrizli više nego što možete da progutate.

Igru krasi SquareEnixova patentirana HD-2D tehnika, koju smo nedavno imali prilike da vidimo i na PC-u u već pomenutom Octopath Travelleru. Naime, reč je o veštoj kombinaciji izometrijskih pozadina, paralaksnog skrola i 2D sprajtova likova, koji igri daju privid trodimenzionalnosti, a matoroj 16-bit grafici sa SNES-a donose ozbiljan fejslift, koji bismo mogli nazvati moderni retro. Raduje i to što je većina dijaloga sada sinhronizovana, dok su muzičke numere pravo uživanje za uši i tematski odgovaraju periodu u kome se nalazite.

Live A Live je rimejk u koji je zaista uloženo dosta truda i ljubavi kako bi se igra, stara skoro trideset godina, sa stilom obukla u modernije ruho i na pravi način predstavila mlađim naraštajima. Naravno, ni oni stariji neće ostati imuni na njene čari.

GALERIJA