Dušan DINGARAC

1. januar 2022.

Početkom decembra, u Državnom data centru u Kragujevcu počela je sa radom Nacionalna platforma za razvoj veštačke inteligencije. Reč je o superkompjuteru koji je isporučila Nvidia, a koji može da obradi pet PFLOPS (5*1015 operacija u pokretnom zarezu u sekundi) i koji je koštao skoro dva miliona evra. Za poređenje, najbrži superkompjuter na svetu ima snagu od 415,5 PFLOPS, a peti 100 PFLOPS. Nažalost, nisu saopšteni nikakvi detalji o tome koji model superračunara je Nvidia isporučila.

Poznato je da će se računar koristiti u različitim oblastima od kojih je prvo najavljeno zdravstvo, tj. objedinjavanje svih podataka iz zdravstvenih centara u Srbiji. Reč je o analizi rendgenskih snimaka, snimaka sa mamografa, skenera. Kapacitet je opisan tako da može dnevno da se obradi milion snimaka.

Prvog dana potpisani su sporazumi o korišćenju pomenute platforme sa predstavnicima tehničkih fakulteta, svih naučno-tehnoloških parkova i tri instituta.

Srbija je jedna od 26 zemalja koje imaju nacionalnu platformu za razvoj veštačke inteligencije, a jedna je i od retkih koja ima svoj Institut za veštačku inteligenciju.

Do sada je u Državni data centar uloženo ukupno 55 miliona evra, a tek se očekuje izgradnja posebnog objekta za podatke MUP-a, Vojske Srbije i BIA.

Početkom decembra, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija zvanično je pustila u rad nove radijske FM predajnike u emisionom objektu u Crvenom selu u Subotici. Projekat obnove kompletne mreže za emitovanje programa Radio Beograda i Novog Sada u FM tehnologiji, kao i uspostavljanje inicijalne mreže za digitalno emitovanje radio-programa u DAB+ tehnologiji, je kapitalni projekat resornog ministarstva. Ovim projektom se očekuje stopostotno pokrivanje puteva radio-signalom. U nastavku projekta planirana je nabavka emisione opreme, enkoderske platforme i softvera za nadzor za sve 42 emisione stanice, kao i studija i kontrolno operativnog centra. Cena celokupnog projekta je šesto miliona dinara a njime se po prvi put pominje i uspostavlja digitalni radio u DAB+ tehnologiji.

E-fiskalizacija i njen prelazni period već su odavno počeli. I dok se prvi privrednici već opremaju neophodnim softverom i hardverom za izdavanje novih fiskalnih računa, svakodnevno se širi Registar odobrenih elemenata elektronskog fiskalnog uređaja (i.sk.rs/358252). Posebnu zanimljivost na ovom polju predstavio je A1, koji je ponudio i uređaje zajedno sa paketima internet pristupa koji su neophodni prilikom izdavanja računa (i.sk.rs/358290). Kako se prelazni period bude bližio kraju, tako će rasti i ponuda, pa možda nije loše sačekati još malo sa odabirom rešenja, ali svakako treba razmatrati već sada ponuđena rešenja kako ne bi došli u situaciju nedostatka vremena za implementaciju.

Kada je u pitanju e-faktura, usvojene su promene zakona kojima je privredi i javnom sektoru omogućeno da zbog prilagođavanja novom sistemu elektronskih faktura, prelazni rok bude do kraja aprila naredne godine.

Od 1. maja 2022. godine, subjekti u javnom sektoru imaće obavezu da primaju, čuvaju i izdaju elektronsku fakturu drugom subjektu javnog sektora, dok će subjekti u privatnom sektoru imati obavezu da izdaju elektronsku fakturu subjektu javnog sektora.

Obaveza subjekta privatnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu od strane subjekta javnog sektora, kao i elektronske fakture izdate od strane subjekta privatnog sektora, primenjivaće se od 1. jula 2022. godine, kao što je i bilo planirano.

