Miodrag KUZMANOVIĆ

1. septembar 2022.

Poslednjih godina postaje evidentno da ratno-strateška scena pati od totalne krize inspiracije. Bolji dokaz od Regimentsa je teško naći, jer ideja hladnog rata koji postaje vruć već je zamorna i publici koja je rođena znatno nakon kolapsa Sovjetskog Saveza. Ovde ponovo imamo čarke na granici Zapadne i Istočne Nemačke, koje te kobne 1989. godine eskaliraju u rat apokaliptičnih razmera. U poslednjoj deceniji, ovaj scenario smo igrali, između ostalog, kroz tri odlične igre iz Wargame serijala, a i Warno, koji je još u early accessu, takođe spamuje tenkove kroz tesnac Fulda ka Frankfurtu. Kaseta sa „99 Lufballons” odavno se izlizala.

Regiments, koji publikuje „rezovani” MicroProse, delo je jednog čoveka, koji je inspiraciju, evidentno, našao u Eugenovom serijalu Wargame. Na prvi pogled, lako je pomisliti da je Regiments klon ili mod za Wargame: AirLand Battle, ali razlike postoje, mada su prilično suptilne. Regiments, recimo, ne daje mogućnost kontrole pojedinačnog borbenog vozila, već je najmanja taktička jedinica vod. To pojednostavljuje stvari i smanjuje mikromenadžment, ali donekle i redukuje borbenu fleksibilnost. Kontrolni sistem, perspektiva, sakupljanje deployment poena i ubacivanje svežih snaga na teren manje-više su prekopirani iz Eugenovih igara, mada fascinira činjenica da je sve to urađeno u Unity engineu.

Regiments je single-player igra, koja se sastoji od nekoliko povezanih operacija i skirmisha protiv AI-ja. Te operacije predstavljaju neku vrstu single-player kampanje koja prati eskalaciju između snaga NATO-a i Varšavskog ugovora. Vodićete naizmenično obe strane, natežući se oko lokacija koje su deo šire ratne priče na koju nemate uticaja. Kao što joj ime kaže, ovo je igra koja se bavi pukovima, formacijskom jedinicom ispod divizije, čiji je karakter, pre svega, taktički, a ne strateški. Ti pukovi su predefinisani u skladu sa formacijskim postavkama iz tog perioda - nije ih moguće modifikovati, ali im možete dodavati zasebne bataljone koji služe tačno određenoj svrsi.

Kako to, zapravo, funkcioniše? Puk oklopne divizije sastoji se, recimo, od tenkovskog i bataljona mehanizovane pešadije, uz nekoliko pripadajućih vodova - samohodna artiljerija, PVO, lovci tenkova itd. Sâm po sebi, ovaj puk je sposoban da izvrši većinu zadataka, ali ako ga pojačate, na primer, komandnim, izviđačkim ili bataljonom teških tenkova, dobićete dodatnu „pesnicu” koja vam može olakšati život u specifičnim situacijama. Neki od tih dodatnih bataljona donose i off-map artiljerijsko-avijacijsku podršku, što daje dodatnu fleksibilnost.

Rekvizicija tih bataljona i popuna nakon gubitaka troše komandne poene koje zarađujete u borbama, zauzimajući strateške tačke i izvršavajući druge zadatke. Svaka operacija je podeljena na određeni broj segmenata, čije vam kompletiranje obezbeđuje „isplatu”. Na taj način, snage pod vašom komandom mogu evoluirati u izvesnoj meri, tako što ćete im dodati nove jedinice i pojačati bataljone. Poene možete da koristite za povećavanje nivoa zaliha u misijama, inžinjerijsku podršku (za postavljanje prepreka u odbrambenim misijama), ali i za kupovinu većeg komandnog opsega na terenu. Ova poslednja stavka postaje značajnija u kasnijim operacijama, jer vam omogućava istovremeno rukovođenje većim brojem jedinica na terenu.

Iako su operacije veoma dinamične i solidno osmišljene, Regiments ne donosi apsolutno ništa novo u svet real-time ratnih igara. Da su, recimo, implementirali efekte terenskih elevacija, to bi bio znatan skok u odnosu na konkurenciju. Ali, nisu. U igri, takođe, nema multiplayera, što je prilično neoprostivo kad znamo da je upravo multiplayer sfera ono što godinama održava Eugenove igre na sceni. Činjenica da je Regiments delo jednog čoveka prilično je fascinantna, ali ne menja činjenicu da je igra običan klon nekoliko boljih naslova.

GALERIJA

PRETHODNI TEKST Two Point Campus

SLEDEĆI TEKST GigaBash