Miloš CVETKOVIĆ

1. avgust 2020.

Pokojni kozmički Dalmatinac, Oliver Dragojević, imao je hit „Dvaput san umra”, dok bi u slučaju legendarnog Rona Perlmana dvojka bila zamenjena znakom beskonačnosti. Holivudski glumac, naravno, nije „umra”, ali se Vilijam Mejson, kauboj u igri West of Dead koji se služi glasom čuvenog Helboja, obreo u Čistilištu. Čistilište ovog sveta je u Vajomingu, to mu nikako ne ide u prilog, a do kraja igre se ni Mejsonu neće dovoljno svideti da ostavi pozitivnu recenziju na Trip Advisoru. Gejmpede u ruke, viski u pljoske, živce u mazohistički režim rada i avantura može da počne.

West of Dead je roguelike twin stick pucačina s kamerom odozgo u kojoj se sve unutar jednog poglavlja generiše nasumično. Obrevši se u baru usred Čistilišta, Mejson posle kraće spike sa barmenom odlučno izlazi iz bara, kupi prve dve pucaljke na koje naiđe i kreće na svoj odisejski put da izađe istočno ili, kako kaže naziv igre, zapadno od smrti. Akcija je zasnovana na sistemu hvatanja zaklona i držanja u senci, te će vam verovatno biti čudno to što jedan twin stick naslov nije neurotičan kao šalteruša pre prve pauze, već miran i staložen poput našeg prelamača dva dana pred štampu broja. Za obračunavanje sa naoružanim utvarama i ostalim karakondžulama ovog šarmantnog podzemnog rizorta koristite dva tipa vatrenog oružja, ručni napad, specijalne sposobnosti i svoje reflekse. Za jednog neupokojenog revolveraša, Bili Mejson je prilično okretan, pa će sa lakoćom preskakati zaklone i izbegavati metke, što akciju čini kudikamo dinamičnijom. Usput sakupljate novo naoružanje/dodatke, gvožđe (?) i grehe (???), nailazite na stanice za unapređenje, zdravstvenu pomoć, ali i trgovca i vešticu kod koje na kraju poglavlja možete da unapredite neke od sposobnosti i proširite inventar korisnim stvarima. Trgovac vam za gvožđe nudi korisne ubistvene predmete, a kod veštice ćete se ovajditi ako ste sakupili dovoljno grehova koji ispadaju iz upokojenih neprijatelja.

Kontrolni sistem je sveden do granica oskudnosti, pa ćete za pomenute fizičke udarce koristiti iste tastere kao i za pucanje (levi i desni trigger), što samo po sebi nije mana, ali vas igra tera da čekate da vam se oružje repetira, pa ćete često ginuti umesto da udarite neprijatelja. Na sve to, čini se da ponekad kontrole za otvaranje vatre ne reaguju kako bi trebalo. Srećom, situacije u kojima je borba brza mogu da se izbegnu u najvećem broju slučajeva. Važan element gejmpleja uslovljen je grafičkim stilom West of Deada. Naime, pošto Čistilište u Vajomingu nije baš najsvetlije mesto na svetu, veći deo je u mrklom mraku. Mrak odgovara utvarama koje vrebaju iza svakog ćoška, pošto nećete moći da ih lockujete dok bleje u tmini. Kao rešenje, tu su obešeni fenjeri, čijom ćete aktivacijom osvetliti deo prostorije i pritom kratko omamiti zahvaćene nemani. Iako se isprva čini da postoji sijaset taktičkih mogućnosti, igra nema toliku dubinu, pa taktiziranje ume da zamori. Svako poglavlje donosi drugačije protivnike i moramo pohvaliti raznovrsnost utvara koje će pokušati da vam kušaju drob.

Pored pomenutog Rona Perlmana, audiovizuelni stil igre verovatno je njen najveći adut. Iako je barem polovina ekrana presvučena mrakom crnjim od Tomislava Čolovića i gavrana zajedno, cell shaded grafika i ispijene boje odličan su element i igra podseća na dobar vestern strip. Dizajn kreatura na koje nailazite i dizajn vašeg lika zaslužuju sve pohvale. U foto-finišu, pobedu ovde uzima zvučna podloga igre. Muzika je kombinacija klasičnog vesterna i nešto tvrđeg roka, što ne da funkcioniše, već je jedan od glavnih aduta za igranje.

Nažalost, proceduralno generisani neinventivni nivoi, relativni disbalans koji postoji u snazi neprijatelja u odnosu na vašu i slaba raznovrsnost opreme nisu „mamci” za intenzivno igranje. Priča je zanimljiva i ima posebnu draž jer je kazuje Ron Perlman, ali vas neće oduvati. Uz nešto više poliranja i mnogo bolje promišljenih ideja, West of Dead mogao je da bude hitac koji pogađa direktno između očiju, ovako je tek očešao rame.