Miodrag KUZMANOVIĆ

1. septembar 2022.

Opšta nuklearna apokalipsa, nekada daleki san, sada vrlo moguća bliska budućnost. Neko će se sablazniti, neko će reći „njam!”, treći će zauzeti fetalni položaj i ridati. Sve tri emocije, uključujući i opcionu frustraciju, možete iskusiti igrajući demo verziju Zero Sieverta, lukave varijante pikselizovanog 2D S.T.A.L.K.E.R.-a, koja je drastično zaguljenija od bilo koje verzije svog velikog uzora.

Domaći udžbenici fizike kažu sledeće: „Sivert je izvedena jedinica ekvivalentne doze radijacije i kao takva je zavisna od bioloških efekata radijacije, nasuprot fizičkim aspektima koje karakteriše apsorbovana doza, koja se meri u grejima. Sivert je važan u dozimetriji i zaštiti od zračenja...” Da me pitate za razliku između siverta, greja i rendgena, citirao bih Djatlova u nadi da nećete skontati da nemam pojma.

U situaciji kad svi horski kenseluju Ruse, Zero Sievert je igra u kojoj trgujete u rubljama, razgovarate sa Sergejima i Nikolajima i avanturišete devastiranim istokom. U ulozi ste anonimnog avanturiste koji se dokopao masivnog bunkera, poslednjeg ostatka civilizacije, reda i zakona. U bunkeru možete da se odmarate, kupujete i prodajete, razgovarate sa brojnim NPC-ima, kraftujete i modifikujete opremu i planirate ekskurzije u divljinu. Kad se umorite od logistike, obratićete se šefu obližnje vozne stanice, koji će vas za skromnu naknadu odbaciti do željene zone. Prva je šumarak, besplatna je i predstavlja mesto na kom ćete oštriti svoje stalkerske veštine, pre upuštanja u veće izazove.

Zero Sievert je vrlo, vrlo zaguljena igra, u kojoj vas ljudi ili zveri mogu ubiti za sekund ili dva, ako im se namestite na nišan ili čeljusti. Igra simulira vidno i čujno polje vašeg avatara, što znači da vidite samo ono što je ispred vas i što nije zaklonjeno preprekom. (To važi i za protivnike, naravno.) Da biste predupredili gadna iznenađenja, morate da se šunjate s oružjem na gotovs i da osluškujete šuškanje vegetacije. Taj aspekt igre čak ni S.T.A.L.K.E.R. naslovi nisu izveli ovako uverljivo! Bezglavo trčanje ili srljanje redovno dovodi do komičnih situacija koje se završavaju grusom smrću. Uletanje u čopor vukova ili divljih svinja, sa tri metka u papovci i nula stamine, nije zdravo.

Od vrste i kvaliteta oružja, tipa municije i ugrađenih dodataka zavisi distanca na kojoj ćete biti precizni i brzina „smirivanja” nišana pri fokusiranju na jednu tačku. U igri postoji tridesetak vrsta vatrenog oružja, miks sovjetskih i zapadnih pušaka, automata, pištolja i sačmarica, kao i tona različitih dodataka za njihovu modifikaciju. U bazi možete da ih rasklapate, budžite, ali i da pravite različitu municiju (podzvučnu, dum-dum, itd.) u zavisnosti od resursa kojima raspolažete.

U igri imate vrlo ograničenu nosivost, tako da u akciju nema smisla nositi išta više od primarnog oružja i municije za njega, malo zavoja i vode. Ako se natrpate u bazi rešenjima za svaku eventualnost, nećete imati kapacitet da ponesete plen, pogotovo ako u akciju krećete umorni, žedni ili gladni. Igra vodi računa o svemu tome, pa i o stepenu radijacije koji ste fasovali u akciji, a zadovoljenje potreba i lečenje plaćaćete u rubljama. Napredovanje u veštinama izvedeno je na način sličan The Elder Scrolls igrama - ponavljanje određene aktivnosti vas postepeno čini boljim, efikasnijim i jačim. Recimo, trčanje vam podiže fitness statistiku.

Zero Sievert nije roguelike (ni roguelite) igra, mada sadrži neke elemente njihovog dizajna. Kada vas ubiju u akciji, ne gubite igru, već se vraćate u bunker neposredno pred polazak u misiju u kojoj ste zaginuli, tako da u najgorem slučaju gubite pola sata-sat. Igra se trenutno nalazi u relativno ranoj fazi early accessa (verzija 0.22), tako da nas do finala čeka još mnogo peglanja i utezanja.

GALERIJA