D. PETROVIĆ

1. januar 2022.

Espressifov iskorak u RISC-V arhitekturu rezultovao je ESP32-C3 mikrokontrolerom. Dodatna oznaka u ESP32 porodici, po našem mišljenju, nije validna, jer je u pitanju (ipak) potpuno nova arhitektura u Espressifovoj kuhinji. Ovde treba dodati da nam je već na raspolaganju ESP32-S3, a H2 varijanta tek što nije. Jasno je da se iza brda valja nešto krupno, svakako krupnije od pukog štancovanja varijacija na temu. Svakako je i ovaj C3 običan test-bed i vesnik nečeg većeg. Kako god, tek, pred nama je komad silicijuma koji je relativno nov, ali je u dovoljnoj meri tu da je preležao skoro sve dečje bolesti.

ESP32-C3 je mikrokontroler sa jednim jezgrom. To ga ne sprečava da nam, pored Wi-Fi, vrati i Bluetooth koji je izostao na ESP32-S2 (SK 10/2021, i.sk.rs/30121). Kada pričamo o bežičnom povezivanju, C3 osetno podiže lestvicu. Wi-Fi se i dalje drži opsega od 2,4 gigaherca, a ono što je novo su Wi-Fi Multimedia i Espressif Wi-Fi Mesh. Bluetooth je izveden po standardu 5 uz LR (long range), a podržan je i LE SIG Mesh. Mikrokontroler, iako sa samo jednim jezgrom, kuca na 160 megaherca. Na raspolaganju mu je 400 kilobajta RAM-a i 384 kilobajta ROM-a. Raspolaže sa 22 GPIO preko kojih ostvaruje SPI, I2C, I2S, UART, TWAI, LED PWM, DMA. Dolazi sa integrisanim USB Serial/JTAG interfejsom; dalje, tu su temperaturni senzor, SAR ADC. Porađeno je i na bezbednosti, to jest, zadržana je ona sa S2, pa, tako, C3 dolazi sa RSA-3072 zaštićenim boot-om i AES-128/256-XTS fleš enkripcijom.

Mi smo, kao što možete videti, pripremili ploču sa kompletnom dokumentacijom koju možete preuzeti ovde: i.sk.rs/358267). Na našoj Beloj ploči centralno mesto zauzima modul ESP32-C3 WROOM 02. Pored štampane antene, modul samom C3 čipu donosi još četiri megabajta SPI fleš memorije. Od svih GPIO, dostupno nam je 16, a njih šest rezervisano je za SPI fleš i nisu izvedeni van modula. Na ploči, za razliku od oficijelne, primećujete dva mikro-USB priključka. Razlog tome je što se WHITEBoard DevKit C može programirati na dva načina, putem UART serijskog čipa ili direktno preko za to predviđenih pinova. PROG mini USB je sa C3 povezan preko standardnog CP2102 UART, a prebacivanje se vrši putem standardne NodeMCU metode. Drugi način je direktno, a zanimljivo je da prilikom prebacivanja korisničkog programa na C3 nije potrebno prebacivanje u BOOT režim, niti resetovanje nakon uploada.

Na Beloj ploči, vredni pomena su WS2812 Neopixel, ’RST’ i ’BOOT’ tasteri i LiPo konektor uz strujna kola za punjenje baterije. Svi GPIO su razvrstani sa strana u dva headera. Prekidač sa strane služi tome da možemo da ostavimo ploču povezanu sa baterijom i kada ne želimo da radi, ali da je punimo za to vreme.

Podršku za ESP32-C3 u Arduino IDE dodajemo kao i za S2, tako što u Preferences dodajemo „https://raw.githubusercontent.com/espressif/arduino-esp32/gh-pages/package_esp32_dev_index.json”, a zatim u Boards instaliramo paket. U odabiru ploča pod ESP32 biramo ESP32C3 Dev Module, odgovarajući port i to je to. Za razliku od procedure za S2 o kojoj smo pisali, ovde nije potrebno instalirati nikakve drajvere, ako se koristi OtG port. Priključivanjem na računar, dobićemo poruku da se priprema USB JTAG/Serial debug unit, a nakon par trenutaka C3 će se pojaviti pod novim COM portom i nazivom ESP32C3 Dev Module. Postoji softverski reset ako se koristi ova metoda, tako da nije potrebna nikakva interakcija prilikom prebacivanja skeča. Bez obzira na to koja metoda se koristi, potrebno je samo izabrati odgovarajući port. Razlika je i u tome što, kada se koristi OtG, ostajemo bez serijskog interfejsa.

Za sada postoji samo beta podrška za MicroPython. U momentu dok ovo pišemo postoje pomaci i verujemo da će u narednom periodu sve „doći na svoje”. Proceduru o flešovanju C3 MicroPython firmverom možete ispratiti na pomenutoj GitHub stranici. Za programiranje MicroPythonom koristimo PROG port. Sa Thonny-jem nismo imali nikakvih problema.

ESP32-C3 smo zaista dosta testirali. Nismo imali problema što se tiče stabilnosti, prebacivanja skeča... C3 nam je radio kao sat. Poterali smo test računanja broja Pi, a uporedne rezultate imate u tabeli. Po našem mišljenju su očekivani. Čistokrvni ESP32 sa dva jezgra i brdom memorije još uvek čeka dostojnog protivnika. Za to vreme, S2, iako sa manje memorije, ipak, koristi prednost višeg radnog takta. U mnogim prezentacijama o ESP32-S2 može da se nađe tvrdnja da je po karakteristikama, zapravo, naslednik ESP8266, a ne ESP32. C3 se dobro držao na ovom testu. Donosi nam izvorni USB OtG port, MicroPython je već tu, podrška za Arduino IDE, vraćen je Bluetooth. Sve suštinske funkcije su poboljšane, a uskraćeni smo za određeni broj GPIO. U danima koji slede, ostaje da se vidi šta možemo očekivati od S3 koji ćemo sigurno predstaviti u istom ovakvom formatu. Isto se nadamo i za H2. Svakako je najveće pitanje šta nam Espressif, zapravo, sprema, čega je C3 vesnik?