Vladimir TRAJKOVIĆ

1. jul 2020.

Pre bezmalo godinu dana predstavili smo prvi model treće generacije Ryzen procesora. Od tada je u narednim mesecima na ovim stranicama prodefilovao barem po jedan predstavnik iz raznih klasa, poput modela Ryzen 5 3600(X) koji su nas oduševili, pa i onih koje smo pošteno iskritikovali, jer predstavljaju samo rebrendirane uljeze prethodne generacije, poput modela Ryzen 5 3400G. Bilo je tu i zverki poput Ryzen 9 3900X, a sada je došao red na modele koji će biti najzanimljiviji širem krugu korisnika, jer pružaju zaista mnogo za uloženi novac.

Ryzen 3 3100 i 3 3300X

Za razliku od pomenutog modela Ryzen 5 3400G, koji koristi stariju, Zen+ arhitekturu, 3100 i 3300X su punopravni članovi treće generacije, čija jezgra čine tranzistori Zen 2 arhitekture. Iako su, makar trenutno, najslabiji modeli zasnovani na toj arhitekturi, nikako ih ne treba potcenjivati. Sastoje se iz četiri fizička, odnosno osam logičkih jezgara i na prvi pogled razlikuju se samo u radnom taktu, baš kao i mnogi drugi modeli Ryzen procesora, poput 3600 i 3600X. Ipak, između ovih modela postoji još jedna, daleko bitnija razlika, zbog koje su njihove međusobne razlike u performansama znatno izraženije nego što bi to bio slučaj da je u pitanju samo koja stotina megaherca radnog takta više ili manje.

Da bismo pojasnili te razlike, najpre ćemo se podsetiti detalja koji se tiču same arhitekture Ryzen procesora. Dakle, to više nisu uniformni čipovi kod kojih se sve komponente koje čine procesor nalaze na jednoj fizičkoj pločici (die), već je jedan deo, nazvan IOD (skraćeno od input/output die), izdvojen na sopstvenu pločicu. On sadrži memorijski kontroler, ali je zadužen i za kontrolu M.2, USB i SATA uređaja koji su direktno povezani sa procesorom. Jezgra svakog Ryzen procesora raspoređena su u grupe od po četiri, od kojih svaka grupa čini jedan CCX (core complex), a dve takve grupe čine fizičku celinu nazvanu CCD (Core Chiplet Die). Ryzen 5 3300X izveden je u okviru jedne CCX grupe, na kojoj su smeštena sva četiri fizička jezgra i svih 16 megabajta keš memorije, dok je kod modela 3100 primenjen drukčiji pristup i njegova jezgra su podeljena u dve CCX grupe, od kojih svaka raspolaže sa dva funkcionalna jezgra i po osam megabajta keš memorije. Kao i kod svih drugih Ryzen procesora, CCX grupe međusobno, ali i sa IOD delom, komuniciraju putem Infinity Fabric magistrale.

Zbog čega je gorenavedeno bitno? Zbog toga što indirektna komunikacija grupa jezgara i pristup keš memoriji koji nije uniforman, te kod koga traženi podaci mogu da se nađu u delu koji pripada drugoj CCX grupi, u računicu unose i određeni procenat latencija, a što negativno utiče na performanse. Nekada je razlika više, a nekada manje izražena, ali testovi su pokazali da se ona kreće u rasponu od 10 do 20 procenata. To se možda ne čini kao mnogo, ali igračima će biti od značaja, jer su baš igre jedan od najčešćih primera gde je ona izražena u većoj meri.

Potrošnja ovih modela deklarisana je na 65 vati, što je korektna vrednost za procesore sa toliko jezgara koliko su do pre koju godinu imali najjači modeli iz Intelovog mainstream segmenta. Ipak, zagrevanje je faktor na koji bi valjalo obratiti pažnju, naročito ako posegnete za overklokom, što za razliku od jačih Ryzen modela treće generacije, ovde i te kako ima smisla. U nešto lošijoj poziciji po pitanju zagrevanja je jači model, ne toliko zbog nešto višeg radnog takta, koliko zbog činjenice da su mu sva jezgra smeštena u istu CCX grupu i da je toplota koju generišu tokom rada skoncentrisana na duplo manjoj površini u odnosu na slabiji model. Samim tim, prateći Wraith Stealth kuler biće dovoljan tek za osnovne potrebe, dok će pun potencijal ovi procesori pokazati tek ispod neke rashladne kule sa velikim ventilatorom.

Kako su ovo punokrvni predstavnici treće generacije Ryzena, sa „kolegama” dele i podršku za PCI-E 4.0 magistralu. Ipak, da bi ta mogućnost mogla da bude iskorišćena neophodno je da uz njih koristite neku od skupih ploča sa X570 čipsetom, što baš i nema naročitog smisla kada se u obzir uzme cena ovih procesora, a koja na našem tržištu iznosi oko 120 za slabiji i 160 evra za jači model. Ipak, možda postoji prelazno rešenje koje se ogleda u pločama sa novim B550 čipsetom, a jedna takva nam je lepo poslužila za ovu priliku.

