Zoran OLUIĆ

1. jul 2020.

Prošlog meseca, LG je dobio presudu protiv Samsunga, koju je doneo Korejski FTC (Fair Trade Commision) zbog naziva QLED, a koji Samsung koristi za njihovu prestižnu seriju televizora. Spor je počeo kada je LG optužio konkurenta da skraćenica QLED previše podseća na OLED i da Samsung to obilato zloupotrebljava u svojim marketinškim kampanjama, pored netačnog isticanja tehnikalija u vezi sa samom tehnologijom koju koristi. Presuda FTC-a znači da Samsung mora ubuduće jasno da označi da je QLED tehnologija, u stvari, stara LCD sa quantum-dot tehnologijom. Takođe, Samsung ubuduće mora jasnije da naznači da njihovi QLED televizori koriste pozadinsko osvetljenje. Posle ove presude LG je povukao sudsku tužbu sa izjavom da su zadovoljni presudom FTC-a. Obe kompanije su izjavile da će prekinuti prepucavanje preko medija. Verujte, i mi smo dočekali ovu vest sa osmehom na licu. Sva ova farsa pravila je pravu bujicu pogrešnih informacija i zahtevala uvek neka dodatna objašnjenja.

Iako smo već imali prilike da testiramo dva prethodna modela, u dva prethodna jula (C8:i.sk.rs/15161; C9:i.sk.rs/15981), opet smo nespremno dočekali model za 2020. godinu, koji je ovog puta označen rimskim brojem deset. Nespremni, zato što smo opet bili iznenađeni kvalitetom slike koju reprodukuje CX.

Spoljašnji izgled se skoro uopšte nije promenio u odnosu na prošlogodišnji model. Debljina panela, postolje, položaj i raspored konektora, sve je ostalo, praktično, isto. Dakle, sve promene su „ispod haube”.

Za početak, prvo uključivanje i podešavanje je malo drugačije. Vesele animacije sa ptičicama su izbačene i podešavanje je malo ubrzano u novom webOS 5.0. Sam operativni sistem izgleda gotovo identično prošlogodišnjem, ali prilikom duže upotrebe se oseća bolja optimizacija sistema. Softverskih dodataka i sitnih tweakova ima dosta, što dodaje utisku da je sistem sazreo u ozbiljnu i stabilnu platformu. Kretanje kroz menije sa Magic Remote upravljačem pravo je zadovoljstvo, te vas „kucanje” slova neće odvratiti od dužih pretraga, kao što je slučaj sa običnim daljinskim upravljačima.

Zahvaljujući novom procesoru Alpha 9 treće generacije, sve izgleda odzivnije i dosta brže nego ranije. Prilikom ulaženja u direktorijume sa video-fajlovima na USB memoriji ili hard-disku, generisanje preview slika se izvršava mnogo brže nego kod prošlogodišnjeg modela. Samim tim, medija-plejer je mnogo prijatniji za svakodnevno korišćenje.

Tehnikalija koja je malo zbunila ljubitelje specifikacija i na trenutak učinila da CX izgleda kao mali downgrade u odnosu na C9 jeste ograničenje protoka podataka u HDMI 2.1 sa 48 Mbit/s na 40 Mbit/s. Ako pogledate naš prošlogodišnji tekst o C9 modelu, videćete da tamo nabrajamo da je sa tim većim protokom moguća rezolucija od 8K, 4.4.4 hroma signal i paleta boja od 12 bita. Ovo je jednostavno bio overkill za prethodni model. Toliki protok jednostavno nije potreban, iz prostog razloga što panel može da prikaže „samo” 4K, 4.4.4 hroma i 10-bitnu paletu boja.

Nabrajanja bitnijih generacijskih razlika završavamo sa malim razočaranjem. Od ove godine DTS audio-kodeci nisu više podržani. Logika iza ovoga je da nijedan streaming servis ne koristi DTS, a zaljubljenici u kvalitetan zvuk (i sliku) svakako koriste Bluray plejere koji mogu direktno da se povežu na pojačalo.

Većinu ljudi OLED panel asocira (slično kao i Plazma tehnologiju nekada) na burn-in efekat, koji se javlja kada se statična slika duže vreme prikazuje na ekranu. I milion puta objašnjena činjenica da se najčešće radi o image retention (privremenom i, najvažnije, kratkotrajnom efektu) ostaje uvek zaboravljena. Da bi napravili burn-in na ekranu morate se zaista potruditi i veoma dugo gledati neku televiziju sa statičnom grafikom. Naravno, takvi ni nemaju potrebu za OLED televizorom i ne kupuju ih. Ali, pomenuti efekat je oduvek odvraćao ljude od OLED-a kao platforme za igranje. Nema potrebe da se plašite tih duhova iz prošlosti (potpisnik ovih redova je srećan vlasnik plazma televizora već 11 godina i nikada nije imao image retention na televizoru).

CX dolazi sa nekoliko aduta koji jednostavno idu u prilog činjenici da je upravo on najbolji igrački monitor trenutno. Odziv panela je jedna milisekunda. Ekran se osvežava 120 puta u sekundi, a tu frekvenciju će podržavati nova generacija konzola, dok je u PC svetu već neko vreme prisutna. Podržan je varijabilni refresh rate, odnosno usklađivanje vertikalne frekvencije sa izvorom slike. Prisutan je ALLM (auto low latency mode). Zatim, Nvidia G-Sync tehnologija (radi samo sa novijim karticama GTX 16xx i RTX 20xx serija, ništa starije nije podržano). AMD Freesync dolazi sa prvim updateom televizora. Ali, ono što čini šlag na ovoj geek torti jeste novotarija nazvana HGiG (HDR Gaming Interest Group) koja se bavi definisanjem standarda za HDR u video igrama. Ideja je da se pomogne developerima da razvijaju nove igre koje će maksimalno koristiti HDR paletu boja, u zavisnosti od hardvera na kome se izvršava. Monitori i televizori trebalo bi da dvosmernom komunikacijom kroz HDMI 2.1 izvuku maksimalan kvalitet slike, kontrolu osvetljenja na nivou svakog frejma i varijabilan refresh rate u zavisnosti od igre. Potrebe su drugačije u odnosu na holivudske, pa je pohvalno što se standardi uspostavljaju ranije, ne bi li se izbeglo da svaki studio za razvoj igara ima neki svoj standard ili specifičnosti koje mogu dovesti do nepoželjnih nekompatibilnosti.

LG CX zaista je impresivan televizor za koji vam neće biti potreban soundbar, ali bismo vam toplo preporučili da uz njega koristite Bluray plejer i kolekciju filmova na diskovima. Razlika u kvalitetu slike filmova sa optike i striminga je tolika da se na ovom modelu sve primeti. A to je veliki kompliment za svaki televizor.