Vladimir PISODOROV

1. avgust 2020.

Sa zakašnjenjem od nešto više od godinu dana u odnosu na verziju za PC, Asseto Corsa Competizione konačno je dostupna i vlasnicima dvojca current-gen igračkih konzola: PlayStation 4 i Xbox One. Imali smo prilike da uživamo u verziji za Četvorku i proverimo da li se, i u čemu, razlikuje od one koja se na rafovima prodavnica pojavila 29. maja prošle godine za PC.

Pre svega, moramo da napomenemo da je konzolna verzija igre zasnovana na 1.3.7 jezgru, dok smo u slučaju PC-ja već na osnovi 1.4.4. Sledeća veoma važna stvar jeste to da ACC dolazi bez uključenog famoznog Intercontinental Packa i da ga je moguće dokupiti u obliku klasičnog DLC-a. Međutim, dok vi ovo čitate, PC igrači bi poodavno trebalo da uživaju i u GT4 „zakrpi”, koja bi na konzole trebalo da dođe tokom godine. Naravno, i to će da košta, pošto izgleda da Kunos po naplaćivanju DLC-ova do slova kopira ono što Codemasters radi sa DiRT Rally 2.0.

Što se uključenog sadržaja tiče, on je identičan PC verziji. To znači da je na raspolaganju takmičenje u GT3 šampionatu, koje možete da bistrite u obliku (mršave) kampanje, mnoštva offline single player režima (pojedinačne trke, trkački vikendi, brzi krugovi i tako dalje), baš kao i online okršaja sa drugim igračima. Za sada nije moguće kreirati privatne lobije, dok u onima koji postoje obitava manji broj trkača, pa je do trka od kojih će vam srce poskočiti izuzetno teško doći. Sve ostalo je identično kao na PC-ju, uključujući tu i layout menija.

Naravno, očekivali smo da će konzolna verzija, na izmaku current-gen ere igračkog hardvera, grafički biti inferiornija i upravo to se i desilo. Daleko od toga da su grafički modeli ružni - naprotiv, ali nedostatak završne obrade i te kako je vidljiv, naročito na polju anti-aliasinga. Nazubljenost kontura i ivica ponajpre ćete osetiti prilikom gledanja u retrovizor, koji kao da je izašao iz davno zaboravljene VGA ere.

Akcija u igri „zaključana” je na 30 sličica u sekundi, ali u pojedinim situacijama tokom trke možete da iskusite dodatne padove frameratea, toliko izražene da ćete pomisliti da gledate stop motion animaciju. Da stvar bude još gora, nema nikakve razlike da li ste igru poterali na Pro ili X verziji konzola, jer je rezultat identičan. Dok na povremene padove frameratea još i može da se zažmuri, veliko je pitanje da li je igranje simulacije vožnje (a ACC to jeste) uopšte moguće pri ovako malom broju sličica. Nakon izvesnog perioda privikavanja, nekako ćete uspeti to da progutate, ali da ćete biti neprecizniji nego igrajući PC verziju igre - to je činjenica.

Ne znamo šta su to autori uradili, ali igranje ACC na kontroleru je prava pesma! Džojped „vraća” toliko korisnih informacija da vam se po prvi put čini da jednu simulaciju vožnje na konzoli igrate ne samo na osnovu vizuelnog doživljaja. Automobili se čini daleko težim nego na PC-ju, a sve zahvaljujući prilagođenom upravljačkom sistemu, koji je barem za klasu bolji od onog na PC-ju. Automobili se ne bacakaju i ne otimaju kao razjareni bikovi i konačno ćete moći da se usredsredite na postavljanje brzih krugova, bez da vam je u mislima neki od skupocenih volana. U celoj priči, ipak, postoji downside, a on se odnosi na „nervoznu” animaciju pokreta vozačevih ruku, koje se neprirodno (čitaj: prebrzo) premeštaju iz položaja u položaj, kao u prvim verzijama ACC za PC. Zbog toga ćete kameru morati da pomerite u položaj bliže komandnoj tabli.

Assetto Corsa Competizione je najbolja simulacija vožnje za igračke konzole i prava je šteta što su je njeni autori tek sada podelili sa nama. Naravno, igra će vam se svideti isključivo ako se zadovoljavate relativno ograničenim sadržajem i fokusom na GT3/GT4 univerzum. Kada bi u skorije vreme izašao patch koji bi adresirao limitiranje frameratea, stvari bi bile daleko povoljnije. Za kraj, Assetto Corsa Competizione je trkačka igra sa ubedljivo najboljom zvučnom komponentom - definitivno je treba „čuti”, ali i AI rutinom koja je zaslužna za frenetično trkanje.