Gigabyte B550 Aorus Master

Uprkos tome što ovaj model nosi čipset srednje klase, za samu ploču se to nikako ne može reći. Svaki njen detalj govori u prilog tome da je reč o kvalitetnom i skupom proizvodu.

Naponsku sekciju čini čak 16 faza, čije komponente prekrivaju masivni hladnjaci sa toplotnom cevi. Ostatak komponenata naponske sekcije nije ništa manje impresivan, pa će svaki Ryzen uz adekvatno hlađenje moći da se „ispruži” do poslednjeg megaherca.

Slotove za proširenje čine tri PCI-E slota pune dužine, od kojih je prvi elektromagnetno izolovan i mehanički ojačan čeličnim ramom, pa samim time i spreman da prihvati i najglomaznije primerke grafičkih kartica. Takođe, ovo je jedini slot koji podržava PCI-E 4.0 magistralu, jer je direktno povezan sa procesorom, dok druga dva slota kontroliše čipset, a koji podržava stariju, PCI-E 3.0 magistralu.

Povezivanje skladišnih uređaja omogućeno je pomoću šest SATA konektora i tri M.2 slota koji su skriveni ispod hladnjaka. Prvi M.2 slot podržava PCI-E 4.0 magistralu i direktno je povezan sa procesorom, dok druga dva predstavljaju pravi kuriozitet zbog koga se ova ploča izdvaja u odnosu na klasične modele sa B550 čipsetom. Naime, Gigabyte je i ovim slotovima omogućio da profunkcionišu u skladu sa PCI-E 4.0 magistralom i to na taj način što je od PEG slota pozajmio polovinu PCI-E linija, pa tako M.2 slotovima obezbedio po četiri PCI-E 4.0 linije. Tako je na ovoj ploči moguće koristiti čak tri M.2 PCI-E 4.0 x4 uređaja, dok grafička neće patiti za uskraćenim protokom, jer je osam PCI-E 4.0 linija svakako dovoljno za bilo koju grafičku karticu koja trenutno postoji. Koliko je ovakvo rešenje zaista neophodno na ploči sa B550 čipsetom ostaje da se vidi, ali važno je da postoji alternativa X570 modelima koji su do sada bili jedini na kojima je ovakva konfiguracija bila moguća.

Mrežno rešenje izvedeno je uz pomoć Realtekovog kontrolera brzine 2,5 gigabita po sekundi, dok je bežična sekcija još naprednija i za nju je zadužen Intelov WiFi 6 AX200 kontroler koji podržava sve bežične standarde zaključno sa 802.11ax i frekventne opsege od 2,4 i pet gigaherca, kao i Bluetooth 5.0 interfejs.

Zvučni sistem sastoji se od Realtekovog ALC1220 čipa, potpomognutog najboljom serijom Nichicon audio kondenzatora - Fine Gold i pozlaćenim audio konektorima. Zagriženim ljubiteljima kvalitetnog zvuka jedino će nedostajati namenski USB DAC-UP portovi, sa pozlaćenim konektorima, posebnom filtracijom signala i kontrolom napona kako bi eksternom pojačalu bio isporučen savršeno čist signal, ali neki kompromisi moraju da postoje.

Hardverski deo overklok sekcije sveden je samo na statusni LED displej, ali zato BIOS raspolaže svim neophodnim opcijama za precizno podešavanje radnih parametara sistema. Takođe, na zadnjem panelu nalazi se 'BIOS Flashback', taster namenjen apdejtu BIOS-a sa USB skladišnog uređaja, pri čemu uopšte nije neophodno da je konfiguracija sastavljena: dovoljno je ploču povezati sa napajanjem, čime će postupak biti omogućen. Za dobro hlađenje sistema stara se osam konektora za ventilatore, od kojih dva mogu da isporuče struju jačine dva ampera i tako namire potrebe pumpi vodenih sistema hlađenja.

Ni ljubitelji LED šarenila neće ostati uskraćeni, jer ploča raspolaže RGB Fusion 2.0 sistemom, ali je ovoga puta on diskretnije i svedenije implementiran, pa ne bode oči čim se sistem uključi, a što nam je često kvarilo utisak o mnogim kvalitetnim pločama.

Cena Aorus Mastera još uvek nije poznata, ali verujemo da će biti i viša od najjeftinijih modela sa X570 čipsetom. To nikako nije mana, jer je kvalitet ugrađenih komponenata svakako čini boljim rešenjem od mršavih X570 modela, a ni po funkcionalnosti gotovo da ne zaostaje za njima, sem u vrlo specifičnim slučajevima koji zahtevaju tonu PCI-E linija.

Robusna i stabilna u svim situacijama, korisniku će pružiti mogućnost da iz konfiguracije izvuče maksimum, tako da smo mi bez muke uspeli da 3300X „provozamo” na 4,5 gigaherca na svim jezgrima. Pločom smo zaista prezadovoljni, a procesore tek čeka borba sa ljutom konkurencijom. Videćemo kakav će biti Intelov odgovor, ali ne sumnjamo da će Ryzen 5 3300X definitivno pobrati simpatije mnogih igrača. Ni 3100 neće razočarati, ali razliku u ceni između ovih modela smatramo opravdanom.