Dejan PETROVIĆ

1. jul 2020.

Da ne budemo dosadni sa pričom koliko je dobro imati kameru za praćenje saobraćaja u autu, to ostavljamo vama da procenite. Probali smo još dve takve kamere koje nam dolaze iz Prestigia, sa oznakama Roadrunner 415GPS i 410DL. Prestigio sa svojim (dash) kamerama, ne da nije stranac na ovim stranicama, već slobodno možemo reći da je deo inventara.

Model sa oznakom 415GPS je kamera za praćenje saobraćaja, rekli bismo, standardno malih dimenzija za kompaktnije modele ovog proizvođača. Formom dosta podseća na neke ranije modele koje smo imali na testu, poput modela 325 (SK 9/2018, i.sk.rs/15305). Naravno, sem logotipa, ove kamere imaju vrlo malo toga zajedničkog. Model iz naslova je Full HD kamera, sa GPS trekerom i POI bazom podataka. Uz kameru dolaze automobilski punjač, 3,5 metra kabla (što je sasvim dovoljno) i nosač kamere za vetrobransko staklo. Ovaj vakuumski nosač za vezivanje sa staklom ne koristi standardnu polugu, već tu ulogu ima plastični prsten; vrlo elegantno rešenje, ali i vrlo efikasno. 415GPS dolazi sa baterijom od 230 miliamper-časova koja kameri daje određenu autonomiju. Mikro USB port je priključak strujnog adaptera, ali ne i data port - za pregled snimaka na računaru potreban je čitač kartica.

Senzor na 415GPS je GC2023 CMOS od dva megapiksela koji se može sresti i kod raznih drugih proizvođača, pa čak i na akcionim kamerama. Ispred senzora je sočivo sa vidnim poljem od 140 stepeni, što je uobičajeno za Prestigiove modele. Vidno polje omogućava pokrivanje do pet kolovoznih traka ispred. Naravno, najbitnije je da se na snimku jasno mogu videti bitni detalji, poput registarskih tablica vozila. Što se tiče hardvera, Prestigio se odlučio za GP5168 procesor, uz osam gigabajta RAM-a, a to je dovoljno za HD 720p i FULL HD 1080p rezoluciju videa sa po 30 sličica u sekundi. Video-kodek je standardni H.264, a snimci se zapisuju u MOV formatu na mikro-SD kartice kapaciteta do 64 gigabajta i klase 10. Što se fotografija tiče, maksimalna rezolucija je dva megapiksela.

Od senzora ugrađenih u kameru, tu su standardni senzor pokreta i G-senzor. Kao i kod drugih kamera, ovi senzori kod loop snimanja isključuju mogućnost presnimavanja onih snimaka za koje kamera proceni da su važni. To se odnosi na iznenadna kočenja, potrese/udarce ili početak kretanja. Kamera nema IR senzor za noćne snimke, nema digitalnu stabilizaciju slike, kao ni digitalni zoom. Zato je jedan od glavnih „fičersa” GPS antena ugrađena u kućište iznad samog objektiva kao i POI (points of interest) baza podataka. Ova dva u kombinaciji omogućavaju kameri da nam unapred signalizira prisustvo kamera, radara i drugih uređaja za nadgledanje saobraćaja. Mikrofon i zvučnik se podrazumevaju.

Ekran sa zadnje strane je dijagonale dva inča i rezolucije 960×240 piksela. Za ovako mali LCD ekran to je i više nego dovoljno i na prikaz na njemu nemamo zamerki. Iako vrlo mali, snimljeni materijal može se lako pregledati, uz manje kompromise. Ipak se radi o dijagonali od samo pet centimetara. Ispod ekrana je četiri tastera koji, u zavisnosti od scenarija, mogu imati više funkcija. Recimo, prvi u nizu ako se krećemo kroz menije služi za povratak nazad. Ali, ukoliko smo u vožnji pritiskom na taj taster zaključavamo trenutni snimak od presnimavanja. Tasteri su plastični, kao i celo kućište i na kvalitet ukupne izrade nemamo zamerke. Prestigio ima još dva tastera sa strana, gde je desni za uključivanje kamere, a levi za resetovanje.

