Dragan KOSOVAC

1. jul 2021.

Pre nekoliko godina, tržište igara bilo je zasuto indie naslovima koji ne bi postojali da nisu dobili finansijsku podršku zainteresovane publike putem Kickstartera. Iako se među tim igrama našao više nego solidan broj vrlo kvalitetnih naslova, oni loši uspeli su da stvore averziju kod prilično velikog dela publike. Zbog toga, danas, sintagma „indie igra podržana preko Kickstartera” ima prvenstveno negativnu konotaciju. To je, naravno, šteta i nepravda, jer, kao i ranije, među takvim naslovima mogu da se nađu mali dragulji koji potpuno zaslužuju vaše vreme (i novac). Jedna od takvih, kvalitetnih igara je i Weaving Tides iz austrijskog studija Follow the Feathers.

Weaving Tides nosi nas u fantastični svet sačinjen od lebdećih ostrva koja se ne sastoje od zemlje i kamena, nego su satkana od užadi, tekstila, kanapa i konca. Većina stvorenja u tom svetu su veliki humanoidni moljci. Zatim, postoje weaveri, magična stvorenja koja drugi nazivaju zmajevima, ali više liče na čudne raže kojima su krila nalik na leteće ćilime, a rep je platnena traka koja se odmotava po želji. Na kraju, tu je Tass, naš protagonista, jedino ljudsko biće u ovom svetu koga je odgojio weaver po imenu Kilim (pravi ćale koji non-stop prosipa dad-jokes). Sada, kada je Tass konačno dovoljno porastao, Kilim rešava da je došao pravi trenutak da povede svog usvojenog sina u potragu za njegovim pravim roditeljima i tajnom gde su nestali svi ostali ljudi na svetu. Na tom putu posetićete prelepe regione, kao što su šume od kanapa ili svilene pustinje, borićete se kroz tamnice koje skrivaju blago i opasne protivnike i upoznaćete pregršt zanimljivih i čudnih stvorenja.

Dodatnu tenziju priči dodaje činjenica da nepoznata sila napada svet i uzrokuje rasplitanje tkanja širom ostrva koja posećujete. Srećom, Tass jaše na Kilimu, a kao što smo pomenuli, weaveri umesto repa imaju traku koja se odmotava, tako da naizmeničnim „zaranjanjem” ispod i vraćanjem iznad površine ostrva možete da zašijete pocepane zone i pomognete svetu da se oporavi. To „šivenje” ili „vez” je sastavni element i drugih aspekata mehanike ove igre. Tako, na primer, tokom borbe protivnike eliminišete tako što ćete ih zašiti za podlogu (možete da projurite kroz njih i ošamutite ih, što olakšava nišanjenje pri vezenju). Sem toga, tu su specijalne zagonetke i izazovi koji zahtevaju da napravite specifične obrasce čvorova po podlozi. Ponekad su ti obrasci jasno naznačeni na podlozi, a ponekad je neophodno da sami zaključite šta treba da se radi na osnovu saveta i tragova na koje nailazite tokom nivoa.

Tokom obilaska nivoa sakupljate energetske fragmente kojima unapređujete svoje veštine šivenja, otključavajući tako nove vrste vezova, a tu su i čisto kozmetički dodaci u vidu novih tkanina i traka za vezenje. Njih možete da koristite tokom kampanje, ali i u specijalnom creative režimu u kom dobijate čistu radnu podlogu po kojoj možete da vezete kako vam volja. Zanimacija u ovom režimu nema uticaja na tok igre, već postoji za one igrače kojima se baš svidi mehanika šivenja ove igre. Dodatni sitni detalj koji će vam izmamiti osmeh je mogućnost da mazite svog ćilim-zmaja, čisto zato jer to želite. Kasnije, tokom igre, dobijate mogućnost da pored Kilima jašete još dva zmaja, veselu Twill i zaboravnog Ser Lucea.

Generalno, Weaving Tales je jedna baš lepa igra sa obiljem šarma. Njena vizuelna komponenta sama za sebe izgleda fantastično, a u kombinaciji sa mehanikom vezenja gotovo trenutno popravlja raspoloženje. Igra za sada nema zvaničan PEGI rejting, ali ovaj naslov bez problema mogu da igraju i mlađa deca. Linearnu priču ovog naslova ćete verovatno završiti za oko pet sati (eventualni dodatni prolazak kroz igru može da opravda želja za pronalaženjem svih tajnih bonusa), što verovatno neće zadovoljiti zahtevnije igrače, ali je više nego dovoljno da se dobro zabavite i po našem mišljenju sasvim opravdava cenu od 21 evra.