Miodrag KUZMANOVIĆ

1. septembar 2022.

Deca su kukala da hoće PC Bloodborne, majka im je rekla da imaju PC Bloodborne kod kuće... A kućni PC Bloodborne ispade Thymesia. Majka im ubra majčinu dušicu (thyme), a deca, razočarana, kukahu. Mim templejti se, praktično, popunjavaju sami...

Thymesia je svedeni i skučeni gotski akcioni RPG, koji temom, pričom i vizuelizacijom pokušava da vas natera da kažete: „Gle, pa ovo je kao Bloodborne, OMGZ!” Nije. Samo vam se čini da jeste. Autori su se, doduše, lopatom poslužili fragmentima zapleta legendarne igre From softwarea, ali to su uradili na toliko amaterski način da me je bilo sramota od sopstvenog odraza u ogledalu. Jedino što valja u vezi sa Thymesijom jeste borbeni sistem, koji pokušava i uspeva da bude drugačiji od Soulsborne standarda na koje smo navikli. Zato ocena igre nije slaba četvorka, već nategnuta šestica.

Urbano i mračno, pseudostjuartsko kraljevstvo imalo je problem s kugom, koju su alhemičari pokušali da izleče modifikacijama krvi. To je izazvalo mutacije, opštu tragediju i propast kraljevine. Igra barata pojmovima kao što su „vile blood” i „pure blood”, a očudovištavanje građanstva i protagonista sa amnezijom predstavljaju lajtmotive priče. Estetska razlika u odnosu na Bloodborne leži u eri, koja je umesto viktorijanskih polucilindara prepuna kljunastih maski iz doba velike londonske kuge iz sredine XVII veka. Ali, ponavljam, u pitanju je samo estetika - pojmovi i lokacije su skroz fiktivni.

Thymesia se sastoji od linearnih nivoa koji predstavljaju seriju putanjica kroz gusto napakovano okruženje. Kao svedeniji, da ne kažemo sprčeniji Bloodborne. U igri imate čvorište koje podseća na Hunter’s Dream, iz kog krećete u instancirane dungeone, koji su uvek fiksni, bez nasumičnih elemenata. Prelaskom dandžna i eliminacijom bossa, otključavaju vam se dodatne misije u istom okruženju, što veštački produžava igru. U Bloodborneu imali smo velelepni Yharnam i randomizovane chalicedungeone, dok ovde imamo samo linearni derivat druge stavke. Možda bi trebalo da prestanem da poredim Bloodborne i Thymesiu, jer to, naprosto, nije fer...

Borba u igri je munjevita i bazirana na fiksnom primarnom oružju, kao kod Sekiroa. Ovde imate sablju koju ćete nositi od početka do kraja, ali i fleksibilan sistem sekundarnih napada kod kojih je moguće prilagođavanje. Koren borbenog sistema su dve linije zdravlja koje imaju svaki protivnik i boss. Primarnu, belu, skidate normalnim udarcima, dok za zelenu koristite napade kandžama i posebno, kužno oružje (plague weapons). U igri možete da trčite, dodžujete, napadate i kidišete bez prestanka, jer nemate klasičnu staminu - linija „energije” služi samo za napade kužnim oružjem. Plague weapons dobijate farmovanjem specijalnih kristala koji ostaju nakon poraženih protivnika, a moguće ih je nadograđivati u nekoliko stepena. Svako oružje ima različit efekat, a meni se najviše svidela kosa koja vam vraća health. U igri nemate klasičan loot, u smislu prstenja i oklopa, ali zato možete da „kastomizujete” napitak koji vam vraća HP, ubacujući bilje koje daje razne bonuse.

Odsustvo stamine je mač sa dve oštrice, jer su protivnici, a posebno šefovi, projektovani da seku i ubadaju bez pauze. Thymesia je igra u kojoj boss fajtovi fizički umaraju do granice neprijatnog - prosečan fajt ima dve faze, traje desetak minuta i podrazumeva da je sekund pauze luksuz. Odigrao sam sve igre From softwarea, ali mi se ni u jednoj nije desilo da imam bolove u prstima i zglobovima zbog kojih sam morao da pijem brufen da bih mogao da zaspim. Potpuno suluda stvar, verujte mi.

Thymesia je vizuelno privlačna igra sa dobrim, mada fizički zahtevnim borbenim sistemom, koja pati od amaterski sklepanog, neubedljivog okruženja i priče čiji su elementi bezobrazno pozajmljeni od legendarnog Bloodbornea. Nabavite je samo ako baš morate da igrate svaku igru ovog tipa pod kapom nebeskom.

GALERIJA