Momir ĐEKIĆ

1. januar 2022.

Postavlja se pitanje da li je poenta u pronalasku tehnologija i trendova koji će vladati u periodu pred nama ili upravo u aktivnom promišljanju mogućih scenarija. Razvoj tehnologije je čovekova najbolja karta za napredak i tako je od kada prepričavamo priče, sa kolena na koleno, crtežima u pećinama. Majstor alata ili majstor zanata, vekovna je borba čoveka sa sopstvenim napretkom.

Trendovi

Konsultantska kuća McKinsey, jedna od propulzivnijih i zaposlenijih u savetovanju najinovativnijih kompanija na svetu, krajem 2021. objavila je studiju deset tehnoloških trendova za narednu godinu: sedam bez preferencija industrije i tri specifična. U uvodu, autori navode kako će u narednih deset godina čovečanstvo iskusiti veći napredak no u poslednjih sto godina. Dalje se komentariše da su ključne industrije, u kojima bi trebalo videti veliku stopu razvoja pod uticajem novih tehnologija, zdravstvo, transport i novi materijali. Ulogu protagoniste u konvergenciji industrija, tehnologija i metodologija i u narednih deset godina igraće informacione tehnologije. Dok tragamo za novim funkcijama postojećih proizvoda i usluga, dodajemo vrednost oprobanim rešenjima, nezaustavljiv je nagon za inovacijom i to ponajviše u načinu na koji razmišljamo.

Uticaj tehnologije u poslednjih trideset godina posebno je vidljiv na primeru rasta Kine. Upravo u tom periodu, Kina je prestigla uravnoteženu stopu rasta bruto-društvenog proizvoda po glavi stanovnika čitave planete, približivši se „opasno blizu” državama poput Velike Britanije ili Nemačke, tradicionalno naprednim u domenu industrijskog razvoja.

Stalan rast uticaja informacionih tehnologija posebno je vidljiv od 2009. godine, kada se pokazao instrumentalnim u oporavku od svetske ekonomske krize, nastale u tržištu nekretnina godinu dana ranije. Upravo se isti scenario predviđa (i potvrđuje) za godinu pred nama, u osvit oporavka od efekata pandemije virusa korona. IT kompanije će u narednih nekoliko godina, sudeći po predviđanjima kuće McKinsey, preći „magičnu” stopu od 30 odsto tržišne vrednosti na popisu „Standard & Poor’s 500” (pet stotina najvećih kompanija na američkoj berzi).

U delu u kom analizira trendove, nespecifične za pojedine industrije, McKinsey navodi sedam tehnoloških trendova. Dalji razvoj automatizacije procesa kroz upotrebu industrijskih globalno umreženih uređaja (IoT) i napredne robotike doneće veliki napredak u proizvodnoj industriji, opterećenoj globalnim izazovima lanaca vrednosti i posebno isporuke. Iako je ovaj trend prisutan duži niz decenija, trenutno se stvara „savršena oluja” za veći prodor naprednih tehnologija automatizacije u sve proizvodne procese širom industrije. Drugi trend je vezan za dalji prodor 5G tehnologije, koja će omogućiti povezivanje koje u ovom trenutku nema utemeljenje u stvarnosti. Povećanjem povezanosti, raste i kapacitet proizvodnje, isporuke i dostupnosti na globalnoj skali. U tom smislu, McKinsey procenjuje da će do 2030. godine, preko 80 odsto svetske populacije biti „zahvaćeno” 5G pokrićem u svakodnevnom životu.

Značajne investicije su primetne i u oblasti distribuiranih arhitektura, odnosno, računarstva u oblaku. Do 2025. godine, kako navodi dokument, preko 75 odsto generisanih podataka u poslovanju velikih kompanija biće obrađeno u „oblaku”. Veliki doprinos daljem razvoju i ovog talasa doprineće sve većem broju kvantnih računara, koji se najavljuju već nekoliko godina (čak i decenija). Potencijal razvoja kvantnih računara i njihove primene u velikom broju grana industrije prevazilazi hiljadu milijardi američkih dolara u narednoj dekadi. Kvantne računare neće čekati sve veća primena tehnika i tehnologija veštačke inteligencije, čiji nezaustavljivi prodor otvara veliki broj novih poslova, ali i izazova u domenu bezbednosti. Treba očekivati da će u narednih godinu ili dve već biti vidljiv neverovatan napredak u domenu konverzacijskih robota (eng. chatbot) koji će se pojaviti na sve većem broju tačaka dodira korisnika i kompanija. Povećaće se i njihov kvalitet i sposobnost personalizacije. Napokon!

Listu zaokružuje napredak arhitektura zasnovanih na distribuiranom poverenju, ponajviše blockchain tehnologiji. McKinsey prognozira da će do 2027. godine čak deset odsto globalnog BDP-a biti povezano sa upotrebom ove tehnologije. Srećom pa je naša država jedna od vodećih kada je u pitanju talenat iz ove oblasti. Još kada bismo i mi ostali počeli više da učimo o njoj...

Nešto su konzervativnija (u smislu raznorodnih tehnoloških trendova) predviđanja drugih organizacija. Jedni se bave nestašicom čipova i smanjenjem rasta prodaje laptop i tableta. Drugi ističu da je vreme pred nama suštinski posvećeno daljem razvoju veštačke inteligencije i njenom dubljem „uvlačenju” u svakodnevicu. No, važno je prepoznati konvergencije svih ovih predviđanja, posebno onih koje se tiču severnoameričkog i zapadnoevropskog tržišta.

