D. PETROVIĆ

1. januar 2022.

Usvetu malih SBC-a (single-board computer), Raspberry Pi svakako postavlja standarde. Koncept Maline ostali proizvođači prate u stopu, uz ne tako retke izlete u nepoznato. Raspberry, da se podsetimo, u svom asortimanu ima četiri forme standardizovanih računara: A, B, Zero i Compute. Format B možemo naći skoro kod svakog drugog proizvođača, međutim, ove druge formate i ne tako često. Open-source projekat Banana Pi, pak, u svom asortimanu ima mali računar Zero formata, sa oznakom BPI-M2 Zero. Inače, iza brenda Banana Pi stoji kineski SinoVoip.

Banana iz naslova nije tako mlad računar. Stvari se, naprosto, isuviše brzo dešavaju na sceni, a mi kao štampani časopis to ne možemo da ispratimo. S obzirom na očigledan uzor - RPi Zero, teško je na ovu Bananu gledati drukčije nego kroz prizmu daleko poznatije Nule (s razlogom RPi Zero W, tu su negde vršnjaci). Vizuelno, ako izuzmemo plavu boju štampane ploče, sve drugo je na svom mestu. Banana u stopu prati referentni dizajn, pa se, tako, na odgovarajućem mestu nalazi pun 40-pinski GPIO header, u potpunosti kompatibilan sa Malinom. Početni i krajnji pinovi na headeru ovde imaju oznake. Raspberry Pi Zero W, za razliku od Banane, ima dva dodatna dvopinska headera: RUN i TV. CSI konektor kamere je na standardnom mestu. Uz Bananu je predviđena upotreba HDF5640 kamere. Slot mikro-SD kartice takođe je na svom uobičajenom mestu, a zanimljivo je što je na Banani do njega dodat tropinski UART konektor za debagovanje. Za povezivanje sa ekranom (TV, monitor) na svom mestu je i mini-HDMI 1.4, a Banana je sposobna da kroz njega prikaže 1080p rezoluciju, pri 30 sličica u sekundi. Dalje se nadovezuju dva jasno obeležena mikro-USB konektora: OTG i DC_IN. Bananu preko ovog drugog možemo napajati adapterima od pet volti i dva ampera. Ovde prestaju sličnosti, a počinju razlike.

Između dva mikro-USB konektora su četiri PTH otvora na koje se može priključiti Ethernet brzine 100 megabita u sekundi. Na ovim linijama nije klasičan RJ45 interfejs, ali tu su RXP, RXN, TXN i TXP linije. Pinovi nisu obeleženi, već je potrebno obratiti se tehničkoj dokumentaciji. Banana, za razliku od pobratima Maline, ima čak dva tastera: ’Power’ i ’Reset’. Isto onako kako tasteri na Malini u nekim projektima nedostaju, tako se nedostatak RUN headera na Banani može odraziti kod nekih automatizovanih projekata. Tu je i ’Power’ LED, a do nje u.Fl konektor antene. Na Malini postoji mesto predviđeno za ovaj konektor, ali on ne dolazi zalemljen na ploči. Na Banani je antena preko u.Fl ujedno i jedina antena, ne postoji štampana na ploči.

I, na kraju, glavna razlika - hardver. Banana dolazi sa H2+, četvorojezgarnim Cortex-A7 procesorom, koji je „kloknut” na 1,2 gigaherca. S obzirom na to da govorimo o SoC-u (system on chip), procesor dolazi u pratnji sa Mali 400 MP2 grafičkim podsistemom. Allwinerov SoC je predviđen za OTT box i slične multimedijalne uređaje. Drugi poveći čip je, zapravo, 512 megabajta SK Hynix DDR3. Sa druge Allwinerove strane, pod metalnom haubom, nalazi se Bananina veza sa svetom. Za povezivanje na lokalnu bežičnu mrežu Banana koristi AP6212 (nekad AP6181 ili AP6335). Ovaj model, osim Wi-Fi-ja, Banani omogućava povezivanje i preko Bluetooth 4.0. FM radio na ovom modulu dođe pride. Kada uporedimo Banana Pi BPI-M2 Zero sa Raspberry Pi Zero W, ona deluje nekako urednije. Razlog tome što su na prednjoj površini samo osnovne komponente. Sa donje strane je, zato, prava šuma komponenata. Raspberry sa donje strane nema niti jednu, što omogućava spuštanje Zero direktno na ploču projekta i korišćenje pedova ispod, to jest, integracije Maline u sam projekat. To sa Bananom nije moguće, Banana pedove ispod ni nema.

Za Bananu je dostupno nekoliko Imagea, počevši od Androida 4.4, Ubuntu server i desktop, Raspbian, RetroPie i LibreElec do Armbiana. Probali smo neke od njih. Android u ovoj verziji iz mezozoika radi tečno. Tu su osnovne aplikacije, Kodi, međutim, koliko je on, zapravo, upotrebljiv ako znamo koja je verzija u pitanju. Raspbian je „doteran” da radi na Banani; nije u pitanju standardni Image. Ako znamo da je Raspberry fondacija sa Raspbiana prešla na RaspberryOS, ostaje upitno šta će biti sa budućom podrškom. Raspbiana smo preskočili. Na redu je Ubuntu Mate Desktop 16.04, Kernel 3.4. S obzirom da je poslednji update star, bezmalo, tri godine i ne čudi što pola stvari ne radi kako treba. Uz nadogradnju smo ga doveli u kako-tako upotrebljivo stanje, ali ostaje gorak ukus. Banana radi prilično tečno na Ubuntuu, ali neke sitnice ne. Treba li da pomenemo običan screenshot ekrana? Sledeći je Armbian. Na raspolaganju su dva preporučena builda, Buster i Focal, oba kao CLI. Probali smo da instaliramo i pokrenemo Desktop kroz armbian-config, ali bez uspeha i to bez obzira na Build. Ako ništa, Armbian je funkcionisao bez pogovora... ali i bez desktopa.

Pri našem testiranju, na Banani smo komotno mogli da skuvamo šumadijski čaj: idle temperatura se nije spuštala ispod 65 stepeni Celzijusa. Ne pamtimo da nam je neki mali računar ikad bio ovoliko vreo. Pri opterećenju, to je išlo i više, do granice da ne može da se drži u ruci. Nakon svih Imagea koje smo probali, u zavisnosti od namene, naša preporuka je Armbian ili, uz malo „krpljenja”, Ubuntu Mate, ako je potreban desktop.

Ostaje pitanje čemu onda ova Banana. BPi Zero je osetno brži od RPi Zero; hardverske specifikacije su jasne. Međutim, ono što Raspberry Pi čini toliko nedostižnim jeste ogromna podrška kako same fondacije, tako još više same zajednice. Tu Banana nema šta da traži.