Miodrag KUZMANOVIĆ

1. septembar 2022.

Fakultetsko obrazovanje sve više podseća na sprdačinu, tako da naslove poput Two Point Campusa ne mogu da okarakterišem kao satiru. Kao nastavak Two Point Hospitala, Campus preuzima sisteme iz prethodne igre i unapređuje ih, prvenstveno u kvantitativnom smislu. Broj objekata, elemenata enterijera, ukrasa i inih trica kojima možete da kitite svoj univerzitet zaista je impozantan. Istovremeno, igra je zadržala neobavezan, da ne kažem „kežualni” karakter, nudeći izazov prilagođen početnicima, makar što se tiče kampanje. Kad otključate sandbox režim, bićete u stanju da samostalno podesite stepen težine, čime igra postaje solidan izbor i za ozbiljniju publiku.

U Two Point Campusu sve se vrti oko novca. Svaki univerzitet, bez obzira na to da li je u pitanju kulinarska akademija u fiktivnoj Italiji, fakultet za vitezove u virtuelnoj Engleskoj ili magijska akademija koja podseća na Hogvorts iz mitologije o Harisu Lončaru, opstaje ili propada u zavisnosti od strategije plasiranja (inicijalno) ograničenog budžeta. Mesečni priliv zavisi od broja studenata i njihove prosečne ocene, a ta dva faktora zavise od učionica i učila koji su im na raspolaganju, kao i od kvaliteta profesora. Bolji profesori su skuplji, ali i nastavnike Megatrend kalibra možete da unapredite u specijalnoj mašini za trening.

Sa „mozak aparatusom” prestaje veza s mozgom i počinje sprdnja na temu univerzitetskog obrazovanja, ali u tome nema ničeg lošeg, naprotiv. Unapređivanje kvaliteta profesora, ali i asistenata i domara, od kojih zavisi održavanje opreme i čistoća prostora, takođe je usko povezano s novcem. Ako imate dovoljno keša, odnosno, ako početnu siću inteligentno umnožite, samo nebo je granica. Two Point Campus ne barata suptilnijim akademskim pitanjima, poput talenata koji se love, sponzora, naučnih trendova ili napretka tehnologije. Nivo biblioteke na faksu podjednako će rasti ako je nafilujete drvenim skamijama ili kompjuterskim terminalima. Sve se može postići prostim nagomilavanjem objekata - u igri ste, realno, na duže staze ograničeni samo prostorom. Zbog toga igra ne može ni da sanja o statusu koji ima jedan Tropico, gde je broj varijabli eksponencijalno veći.

Pored učenja i odmora, studentima je potrebna i zabava, koju obezbeđujete izgradnjom klubova i mesta za otpadanje u kampusu. Za brzo podizanje statistike zabave možete da organizujete koncerte i razne druge aktivnosti, koje, pogađate, zavise samo od raspoloživog keša i objekata koje ste izgradili. Jedina stvar koja ne zavisi od gole love jesu objekti i nameštaj koji se otključavaju. Resurs za njihov unlock je kudosh, koji pribavljate odrađivanjem mini-zadataka koje vam igra stalno dodeljuje. Kudošom otključanu stvar, naravno, morate da platite da biste je postavili, tako da, okreni-obrni, i estetika zavisi od novca.

Moja najveća govedina s igrom jeste to što zaista morate da se potrudite da biste pukli i bankrotirali. Misije u kampanji se rešavaju lako, bez trzavica ili problema koji su teško rešivi. Sanbox režim, gde samostalno možete da definišete raznovrsne limite (na primer, vremenski) otključava se negde na polovini kampanje, za šta možda nećete imati strpljenja. Rane kampanjske misije su, zapravo, tutorijali koji traju duže od ispitnog dana iz građanskog procesnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Ako to istrpite i dokopate se sandboxa, mišljenje o igri ćete znatno popraviti.

Two Point Campus je idealna igra za one koji žele da se upuste u magičan svijet upravljačkih simulacija, a nemaju hrabrosti da se uhvate u koštac s nekim zaguljenim naslovom. Dopadljivosti pomaže i odlična karikaturalna grafika, koja u potpunosti naglašava pseudoakademski sprdački karakter igre, kao i krindž humor, pošteđen čak i najmanjih kontroverzi. Priznajte da ste oduvek želeli da igrate studentsku simulaciju u kojoj nema seksa i drogiranja.

GALERIJA