Vladimir PISODOROV

1. avgust 2020.

Naizgled, još jedna godina, još jedno savršeno uobličeno Codemastersovo ostvarenje kome je najveći problem to što je toliko slično onom prethodnom. I ne samo to - F1 je simkadni serijal, a to je nešto što uspešno odbija ljubitelje simulacija vožnje, barem kada je duže zadržavanje uz igru u pitanju.

Ni ove godine situacija nije drugačija, što znači da je F1 2020 gotovo savršena simkada, koja na toliko načina šuruje sa svetom simulacija, ali i dalje ne uspeva da se reši svog nasleđa. Recimo, model ponašanja i potrošnje pneumatika gotovo je idealan, a opet nedostaje mogućnost njihove deformacije. Troše se, da, ali se tokom vožnje ne deformišu. Isto tako, prilikom gubitka kontrole činiće vam se da se bolidi neprirodno klizaju, kao da su na plastičnim, a ne na pneumaticima izrađenim od gume. Sledeća stvar odnosi se na površinu po kojoj se vozi. Iako se razlikuje vožnja po, recimo, suvom i mokrom asfaltu, ne postoji razlika između stanja u kom se u suvim uslovima podloga nalazi - uvek je ista. Konačno, tu je i damage model koji nemilosrdno penalizuje svaku grešku i dočarava otpadanje i lomljenje delova, ali bez bilo kakvih deformacija na „limariji” i šasiji. Primera ima još, ali da ne cepidlačimo...

Da li ćete pomenute stvari tokom odmotavanja akcije primetiti? Samo ako ste okoreli ljubitelj simulacija vožnje i samo ako vas ludi svet F1 trkanja ne pomera iz mesta kao zemljotres. Igra donosi sulud osećaj brzine i u svakoj krivini testiraće vašu hrabrost da papučicu gasa držite milisekundu duže od oponenta. Novopridošlicama u serijal F1 poručujemo da to nije novo i da je ekstravagantan osećaj brzine jedan od zaštitnih znakova Codemastersovog čeda. Baš kao i veoma dobra grafička rešenja koja, ruku na srce, polako postaju „izlizana”, ali F1 2020 i dalje odlično izgleda, čak i na current-gen igračkim konzolama. Nažalost, i zvučna komponenta ostala je tamo gde je bila, a to podrazumeva i neke detalje na koje autori ne treba da budu ponosni. Recimo, zvuk kočenja ili par „komentatora” koji se čuju pre i posle trke.

Nakon ove kratke retrospektive, vreme je da se pozabavimo i sa stvarima koje su nove. Zvezda večeri definitivno je My Team režim, koji, zapravo, predstavlja nov način igranja kampanje. Nažalost, od unapred pripremljene priče, segmentom sa kojim se eksperimentisalo u prethodnom nastavku, nema ništa, ali je zato na stolu mogućnost da vodite čitav (svoj) tim. U isto vreme ste i prvi vozač i vlasnik tima, kom možete da nadenete ime, odaberete amblem, izaberete zaštitne boje, pa čak i proizvođača pokretačkog agregata. Jedna od prvih obaveza biće i da angažujete klupskog kolegu, odnosno, da potpišete ugovor sa nekim od mladih lavova koji dolaze iz šampionata F2. Pored osnovnih karakteristika (Experience, Racecraft, Awareness i Pace), svaki vozač ističe se i priznanjem, „osobinom” koja raste ili pada zajedno sa priznanjem tima za koji trenutno vozi. Sve se meri, od ispunjavanja timskih zadataka za vreme treninga, preko osvojenog mesta u kvalifikacijama, pa do performansa na trkama. Sa vozačima može da se pregovara oko produženja ugovora, a možete da uđete i u trku sa ostalim timovima oko onih slobodnih za vreme „prelaznog roka”.

Razvoj bolida odvija se na dobro poznat način: prikupljanjem „razvojnih” poena koje potom trošite na proizvodnju novih delova. R&D „drvo” dobro nam je poznato iz prethodnih nastavaka, s tim da je sada na uspešnost i brzinu rada tima u ovom departmentu moguće uticati. Na raspolaganju su propratni sadržaji, odeljenja koja možete da upgradeujete i na taj način povećate učinkovitost. Na sličan način možete da boostujete performanse klupskog kolege, tako što ćete ga poslati u simulator, fitnes centar ili unajmiti analitičare koji će mu ukazati na njegove slabosti. Tu su i perkovi, koje kupujete za sebe ili timskog kolegu, ali samo ako ste ga ugovorom pretplatili. Perkovi su naročito bitni, jer omogućavaju učinkovitije korišćenje resursa, bolji odnos sa medijima i više R&D poena nakon obavljenih zadataka. Kad smo već kod zadataka, oni su, praktično, nepromenjeni, tako da vas tokom treninga očekuju programi aklimatizacije na stazu, merenje potrošnje pneumatika i goriva, pokušaji simuliranja tempa koji će važiti tokom trke i tako dalje.