Prva kritika koju ćemo uputiti proizvođaču je nesnosan biper, podešen na najjače, koji moramo odslušati u nekoliko dodira tastera dok ne dođemo do opcije za njegovo isključivanje. Meni je, inače, standardno koncipiran i četiri navigacijska tastera rade savršeno. Od opcija tu su one vezane za izbor jedne od dve rezolucije snimanja, za zvuk, detekciju pokreta, a tu je i opcija da se u kameru unese broj registarske tablice koji se u formi video „pečata” može zalepiti na video, radi dokaza da je snimak zaista sa kamere iz auta. Od zanimljivosti bismo još izdvojili GPS alert, Distance to Speedcam gde se može birati između 100 i 500 metara do koliko će nas kamera upozoravati, pa čak i izbor kamera, gde biramo između statične, saobraćajne i drugo. U režimu snimanja, ove tastere možemo još koristiti i za playback i snimanje po potrebi. Za vreme provedeno kod nas nismo nigde naleteli na policiju, a u kraju gde živi autor ovog teksta nema statičnih saobraćajnih kamera, pa ne možemo da damo sud kako GPS i POI funkcionišu u praksi. Kamera snima savršeno i na snimke u dnevnim uslovima nemamo nikakvu zamerku.

Prestigio sa oznakom 410DL je kamera u obliku ogledala na vetrobranskom staklu, uz dodatak kamere za snimanje iza vozila. Sličan model smo nedavno imali na stolu (SK 4/2020, i.sk.rs/27895). Kao i kod ranije opisanog, i ovde je ekran osetljiv na dodir, a koji ima ulogu ogledala za praćenje saobraćaja iza vozila. Ekran od sedam inča (zapravo 6,86 inča; razlika je 3,5 milimetra, ali da budemo precizni) ne zauzima celu površinu ogledala uređaja, već nekih 80 odsto središnjeg dela. Rezolucija ekrana je 1280×480 piksela i na prikaz nemamo zamerki. Na postojeće ogledalo se pričvršćuje preko gumenih omči i biće stabilno onoliko koliko zglob ogledala na automobilu to bude dozvolio, jer govorimo o uređaju težine 300 grama i raznim uticajima puta, poput neravnina. U našem slučaju, težina kamere se osetila, jer okretni zglob postojećeg retrovizora nije uvek uspevao da je zadrži u zadatom položaju. Pritom imajte na umu da kablovi koji ulaze u kameru sa gornje strane mogu praviti problem ako se na vozilu u tom delu nalazi izbočina koja krije senzore svetla, za kišu i slično.

Za napajanje se dobija auto-punjač sa prilično dugačkim kablom, te njegovo skrivanje neće biti problem. Sa kamerom se povezuje putem mini-USB porta koji se koristi isključivo za napajanje kamere i punjenje ugrađene polimerske baterije od 550 miliamper-časova. Od dodataka, izdvojili bismo krpu za brisanje ogledala/ekrana, što je lep gest.

Hardver kamere čini procesor MSC8336 koji na raspolaganju ima 64 megabajta RAM-a. CPU dolazi iz Tajvanske firme Mstar, koja je deo MediaTek grupe. Ovaj CPU je čest gost na raznim sličnim kamerama, uključujući i neke no name. Tasteri su poređani na sredini donje strane. Tri tastera (levo, O/M, desno) imaju plitak hod, ali su prilično mali i na korišćenje (i inače) tokom vožnje zaboravite. Sa gornje strane su mini-USB port, AV port i slot mikro SD kartice, gde su podržani modeli do 64 gigabajta, klase 10. Mikrofon i zvučnik se podrazumevaju i ovde.