Obaveze izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora nastupaju od 1. januara 2023. godine. To su ujedno i datumi od kada se primenjuje i obaveza da se elektronski evidentira obračun poreza na dodatu vrednost.

U susret referendumu koji će se održati sredinom januara, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave podsetilo je građane da mogu da provere da li su upisani u birački spisak i da li su im svi podaci tačni. Primećujemo da je na adresi upit.birackispisak.gov.rs sada, za razliku od nekih prethodnih iteracija, pored JMBG-a potrebno uneti i broj lične karte, a postoji i tzv. captcha zaštita.

U okviru portala eUprave pokrenut je portal eKonsultacije. Nova platforma omogućava građanima da elektronskim putem učestvuju u procesu pripreme i usvajanja dokumenata javnih politika i propisa.

Građani će na jednom mestu imati uvid u sve dokumente javne uprave koji su u procesu izrade i imaće mogućnost da sugestijama i predlozima daju svoj doprinos usvajanju tih dokumenata. U mandatu aktuelne Vlade Srbije samo 52 odsto zakona je prošlo javnu raspravu, ali sa ovakvom platformom svi budući zakoni će prolaziti javnu raspravu.

Ova platforma nije samo za fizička lica već i za organizacije civilnog društva i privredna udruženja koja mogu da se uključe u sve procese donošenja javnih dokumenata koji su im važni.

Projekat platforme eKonsultacije finansirao je GIZ, a tokom predstavljanja ovog Sistema saznali smo da je trenutno na eUpravi registrovano 3800 institucija i 1,112 miliona građana.

Kancelarija za IT i eUpravu potpisala je Protokol o pružanju međusektorskih usluga sa sedam ministarstava, putem softverskog rešenja „Čuvam te”, a u cilju zaštite od zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja i eksploatacije dece. Ova platforma će prvi put povezati sve nadležne institucije za borbu protiv nasilja i zahvaljujući njoj pratiće se svaka prijava na nivou države na jednom mestu, kao i sam tok rešavanja.

U ovom trenutku se radi na planiranju i razvoju softverskog rešenja koje će omogućiti da se svaka prijava nasilja adekvatno evidentira, kako bi u svakom trenutku bio dostupan status prijave, njen tok i ukoliko predmet nije završen, koji je konkretan razlog za to.

Cilj je da na jednom mestu postoji detaljna analitika svih prijava, da vidimo kako se po svakoj prijavi postupa i gde su problemi.

Sama platforma, tj. sajt cuvamte.gov.rs, uspostavljen je u martu 2021. godine i sadrži informativni i edukativni deo na kome je prijavljeno više od 30 hiljada registrovanih korisnika, od toga preko 4800 učenika, 1700 roditelja i više od 23 hiljade nastavnika.

Vlada je predstavila portal green.gov.rs, na kome su sažeti svi rezultati u očuvanju, pre svega, životne sredine kao rezultat digitalizacije koja se aktivno sprovodi. Tu uvek možete da vidite koliko je struje, stabala i sati čekanja građanima ušteđeno, kao i druge brojke proistekle iz najpopularnijih projekata digitalizacije državne uprave.

U cilju unapređenja procesa nastave, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja doniralo je sedam hiljada računara i 480 štampača osnovnim i srednjim školama širom Srbije. U narednoj godini biće donirano skoro dvadeset hiljada računara.

I ove godine RATEL je sproveo uporedna merenja i analizu parametara kvaliteta usluga u mobilnim komunikacionim mrežama. Merenja su sprovedena u periodu od septembra do novembra 2021. godine, a po prvi put je benchmark mobilnih mreža obavljen primenom standardizovane metodologije opisane u dokumentu ETSI TR 103 559 Annex A (ETSI-European Telecommunications Standards Institute). Ovaj evropski međunarodni standard omogućava objektivnu procenu korisničkog iskustva i kvaliteta servisa svih operatera mobilnih mreža.