Kontekst „Najezde otkaza” (eng. The great resignation, prim. aut.), događaja koji je obuzeo razvijeni svet, a u kome sve veći broj ljudi na zapadu Evrope i u SAD daje otkaz na svojim trenutnim poslovima kako bi pronašli kvalitetnija radna mesta i/ili se fokusirali na porodice - daje savršenu podlogu za razvoj hibridnih radnih mesta. U trenutku kada veliki broj poslodavaca zahteva da se dva do tri dana sedmično provode u radu u kancelariji, nemali broj radnika bira da takve kompanije napusti u korist onih koje daju veću slobodu u izboru mesta rada. No, hibridnom radnom mestu je potrebna podrška i tu je opet ključno mesto tehnologije. Alatke za kolaboraciju nikada nisu bile potrebnije. Za očekivati je da će se veliki broj novih alatki pojaviti u narednom periodu, a koji upravo adresira izazove velikog broja sastanaka, eksplozija u kalendaru i otežavajućih okolnosti zajedničkog rada.

Industrije u kojima vlada velika kriza kada je u pitanju radna snaga, kao što su industrije dostave i transporta, imaće izazovnu godinu ispred sebe, ukazuju podaci. Britanski „Guardian” navodi da je za vreme pandemije potreba za transportnim servisima, sličnim Uberu ili domaćem CarGo skočila za 20 do 40 odsto. Uber je, prateći povećanje tražnje, podigao cenu svojih usluga u Londonu za deset odsto, ali i dalje traga za vozačima koji bi omogućili prihvatanje svih potrebnih vožnji. „Guardian” ističe da je procena da ovoj kompaniji nedostaje oko dvadeset hiljada vozača i to - samo u Velikoj Britaniji. Situacija nije bolja ni u SAD. Ako posmatramo samo prvi kvartal 2021. godine, dve vodeće kompanije za transport putnika korišćenjem aplikacija zabeležile su veliki pad u broju vozača na ulicama. Prema podacima kompanije Apptopia, Uber je zabeležio pad od 37,5 odsto, a Lyft 42,3 odsto broja vozača na teritoriji Sjedinjenih Država.

Talenat u centru jednačine

Probleme sa radnom snagom nemaju samo transportne kompanije. Talentovane i visokokvalifikovane radne snage nema ni u drugim industrijama. Posebno su na udaru tehnološke kompanije, kod kojih je i dalje česta migracija kadra, a naslanja se na prirodno nepovoljnu situaciju sa novim radnicima (potražnja za tehnološkim talentom je nekoliko puta veća od ponude).

Interesantan pokušaj da svoju situaciju ispravi javno je objavila kompanija Intel. Izvršni direktor ove kompanije je slanjem internog mejla svim zaposlenima objavio kako će u narednoj godini Intel investirati preko dve milijarde američkih dolara u povećanje kompenzacije postojećeg i dovođenje novog kadra. Oko milijardu američkih dolara biće investirano u finansijske koristi zaposlenih, dok će gotovo 1,5 milijardi vrednih deonica kompanije biti uloženo u postojeće i nove zaposlene. Iako ne znamo koliko novca godišnje uobičajeno Intel troši na godišnje povećanje kompenzacije, izvori kažu da je najavljeni iznos svakako veći. Intel se nada da će ovom investicijom dodatno motivisati postojeće i buduće zaposlene u smeru snažnije borbe za povratak pol-pozicije. U sve konkurentnijem prostoru tehnoloških giganata, Intel se poslednjih godina ne kotira posebno visoko. Posmatrajući godišnje prihode Intela, najavljena investicija iznosi oko tri odsto ukupnih godišnjih prihoda. Imajući u vidu visoku inflaciju koja se očekuje u SAD, deluje da će najavljeno povećanje biti nedovoljno. Procene ugledne organizacije za upravljanje ljudskim resursima, američke SHRM (Society for Human Resource Management), očekivano povećanje prihoda u 2022. godini u SAD će za najveći broj kompanija iznositi oko četiri odsto.

„Washington Post” piše o tome kako je planirano povećanje plate najviše od oporavka od svetske ekonomske krize 2008. godine. Nakon što je većina kompanija u SAD, ali i Evropi, sačuvala radna mesta kroz mehanizme pomoći država i centralnih banaka, širom razvijenih država sve veći broj zaposlenih odlazi sa svojih radnih mesta. U SAD, mesečno je preko četiri miliona zaposlenih davalo otkaz u poslednjem kvartalu. Prema navodima „Washington Posta”, najznačajnija povećanja osetiće oni mlađi od 25 godina i oni koji su promenili poslodavca. Privlačenje (mladog) kadra nastavlja da bude prioritet broj jedan gotovo svih tehnoloških kompanija.

• • •

Dok najave o inflaciji pune novinske članke sa jedne i druge strane Atlantika, radnici širom razvijenog sveta stavljaju obaveze prema poslodavcu i kompenzaciju na vagu. Nedovoljna ulaganja u hibridni rad i povećanje kompenzacije ugroziće napredak velikog broja kompanija. Više nego ikad - talenat je u centru svih transformacija. Ne govorimo samo o radnicima u tehnološkim kompanijama. Nedostaju varioci, vodoinstalateri, vozači, trgovci, radnici u proizvodnji. Nijedna industrija nije imuna na izazove koji tamniče tržišta rada. Lopta je „u rukama” poslodavaca.

Oni koji budu pronašli formulu zadržavanja postojećeg i akvizicije novog, kvalitetnog kadra - biće u poziciji da, u periodu koji sledi za godinu do godinu i po dana, zauzmu najbolje pozicije u startu trke za nove bodove u „Velikoj nagradi Oporavka od pandemije”. Eto procene za kraj: 2023. godine, negde na leto, možemo očekivati prve znake suštinskog ekonomskog oporavka.