Za snimanje puta ispred vozila koristi se GC2063 CMOS senzor veličine 1/2.9”, rezolucije dva megapiksela. Uz pomoć hardvera, ovaj senzor je u stanju da omogući video zapise u VGA, HD i FHD pri 30 sličica u sekundi. Za video-kompresiju standardno je zadužen H.264, a zapis je ovaj put u TS formatu. Sam objektiv nalazi se u kućištu koje usmeravamo u željenom pravcu i omogućava snimanje širokog ugla od H100 i D120 stepeni. Ovo kućište nije na izvlačenje kao kod modela 450GPSDL, već je tu gde jeste, što može, ali i ne mora da predstavlja problem u zavisnosti od veličine „domaćina” (retrovizora).

Ako govorimo o fotografijama, Prestigio ih snima (i interpolira) do maksimalnih 12 megapiksela. Od senzora, kod 410DL imamo G senzor i senzor pokreta, ali i dalje bez IR reflektora za snimanje noću, a isto tako i bez EIS (elektronske stabilizacije slike) i digitalnog zooma. Model 410DL je u odnosu na ranije opisani 450GPSDL uskraćen za GPS antenu, što znači da i funkcije koje GPS i POI omogućavaju ovde nećemo naći. Kod ove kamere imamo OVP (over voltage protection) koja štiti kameru prilikom startovanja vozila.

O zadnjoj kameri nema mnogo podataka. Kod 450GPSDL modela je to bila sprava sa rezolucijom od dva megapiksela, ali ovde je maksimalna rezolucija od 480 piksela, pri 30 sličica u sekundi. Kao i kod modela sa kojim ovaj poredimo, i ovde je u pitanju kamera koja se sa svojim „produžnim kablom” priključuje preko četvoropinskog konektora. Ovaj konektor je prilično mali i iako postoji oznaka kako ga pravilno „ubosti”, preporučujemo da posebno obratite pažnju na ovaj detalj. I ovde imamo dve žice koje treba povezati sa svetlom za vožnju unazad, kako bi se slika na ekranu automatski prebacivala sa prednje na zadnju kameru. Za povezivanje treba prelistati uputstvo, a ova opcija je i pored male rezolucije, veoma zgodna prilikom parkiranja. Kamera se tada prebacuje u drugi režim i na ekranu osim samog snimka dobijamo parking mode koji može biti od velike pomoći kod uzanih prostora i prometnih saobraćajnica. Tada se osim samog snimka pojavljuju i iscrtane zone u tri boje, zelena, žuta i crvena koje nam govore koliko se još bezbedno možemo kretati unazad. Snimak ove kamere može se prikazati kao slika u slici i zauzimaće ugao ekrana. Izvor snimka menjamo dodirom na ekran ili tasterima ispod.

Meni je veoma zanimljivo koncipiran sa iskošenim tabovima, gde imamo Record i Capture koje ne treba da pojašnjavamo. Pod Settings su opcije vezane za snimanje, OSD, SD karticu i još mnogo toga. Preko Browse možemo da pregledamo snimljeni materijal koji je razvrstan u nekoliko kategorija. Tu su još i Format i Power Off.

Prestigio je kod ovog modela ponešto izbacio u odnosu na prethodnika, a mi nismo nezadovoljni, naprotiv. Možda je malo stvar navike da imamo jedan ovakav ekran umesto vetrobranskog ogledala. Roadrunner 410DL ekran brzo prebacuje u sleepmode, tako da vam neće odvraćati pažnju tokom vožnje. Snimak prednje kamere je vrlo dobar, dok je onaj sa zadnje sasvim korektan, uzevši u obzir da mu je uloga prvenstveno pomoć pri parkiranju. Pri lošijim vremenskim uslovima i sa manje svetla, snimak ume da bude prilično loš. VGA je ipak relikt prošlosti. Iako bez standardnih tehnika za snimanje noću, prednja kamera se vrlo dobro snalazi, a zadnja svetla vozila ispred vas ne prave problem. Cena je takva kakva jeste, ali smatramo da nije previsoka.