Rezultati merenja dostupni su na sajtu benchmark.ratel.rs, a prema rezultatima merenja, Telekom Srbija je ostvario najbolji ukupni rezultat osvojivši 85,66 poena, a zatim slede A1 Srbija sa 82,73 i Telenor sa 82,14 poena, od maksimalno mogućih 100.

Ovogodišnji benchmark mobilnih mreža je bio najveći do sada po obimu projekta. Benchmark mobilnih mreža 2021 obuhvatao je drive test merenja po naseljenim mestima i putevima, walk test merenja na pojedinačnim izabranim lokacijama, kao i merenja duž železničkih koridora X i XI, što je po prvi put u ovolikom obimu izvedeno na teritoriji Republike Srbije.

Izmeren je kvalitet usluga u mobilnim mrežama u pedeset pet gradova, na petnaest hiljada kilometara puteva i duž 1800 kilometara železničkih koridora u Republici Srbiji. Tokom kampanje, obavljeno je preko osam hiljada poziva i isto toliko sesija za svaku od usluga prenosa podataka u mreži svakog od operatera, putem svih raspoloživih tehnologija (2G, 3G, 4G).

Benchmark mobilnih mreža 2021 obuhvata merenja parametara kvaliteta za govornu (voice) uslugu i usluge prenosa podataka (data), prenos WhatsAPP poruka, što je novina, kao i merenja radio-parametara za 2G/3G/4G tehnologije.

Kao što smo već ranije pisali, RATEL je još 2016. godine pokrenuo projekat kontinualnog merenja nivoa elektromagnetnog polja na lokacijama od interesa i rezultati tih merenja dostupni su na adresi emf.ratel.rs. Krajem 2017. godine, bilo je devet senzora, dve godine kasnije dvadeset šest u jedanaest gradova, a danas sistem čini ukupno osamdeset osam senzora u 39 gradova. Od pre nekog vremena, izmereni podaci su dostupni u formi otvorenih podataka, mada se ne uploaduju baš redovno (i.sk.rs/358289).

U susret aukciji spektra za 5G (trenutno se očekuje da će se održati sredinom godine) Evropska investiciona banka obezbediće kredit od 70 miliona evra Telekomu Srbije. Ovaj kredit koristiće se za uvođenje 5G telekomunikacione mreže i proširenje postojeće 4G mreže. Njegovim korišćenjem očekuje se da šezdeset odsto građana dobije 5G signal i da se 4G signal proširi do skoro svih građana Srbije.

Ako ste pažljivo čitali naš tekst u septembarskom broju, verovatno se sećate problema koji je SBB imao sa inspekcijom zbog sto dinara popusta koje je davao korisnicima koji se odluče za elektronski račun umesto papirnog. Sada je stvar razrešena odlukom Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, koje je poništilo rešenje Tržišne inspekcije. Obrazloženje je da je sve u skladu sa zakonom i da je inspekcija pogrešno shvatila da SBB korisnicima naplaćuje sto dinara papirni račun.

Već neko vreme, svi privrednici su u obavezi da APR-u dostave svoje e-mail adrese za zvaničnu komunikaciju. No, i pored kaznenih odredbi, trenutno je 76,6 odsto privrednih društava i 71,4 odsto preduzetnika registrovalo adresu za prijem elektronske pošte. APR je pripremio zanimljiv info-grafik na ovu temu (i.sk.rs/358291). S obzirom na najnovije izmene Zakona o privrednim društvima i postupku registracije u narednih osamnaest meseci (do sredine 2023. godine), APR će preći na elektronsku registraciju svih privrednih subjekata, putem korisničke aplikacije za prijem elektronske prijave i elektronskih dokumenata potpisanih kvalifikovanim elektronskim potpisom, uz elektronski način plaćanja naknada za uslugu registracije. U ovom procesu, APR sve povratne podatke šalje na e-mail, pa je potrebno da i ostatak privrednika registruje svoje e-mail adrese.