Mediji će vas spopadati na svakom koraku, čak i između trkačkih dana, ali odgovaranje na njihova pitanja sada ima daleko veću težinu nego ranije. Odgovorima možete da boostujete rad određenog odeljenja, ali i da podignete pomenuto „priznanje”, kako svoje, tako i vašeg tima. Veće priznanje automatski otvara put ka jačim sponzorima, koji osim jednokratne apanaže uplaćuju i masne bonuse za sve ispunjene zadatke koje su vam postavili. Jedni će tražiti da osvojite određen broj bodova, drugi da se plasirate na tom i tom mestu i tako dalje. Zanimljivo je da period između dva trkačka vikenda može da se popuni različitim sadržajem i da više nisu u pitanju samo pozivni eventovi u kojima uskačete u neki od retro bolida. Tako, ekipu možete da povedete na team building, da iskoristite vreme za odlazak u teretanu, obavljanje promotivnih aktivnosti ili jednostavno sve to preskočite i „hopnete” na naredni trkački vikend.

Ako ste pomislili da je klasična kampanja otišla u zaborav, prevarili ste se. Naime, ona i dalje postoji i odmotava se po identičnom kalupu kao i ranijih godina. Jedina promena je u tome što na početku možete da izaberete da li ćete voziti za neki od F2 timova ili ćete odmah među lavove. F2 sezona može da bude uvodnog karaktera (tri trke), kao prošle godine, da obuhvati pola ili čitavu sezonu. Ovde ne morate da se bavite razvojem bolida i ostalim mikromenadžerskim stvarima, već samo da vozite. Inače, F2 roster, za razliku od glavnog, obuhvata samo sezonu 2019.

Iako se postojanje dve kampanje može opravdati time da ne žele svi toliko da se udubljuju u tematiku, čudi podatak da su iz igre izbačeni pojedinačni eventovi u kojima bi mogli da se nađete za volanom retro bolida. Njih i dalje možete da vozite na velikim nagradama po vašem izboru, ali bilo bi lepo imati pripremljene izazove, poput onih Seninih od prošle godine. Umesto toga, ako odlučite da pazarite Deluxe verziju igre, čije zaštitno lice je legendarni Mihael Šumaher, kao nagradu dobićete nekoliko bolida čuvenog Nemca i delove njegove opreme koje potom možete da koristite u kampanji, kako biste „obukli” vašeg avatara. Šteta, pošto bi sedmostruki svetski šampion i te kako imao šta da „kaže” na virtuelnoj stazi. Umesto eventova, sada je na raspolaganju (povratnička) podrška za split-screen režim, koja dolazi sa casual kontrolama i očigledno je namenjena instant uživanju i manje iskusnim igračima.

Za kraj ćemo još da prokomentarišemo samo „odmotavanje” trka. Izuzetno su uzbudljive, ponajpre zahvaljujući pomenutom naglašenom osećaju brzine. Imate osećaj da upravljate ultrapokretnom raketom na točkovima, koja kilometre puta jede kao Panta pitu. Na višim nivoima težine, a naročito kada pride upravljate inferiornim bolidom, obilaženja su izuzetno teška - baš kao i u pravom šampionatu. AI „vozi” hrabro, ali i bezobrazno, ne prežući od toga da se zakucaju u vas u krivini, iako imate očiglednu prednost. Čak i pod pritisnutim Overtake tasterom i aktiviranim DRS-om, moraćete da vežbate kasno kočenje i obilaženje pre ulaska u krivine. Ovo donekle kvari krajnji utisak i definitivno predstavlja segment na kom autori u budućnosti treba da porade. S druge strane, F1 2020 će prekaljenim asovima biti prilično lak, pa je dobro što su autori ostavili mogućnost da se težina podigne na 110. Dobro je i to što težinu možete da menjate u toku kampanje, ako se pokaže da ste je pogrešno odabrali.

F1 2020 zasnovan je na dobrom, starom pokretačkom engineu i premisi koja se, ne računajući tu režim My Team, oslanja na poznate sastojke. Codemasters će na blagajni i ove godine avanzovati zbog toga, a iako možemo da istaknemo mnoge mane, one neće smetati da uz igru potrošite na desetine sati pokušavajući da se domognete titule najboljeg ili jednostavno da svoj tim u desetogodišnjoj kampanji odvedete do samih zvezda. Vlasnike volana obradovaće podatak da je FFB vrlo dobro implementiran, čak iznenađujuće dobro, s obzirom na to da je u pitanju „obična” simkada.